Техничка керамика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
примери посуда од керамике

Под керамиком подразумевају се производи добијени од мешавине глине, кварца и других силикатних материјала, који се печењем на температури 800-1600 степени преводе у чврста алумосиликатна једињења.[1]

Подела производа[уреди]

С обзиром на компактност масе, керамички производи се деле на производе са порозном масом и производе са полустопљеном масом.[2] Код производе са са порозном масом упијање воде је веће од 5% (у просеку 8 до 20%), а код производа са полустопљеном масом упијање воде је мање од 5% (најчешће 1 до 4%).

Најважнији керамички производи са порозном масом су: опека, блокови за зидање, цреп, дренажне цеви, итд. Температура печења ових производа креће се од 800 до 1000 степени.

У производе са полустопљеном масом спадају: полчиће за подове и зидове, керамичке цеви, и др. Температура печења је између 1200 и 1400 степени.

Глина за производљу керамике[уреди]

Основна сировина за добијање керамичких производа је глина. Глина се може дефинишати као земљаста минерална маса способна да са водом образује платично тесто, које након сушења одржава дату форму, а после печења постаје чврст материјал.

Врста глина[уреди]

  • каолин
  • порцеланска глина
  • грнчарска глина
  • лапоровита глина
  • цигларска глина

Технолошка својства глине[уреди]

основна својства глине су пластичност, стврдњавање, скупљање и печење.

Пластичност[уреди]

представља способност глине да под притиском формира одређени облик, који се задржава и по престанку дејства притиска. Пластичност зависи од степена "масноће" глине, односно од садржаја каолина.

Стврдњавање[уреди]

настаје током сушењем глиненог теста на ваздуху. условљено је присуством различитих примеса које су способне да одиграју улогу везивног средства.

Скупљање[уреди]

глине су условљено је губитком воде. величина скупљања варира у врло широким граничама: од 2 до 3% до 10-12%. осим скупљања на ваздуху, глина трпи извесне запреминске промене и током процеса мења (у границама 2-8%).

Печењем[уреди]

глине долази до врло великих промена у њеној структури и саставу. Загревањем до 100 степени глина губи целокупну слободну воду, постаје сува и крта.

Референце[уреди]

  1. ^ Прослав Трифуновић, Раде Токалић и Ненад Ђукановић, Материјали у Рударству, Универзитет у Београду, Рударско-Геолошки факултет, Београд 2009.
  2. ^ Ceramic Tile and Stone Standards. Ctioa.org.