Теорија перспективе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Теорија перспективе је социо-психолошка теорија по којој је процес одлучивања у области спољне политике ограничен формираним мишљењима и тенденцијом да се претерано реагује у кризним ситуацијама, постоји склоност да се одлуке доносе на основу претпостављених изгледа да могуће алтернативе доведу до испуњења циљева, а доносиоци одлука настоје да избегавају ризике при одлучивању о могућим добицима али прихватају ризик када су у питању одлуке о очекиваним губицима.[1]

Наводи[уреди]

  1. ^ Čarls V. Kegli, Jr, Judžin R. Vitkof, Svetska politika - trend i transformacija, Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija, Beograd, 2004, стр. 142

Препоручена литература[уреди]

  • Čarls V. Kegli Jr, Judžin R. Vitkof, Svetska politika - trend i transformacija, Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija, Beograd, 2004.
  • Jack S. Levy, Prospect Theory, Rational Choice, and Internationl Relations, International Studies Quarterly, Vol. 41, No. 1, March 1997, стр. 87-112.

Спољашње везе[уреди]