Телефон (лист)
 Телефон, број 6 из 1883. | |
| Тип | хумористичко-сатирични часопис |
|---|---|
| Формат | 32 cm |
| Власник | Коста Белкић |
| Главни уредник | Коста Белкић |
| Оснивање | 1882. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1883. |
| Седиште | Београд |
Телефон: лист за шалу и забаву је хумористичко-сатирични часопис који је излазио у Београду од 1882. до 1883.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Телефон је издавао штампар Коста Белкић. Он је био поборник Српске напредне странке. Интересантно је да се лист појавио неколико година после епохалног открића уређаја Александра Бела 1876. године. Зато је и важно да је један хумористичко-сатирични лист добио име по последњем техничко-технолошком открићу. Идеја је да се пошалице на рачун разних политичара брзо преносе као што се информације преносе путем жице.[2] У време излажења листа напредњаци су били на власти, а либерали и радикали су били у опозицији. Телефон је штампан у штампарији која је окарактерисана као неутрална. Тај назив неутрална штампарија означава неутралност и политичку независност.[3] Коста Белкић је покренуо 1883. године још један лист за шалу и сатиру а по потреби и за грдњу који је назвао Зврчка. Овај лист је почео да излази само месец дана након гашења листа Телефон.[2] Од броја 14 1883. године Телефон је променио заглавље листа у односу на претходне бројеве.
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Излазио је једанпут недељно.[4]
Сарадници листа[уреди | уреди извор]
- Љубомир Петровић, глумац, песник и прозни писац, уредник Дар-мара.
Тематика[уреди | уреди извор]
- Сатирични текстови
- Карикатуре
- Песме
- Пародије
- Игре речима
Карикатуре[уреди | уреди извор]
Карикатуриста који је цртао карикатуре за овај лист звао се Штробл (Strobl). Он је био ксилограф и цртач који је живео и радио у Бечу. Карикатуре су рађене на основу Белкићевих идеја. У листу су објављиване карикатуре против Аустрије. Интересантна је чињеница да су те карикатуре цртане и резане усред Беча. [5] Нарочито је карактеристична карикатура Из сувремености. Представљени су Босанац и Херцеговац како удруженим снагама покушавају да истерају Аустрију из њихове земље. Све то посматра један Мађар који каже Теремтете, гле ... те раје.[6][7]
Рубрике[уреди | уреди извор]
Уз војнички хумор, Телефон је неговао и лоповски хумор кроз текстуалну рубрику Лоповске мудре изреке. Ипак, тај хумор је остварен на посебан начин. Први део изреке је народна пословица, а у другом делу је дописиван текст дајући изреци неочекиван хумор и обрт.[2] Тај лоповски хумор писали су углавном полицајци.[5]
- Лоповске мудре изреке
- Шмуле и Муле
- Ситнице
Лоповски афоризми[уреди | уреди извор]
| „ | Тешко другу без друга, јадао се један лопов у затвору без друга.[8] | ” |
| „ | Невиног и бог чува, рекао је један лопов, кад су га питали како је од казни избегао.[8] | ” |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Телефон, број 6, страна 45, 1883. -
Телефон, карикатура Санитетска предохрана, број 6, страна 48, 1883. -
Телефон, број 7, страна 52, 1883. -
Телефон, број 7, страна 54, 1883. -
Телефон, број 22, страна 160, 1883. -
Телефон, последњи број 22, 1883.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). „Библиографија београдске штампе од 1835. до 1991”. Новинарски летопис. 4, број 4 (Јубиларно издање): 31.
- ^ а б в Иконић, Ивана (2015). СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА : докторска дисертација (PDF). Нови Сад: УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДСЕК ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОС. стр. 318—336.
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 93. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ Телефон: лист за шалу и забаву / власник и одговорни уредник [Коста] Белкић. - Год. 1, бр. 1 (19. мај 1882)-год. 2, бр. 22 (1883). - Београд : [б. и.], 1882-1883 (Београд : Неутрална штампарија Косте Белкића). - 32 cm COBISS.SR 25915404
- ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 139—140.
- ^ „Карикатура "Из сувремености"”. Телефон. број 9: 72. 1883.
- ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа. 6, Жанрови у српској шаљивој периодици : (1830-1918). Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност. стр. 85, 270—271.
- ^ а б „Лоповски афоризми”. Телефон. 2, број 6: 44. 1883.