Таи-цу (династија Сунг)

С Википедије, слободне енциклопедије
Таи-цу
Цар Таи-цу из династије Сунг
Лични подаци
Пуно имеЏао Куанг-јин
Датум рођења(927-03-21)21. март 927.
Место рођењаLater Tang Dynasty,
Датум смрти14. новембар 976.(976-11-14) (49 год.)
Место смртиКајфенг, Кинеско царство
Породица
СупружникEmpress Xiaohui, Empress Wang, Empress Song
ПотомствоZhao Dexiu, Zhao Dezhao, Zhao Delin, Zhao Defang
РодитељиЏао Хонгин
Госпођа Ду
ДинастијаДинастија Сунг
Кинески цар
Период960. - 976.
ПретходникЧаи Цунг-сјин
НаследникЏао Гуанг-ји

Цар Таи-цу (21. март 927 - 14. новембар 976) био је кинески цар (960—976) и први цар из династије Северни Сунг. Лично име му је било Џао Куанг-јин. Отац му је био Џао Хонгин, а мајка Ду. Познат је по томе што је отпочео уједињење Кине под својом влашћу. Био је покровитељ науке и оснивао је школе у којима се неговала слобода говора и мишљења.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Његова породица Џао није била племенитог порекла јер њени чланови нису имали никакве високе положаје. Сам Џао Куанг-јин био је одличан стрелац, па је као официр ушао у службу Гуо Веиа, који је 951. године свргнуо позну династију Хан, која је после смрти цара Лију Ченг-јоуа 950. године остала без владара. Гуо Веи се прогласио за Гуанг-шуна, цара династије позни Џоу.[тражи се извор]

Владавина[уреди | уреди извор]

Прве године[уреди | уреди извор]

После истакнућа у борби против одметнутих царева династије северни Хан и киданске династије Лијао у бици код Гаопинга, када је 959. године царски престо преузео седмогодишњи Чаи Цунг-сјин, војска је Џао Куанг-јина извикала за цара и он је 4. фебруара 960. године свргнувши дечака са негодовањем сео на престо основавши династију Сунг. Дечак је са мајком послат у град Сјинг где се са њим поступало са поштовањем. Џао Куанг-јин је узео име Ђијен-лунг, које је 4. децембра 963. године променио у Ћијен-д’. Чаи Цунг-сјина је потом 973. године убио Сјин Вењуе, царски службеник, који се надао да ће тако стећи наклоност цара, али је цар чим је чуо за то прогласио општу жалост и Чаи Цунг-сјина је сахранио са почастима какве доликују једном цару.

Карта царства Сунг

Ратовања на северу[уреди | уреди извор]

Покушавао је да покори династију Лијао и северни Хан и на почетку је лично продро у њихову земљу и опсео град Тајјуан, али је коњица династије Лијао и династије Северног Хана до ногу потукла његову војску у бици код тог града 968. године.

Ратовања на југу[уреди | уреди извор]

После тога је престао нападати северне земље већ је своје нападе окренуо ка југу, који је био много слабији, али и материјално богатији. Стога је дотадашњи Ћијен-д’ 16. децембра исте године променио и име у Каи-бао. Његово ратовање на југу је било далеко успешније и до своје смрти је освојио мноштво јужних територија.

Смрт[уреди | уреди извор]

Цар Каи-бао је умро 14. новембра 976. године. Постхумно име му је Цар Да-сјао, а храмовно Цар Таи-цу. Иако је имао четири одрасла сина престо је уступио свом брату Џао Гуанг-јиу.[тражи се извор]

Таи-цуови преци[уреди | уреди извор]

{{Породично стабло | име = Цар Таи-цу из династије Сунг | style = font-size: 90%; line-height: 110%; | border = 1 | boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0; | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; |1 = 1. Цар Таи-цу из династије Сунг |2= 2. Џао Хонгин |4= 4. Џао Јинг |8= 8. Џао Тинг |9= 9. Госпођа Санг |- | rowspan="2" style="text-align:center;"| Баба (по оцу):
Госпођа Лиу | style="text-align:center;"| Прадеда:
? |- | style="text-align:center;"| Прабаба:
? |3= 3. Госпођа Ду | rowspan="2" style="text-align:center;"| Деда (по мајци):
Ду Шуанг, велики кинески инспектор | style="text-align:center;"| Прадеда:
 ? |- | style="text-align:center;"| Прабаба:
 ? |- style="text-align:center;" | rowspan="2"| Баба (по мајци):
Госпођа Фан || Прадеда:
? |- | style="text-align:center;"| Прабаба:
? |}

Извори[уреди | уреди извор]

  • Denis Twitchett, Paul Jakov Smith (Hrsg.): The Sung Dynasty and its Precursors, 907–1279, Part 1 (= Cambridge History of China 5). Cambridge University Press, Cambridge 2009.



Кинески цар
(960—976)