Извор странице Тихи океан

[[Датотека:Пацифик.png|десно|200px|Пацифик]]
{{Океани света}}

'''Тихи океан''' (познат и као '''Пацифик''' од [[Француски језик|француског]] ''pacifique'', што значи „миран”) је највећи светски [[океан]]. Покрива трећину површине [[Земља|земље]] и има површину од 179,7 милиона -{km²}-.<ref name="ebc">"[http://concise.britannica.com/ebc/article-9374340/Pacific-Ocean Pacific Ocean] {{Wayback|url=http://concise.britannica.com/ebc/article-9374340/Pacific-Ocean |date=20071219210136 }}". ''[[Енциклопедија Британика|Britannica Concise]].'' 2006. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc.</ref> Протеже се од [[Берингово море|Беринговог мора]] на [[Арктик]]у до [[Антарктик]]а на југу и од [[Индонезија|Индонезије]] до [[Колумбија|Колумбије]]. Највећа дубина је на 11.034 -{m}- испод површине мора, што уједно представља и највећу дубину мора на свету.<ref>{{cite web|url=http://web-japan.org/atlas/technology/tec03.html|title=Japan Atlas: Japan Marine Science and Technology Center|accessdate=4. 7. 2007}}</ref>.

На Тихом океану постоји око 25.000 острва (више него у свим осталим океанима заједно), од којих се већина налази јужно од [[екватор]]а.<ref name="IHO1953">{{cite web|last=Organization|first=International Hydrographic|year=1953|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas|edition=3rd|publisher=International Hydrographic Organization|location=Monte Carlo, Monaco|accessdate=12. 6. 2010|archive-date=08. 10. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008191433/http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf|url-status=dead}}</ref>

Дуж неправилних западних граница Тихог океана леже многа [[ивично море|рубна мора]], од којих су највећа [[Корално море|Корално]], [[Јужно кинеско море|Јужнокинеско]], [[Јапанско море|Јапанско]], [[Тасманово море|Тасманово]] и [[Жуто море]]. [[Малајски мореуз|Малајским пролазом]] је спојен са [[Индијски океан|Индијским]] на западу, као и [[Магеланов мореуз|Магелановим пролазом]] на истоку с [[Атлантски океан|Атлантиком]]. Према северу, [[Берингов мореуз|Берингов пролаз]] спаја га са [[Северни ледени океан|Арктичким океаном]].

Како се Тихи океан шири на ± 180° [[географска дужина|географска дужине]], где запад постаје исток, ''[[Азија|азијска]] страна'' океана правилно се сматра ''источним Тихим океаном'', а супротна је страна ''западни Тихи океан''. [[Међународна датумска граница|Датумска граница]] већим делом прати ±180° географске дужине која разграничава источни и западни део. Али, на неким местима се одваја од те географске одреднице. Тако на северу скреће према истоку да би заобишла најисточнији део [[Азија|Азије]], затим скреће према западу обилазећи [[Алеути|Алеутска острва]] да би затим пуно јужније јако скренула према западу како би обухватила острвску државу [[Кирибати]] и још нека мања острва.

Током [[Фернандо Магелан|Магелановог]] путовања до [[Филипини|Филипина]], по изласку из пролаза кроз [[Огњена земља|Огњену земљу]] (пролаз је касније по њему добио име) познатом по снажним [[олуја]]ма, учинило му се да је Тихи океан врло миран кеан, по чему је добио и име. Ипак, није увек миран. Копно распршено по Тихом океану подложно је [[вулкан]]ским ерупцијама и [[земљотрес|потресима]]. Такође, бројни [[тајфун]]и почињу управо на том подручју. Али, најопаснији су [[цунами]]ји (који су последица подводних потреса) са огромним таласима који уништавају острва и [[град]]ове на свом путу.

== Историја и економија ==

[[Датотека:Captainjamescookportrait.jpg|мини|[[Џејмс Кук]], познати [[Енглези|енглески]] истраживач из [[17. век]]а]]
Важне људске миграције су се догодиле на Тихом океану у [[преисторија|праисторији]], од којих је најистакнутија била [[Полинезија|полинезијска]] миграција од [[Азија|азијског]] руба океана до [[Тахити]]ја и [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]].

[[Европа|Европљани]] су дошли у контакт са [[Океанија|Океанијом]] у [[16. век]]у. Први истраживач који је записао своја путовања до Океаније био је [[Васко Нуњез де Балбоа]] (1513),<ref>{{cite web |url=http://www.newadvent.org/cathen/09526b.htm |title=CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Ferdinand Magellan |publisher=Newadvent.org |date=1. 10. 1910 |accessdate=31. 10. 2010 |archive-date=13. 01. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070113184512/http://www.newadvent.org/cathen/09526b.htm |url-status=dead }}</ref> а потом и [[Фернандо Магелан|Фердинанд Магелан]] током својих путовања од [[1519]]. до [[1522]]. [[1564]], [[конкистадор]]и су прешли Тихи океан кренувши из [[Мексико|Мексика]]. Остатак 16. века прошао је под најснажнијим [[Шпанија|шпанским]] утицајем. Бродови су кретали из Шпаније до [[Филипини|Филипина]], [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] и [[Соломонова Острва|Соломонских острва]].

У 17. веку, [[Холанђани]] су, пловећи око [[Африка|Африке]], водили главну реч у [[трговина|трговини]]. [[Абел Тасман]] отишао је даље откривши [[Тасманија|Тасманију]] и [[Нова Гвинеја|Нову Гвинеју]] године [[1642]]. У [[18. век]]у, [[Руси]] су почели искориштавати [[Аљаска|Аљаску]] и [[Алеутска острва]], [[Французи]] [[Полинезија|Полинезију]], а [[Енглези]], посебно [[Џејмс Кук]], открили су [[Аустралија|Аустралију]] и [[Хаваји|Хаваје]].

[[Империјализам]] у [[19. век]]у за последицу је имао окупацију бројних [[Океанија|океанијских]] територија од [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]], а потом и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Један од највећих доприноса у историји [[океанографија|океанографије]] имао је [[Чарлс Дарвин]] 1830-их на броду ''[[Бигл (брод)|Бигл]]''.

Иако је САД присвојио [[Филипини|Филипине]], [[Јапан]] је имао већину западнопацифичких острва током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Ипак, до краја рата, Јапану су, као једној од поражених земаља, одузети сви поседи.

Седамнаест независних земаља налази се у Тихом океану: [[Аустралија]], [[Фиџи]], Јапан, [[Кирибати]], [[Маршалска Острва|Маршалова острва]], [[Микронезија]], [[Науру]], [[Нови Зеланд]], [[Палау]], [[Папуа Нова Гвинеја]], [[Филипини]], [[Самоа]], [[Соломонова Острва|Соломонска острва]], [[Република Кина|Тајван]], [[Тонга]], [[Тувалу]] и [[Вануату]]. Једанаест од ових седамнаест земаља стекло је потпуну независност [[1960]]. Северномаријанска острва заправо су под влашћу САД, док су [[Кукова Острва|Кукова острва]] и [[Нијуе]] у сличним односима са Новим Зеландом. У склопу Тихог океана, осим САД, своје територије и данас имају [[Чиле]], [[Еквадор]], Француска, Јапан и [[Уједињено Краљевство|УК]].

Искориштавање тихоокеанских минералних добара је ''спречено'' због врло великих дубина. У плитким деловима се искориштавају [[природни гас]] и [[нафта]], док се [[бисер]]и скупљају дуж обала Аустралије, [[Никарагва|Никарагве]], [[Панама|Панаме]] и Филипина, иако се активисти [[Гринпис]]а жестоко противе овом искориштавању. У Тихом океану живи неслућен број [[рибе|риба]]. У деловима ближе обали највише се лови риба попут [[туна|туне]], [[атлантски лосос|лососа]], [[харинге|срдела]], [[Сабљарка (риба)|сабљарки]], као и [[шкољке]].

Године 1986, чланице јужнопацифичког уговора одредиле су да је огроман део Тихог океана недоступан за [[тестирање нуклеарног наоружања|нуклеарна тестирања]] и одлагање нуклеарног отпада на том подручју.

== Географија ==
[[Датотека:Iss007e10807.jpg|мини|right|Залазак сунца на Тихом океану гледано да [[Међународна свемирска станица|Међународне свемирске станице]]. ]]
[[Датотека:Ocean from Newcastle NSW.jpg|мини|Јужни Тихи океан гледано са обале [[Њукасл (Нови Јужни Велс)|Њукасла у Новом Јужном Велсу)]]]]

Тихи океан одваја [[Азија|Азију]] и [[Аустралија|Аустралију]] од [[Америка]]. Екватор га дели на северни и јужни део. Он се протеже од [[Антарктик|Антарктичког]] региона на југу до [[Арктик|Арктичког]] на северу.<ref name="ebc"/> Тихи океан обухвата приближно једну трећину [[Земља|Земљине]] површине, и има површину од {{convert|165.200.000|km²|abbr=on}} — што је знатно веће од целокупне Земљине копнене површине која има око {{convert|150.000.000|km²|abbr=on}}.<ref>[http://hypertextbook.com/facts/2001/DanielChen.shtml "Area of Earth's Land Surface"], ''The Physics Factbook''. Приступљено 9 June 2013.</ref>

Океан има распон од приближно 15.500&nbsp;km од [[Берингово море|Беринговог мора]] у [[Арктик]]у до северне границе поларног [[Јужни океан|Јужног океана]] на [[60. паралела јужно|60° ЈГШ]] (старије дефиниције су ишле до [[Антарктик|антарктичког]] [[Росово море|Росовог мора]]). Тихи океан досеже своју највећу источно-западну ширину око латитуде на [[5. паралела северно|5° СГШ]], са растојањем од приближно 19.800&nbsp;km од [[Индонезија|Индонезије]] до обале [[Колумбија|Колумбије]] — на пола пута око света, што је дуже од пет Месечевих пречника.<ref name="Nuttall2005">{{harvnb|Nuttall|2005|p=1461}}</ref> Најдубља позната тачка на Земљи — [[Маријански ров]] — лежи 10.911 m испод нивоа мора. Просечна дубина овог океана је 4.280 m, и стога је укупна запремина воде у њему око {{convert|710.000.000|km³|cumi|abbr=on}}.<ref name="ebc"/>

Услед ефеката [[Тектоника плоча|тектонских плоча]], Тихи океан се тренутно сужава за око {{convert|2,5|cm|in|0|abbr=on}} годишње на три стране, што одговара смањењу површине од око 0,52&nbsp;km² годишње. Насупрот томе, величина [[Атлантски океан|Атлантског океана се повећава]].<ref>[http://www.bucknell.edu/x17758.xml „Plate Tectonics”] {{Wayback|url=http://www.bucknell.edu/x17758.xml |date=20140225224202 }}, Bucknell University. Приступљено 9 June 2013.</ref><ref name="Young2009">{{harvnb|Young|2009|p=9}}</ref>

Дуж ирегуларних западних маргина Тихог океана леже многа мора, највећа од којих су [[Целебеско море]], [[Корално море]], [[Источно кинеско море]], [[Филипинско море]], [[Јапанско море]], [[Источно кинеско море|Источнокинеско море]], [[Сулуско море]], [[Тасманово море]], и [[Жуто море]]. [[Геологија Индонезије#Индонезијски морски пут|Индонезијски морски пут]] (укључујући [[Малајски мореуз|Малајски пролаз]] и [[Торесов мореуз|Торесов пролаз]]) спајају Тихи и [[Индијски океан]] на западу, а [[Дрејков пролаз]] и [[Магеланов мореуз]] повезују Тихи океан са [[Атлантски океан|Атлантским океаном]] на истоку. На северу, [[Берингов мореуз]] повезује Тихи океан са [[Северни ледени океан|Арктичким океаном]].<ref name="Organization1953">{{Cite book|last=Organization|first=International Hydrographic|title=Limits of Oceans and Seas|url=https://books.google.com/books?id=wD0dAQAAIAAJ|accessdate=9. 6. 2013|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization}}</ref>
[[Датотека:Storm in Pacifica.jpg|мини|Олуја у [[Пасифика (Калифорнија)|Пасифики]], [[Калифорнија]]]]

Тихи океан обухвата [[180. меридијан]], и стога је ''Западни Тихи океан'' у близини Азије на [[Источна хемисфера|источној хемисфери]], док је ''Источни Тихи океан'' у близини Америка и [[Западна хемисфера|западној хемисфери]].<ref name="Lydia">{{harvnb|Agno|1998|p=25}}</ref>

Јужни Тихи океан обухвата [[Југоисточни индијски гребен]] који полазећи од југа [[Аустралија|Аустралије]] прелази у [[Пацифичко-антарктички гребен]] (северно од [[Јужни пол|Јужног пола]]) и спаја се са још једним гребеном (јужно од [[Јужна Америка|Јужне Америке]]) чиме се формира [[Источно пацифички гребен]], који је исто тако повезан са још једним гребеном (јужно од [[Северна Америка|Северне Америке]]) који гледа на [[Хуан де Фука гребен]].

Током највећег дела Магеланско путовања од [[Магеланов мореуз|Магелановог мореуза]] до [[Филипини|Филипина]], истраживачи су заиста пронашли миран океан. Међутим, Тихи океан није увек миран. Многе [[Ураган|тропске олује]] ударају по његовим острвима.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/437703/Pacific-Ocean/36086/The-trade-winds „Pacific Ocean: The trade winds”], ''Encyclopædia Britannica''. Приступљено 9 June 2013.</ref> Острва око [[Пацифички обруч|Пацифичког обруча]] су пуна [[вулкан]]а и често су изложена [[земљотрес]]има.<ref name="Murphy1979">{{harvnb|Murphy|1979|pp=26}}</ref>

Карта [[Martin Waldseemüller|Мартина Валдземјулера]] из 1507. је била прва на којој су биле приказане Америке раздвојене са два океана.<ref>{{cite web|title=The Map That Named America|url=http://www.loc.gov/loc/lcib/0309/maps.html|website=www.loc.gov|accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Каснија мапа [[Diogo Ribeiro|Диога Рибејра]] из 1529 је била прва да прикаже Тихи океан у његовој приближној величини.

=== Граничне земље и територије ===

==== Суверене нације ====
{{div col||20em}}
* {{застава|Аустралија}}
* {{застава|Брунеј}}
* {{застава|Камбоџа}}
* {{застава|Канада}}
* {{застава|Чиле}}
* {{застава|Кина}}<sup>1</sup>
* {{застава|Колумбија}}
* {{застава|Костарика}}
* {{застава|Еквадор}}
* {{застава|Салвадор}}
* {{застава|Савезне Државе Микронезије|name=Микронезија}}
* {{застава|Фиџи}}
* {{застава|Гватемала}}
* {{застава|Хондурас}}
* {{застава|Индонезија}}
* {{застава|Јапан}}
* {{застава|Кирибати}}
* {{застава|Северна Кореја}}
* {{застава|Јужна Кореја}}
* {{застава|Малезија}}
* {{застава|Маршалска Острва}}
* {{застава|Мексико}}
* {{застава|Науру}}
* {{застава|Никарагва}}
* {{застава|Нови Зеланд}}
* {{flag|Палау}}
* {{застава|Панама}}
* {{застава|Папуа Нова Гвинеја}}
* {{застава|Перу}}
* {{застава|Филипини}}
* {{застава|Русија}}
* {{застава|Самоа}}
* {{застава|Сингапур}}
* {{flag|Соломонова Острва}}
* {{застава|Тајван}}<sup>1</sup>
* {{застава|Тајланд}}
* {{застава|Источни Тимор}}
* {{застава|Тонга}}
* {{застава|Тувалу}}
* {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}}
* {{застава|Вануату}}
* {{застава|Вијетнам}}
{{div col end}}
''<sup>1</sup> Статус Тајвана и Кине је споран. За више информација погледајте [[политички статус Тајвана]].''

==== Територије ====
{{div col||20em}}
* {{застава|Америчка Самоа}} (САД)
* {{зас|USA}} [[Бејкер (острво)|Бејкер]] (САД)
* {{застава|Кукова острва}} (Нови Зеланд)
* {{зас|AUS}} [[Острва Коралног мора]] (Аустралија)
* {{flag|Ускршње острво}} (Чиле)
* {{flag|Француска Полинезија}} (Француска)
* {{застава|Гвам}} (САД)
* {{застава|Хонгконг}} (Кина)
* {{зас|USA}} [[Хауланд (острво)|Хауланд]] (САД)
* {{зас|USA}} [[Џарвис]] (САД)
* {{зас|USA}} [[Џонстон (атол)|Атол Џонстон]] (САД)
* {{зас|USA}} [[Кингмен]] (САД)
* {{застава|Макао}} (Кина)
* {{зас|USA}} [[Мидвеј]] (САД)
* {{застава|Нова Каледонија|local}} (Француска)
* {{flag|Нијуе}} (Нови Зеланд)
* {{застава|Острво Норфок}} (Аустралија)
* {{flag|Северна Маријанска Острва}} (САД)
* {{зас|USA}} [[Палмира (атол)|Палмира]] (САД)
* {{flag|Острва Питкерн}} (УК)
* {{застава|Токелау|local}} (Нови Зеланд)
* {{flag|Валис и Футуна}} (Француска)
* {{зас|USA}} [[Вејк]] (САД)
{{div col end}}

=== Копна и острва ===
{{main article|Пацифичка острва}}

Овај океан има највећи број острва на свету. Постоји око 25.000 острва у Тихом океану.<ref>{{cite web|last=Harsh|first=K.|title=This ocean has most of the islands in the world|url=http://mysticalroads.com/pacific-ocean-facts/|website=Mysticalroads|accessdate=6. 4. 2017|date=19. 3. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170802153519/http://mysticalroads.com/pacific-ocean-facts/|archive-date=2. 8. 2017|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Ishihara|first1=Masahide|last2=Hoshino|first2=Eiichi|last3=Fujita|first3=Yoko|title=Self-determinable Development of Small Islands|year=2016|publisher=Springer|isbn=9789811001321|url=https://books.google.com/books?id=3hNkDAAAQBAJ&dq=pacific+ocean+%2225000+islands%22&pg=PA180|language=en|pages=180}}</ref><ref>{{Cite book|last1=United States. [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]|last2=Western Pacific Regional Fishery Management Council|title=Toward an Ecosystem Approach for the Western Pacific Region: from Species-based Fishery Management Plans to Place-based Fishery Ecosystem Plans: Environmental Impact Statement|year=2009|publisher=Northwestern University|location=Evanston, IL|url=https://books.google.com/books?id=3Tw3AQAAMAAJ&dq=pacific+ocean+%2225000+islands%22&pg=PA60|language=en|pages=60 |author2-link=Western Pacific Regional Fishery Management Council }}</ref> Острва која су у потпуности унутар Тихог океана се могу поделити у три главне групе познате ка [[Микронезија]], [[Меланезија]] и [[Полинезија]]. Микронезија, која лежи северно од екватора и западно од [[Међународна датумска граница|интернационалне датумске линије]], обухвата [[Маријанска острва (архипелаг)|Маријанска острва]] на северозападу, [[Каролинска острва]] у центру, и [[Маршалска Острва|Маршалска острва]] на западу и острва [[Кирибати]] на југоистоку.<ref name="AAE">{{Cite book|title=Academic American encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=cF8NAQAAMAAJ |accessdate=12. 6. 2013 |year=1997|publisher=Grolier Incorporated|isbn=978-0-7172-2068-7|pages=8}}</ref><ref name="LalFortune2000p63">{{Cite book|last1=Lal|first1=Brij Vilash |last2=Fortune|first2=Kate|title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=T5pPpJl8E5wC&pg=PA63 |accessdate=14. 6. 2013|year=2000|publisher=University of Hawaii Press|isbn=978-0-8248-2265-1|pages=63}}</ref>

Меланезија, на југозападу, обухвата [[Нова Гвинеја|Нову Гвинеју]], друго по величини острво на свету након [[Гренланд|Гринланда]] и далеко највеће острво међу острвима Тихог океана. Друге главне Меланезијске групе са севера ка југу су [[Бизмарков архипелаг]], [[Соломонова Острва|Соломонска острва]], [[Санта Круз острва|Санта Круз]], [[Вануату]], [[Фиџи]] и [[Нова Каледонија]].<ref name="West2009">{{Cite book|last=West|first=Barbara A.|title=Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania|url=https://books.google.com/books?id=pCiNqFj3MQsC&pg=PA521 |accessdate=14. 6. 2013 |year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=521}}</ref>

Највећа област, Полинезија, која се протеже од [[Хаваји|Хаваја]] на северу до [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] на југу, такође обухвата [[Тувалу]], [[Токелау]], [[Самоа|Самоу]], [[Тонга|Тонгу]] и [[Кермадекова острва]] на западу, [[Кукова Острва|Кукова острва]], [[Друштвена Острва|Друштвена острва]] и [[Аустралска Острва|Аустралска острва]] у центру, и [[маркиска Острва|острва Маркиз]], [[Архипелаг Туамоту|Туамоту]], [[острва Гамбје]], и [[Ускршње острво]] на истоку.<ref name="DunfordRidgell1996">{{Cite book|last1=Dunford|first1=Betty|last2=Ridgell|first2=Reilly|title=Pacific Neighbors: The Islands of Micronesia, Melanesia, and Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=3n2z7E1zH3MC|accessdate=14. 6. 2013 |year=1996|publisher=Bess Press|isbn=978-1-57306-022-6|pages=125}}</ref>

Острва у Тихом океану спадају у четири основна типа: континентална острва, висока острва, коралне гребене и подигнуте коралне платформе. Континентална острва леже изван андезитне линије и обухватају Нову Гвинеју, острва Новог Зеланда, и [[Филипини|Филипине]]. Нека од тих острва су структурно везана за оближње континенте. Висока острва су вулканског порекла, и многа садрже активне вулкане. Међу њима су [[Аутономна покрајина Богенвил|Бугенвил]], Хаваји, о Соломонска острва.<ref name="GillespieClague2009">{{Cite book|last1=Gillespie|first1=Rosemary G.|last2=Clague|first2=David A.|title=Encyclopedia of Islands|url=https://books.google.com/books?id=g9ZogGs_fz8C&pg=PA706|accessdate=12. 6. 2013 |year=2009|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-25649-1|pages=706}}</ref>

[[Корални гребен]]и јужног Тихог океана су ниско лежеће структуре које су израђене на базалтним токовима лаве испод океанске површине. Један од најдраматичнијих је [[Велики корални гребен]] у близини североисточне [[Аустралија|Аустралије]] са ланцима гребенског сегмената. Други тип стрва формиран од корала је уздигнута корална платформа, која је обично нешто већа од ниских коралних острва. Примери су [[Банаба острво|Банаба]] (бивше Океанско острво) и [[Макатеа]] у Туамотског групи [[Француска Полинезија|Француске Полинезије]].<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/137072/coral-island "Coral island"], ''Encyclopædia Britannica''. Приступљено 22 June 2013.</ref><ref>[http://www.abc.net.au/ra/pacific/places/country/nauru.htm "Nauru"], Charting the Pacific. Приступљено 22 June 2013.</ref>

<gallery widths="250px" heights="180px">
Датотека:Pacific Culture Areas.jpg|Микронезија, Меланезија, и Полинезија
Датотека:Tahuna maru islet Raroia.jpg|Острвце Тахуна мару, [[Француска Полинезија]]
Датотека:Los Molinos.JPG|[[Лос Молинос, Чиле|Лос Молинос]] на обали [[Зона Сур|јужног Чилеа]]
</gallery>

== Карактеристике воде ==
[[Температура|Температуре]] мора у Тихом океану крећу се од смрзавајућих на [[географски пол|Земљиним половима]] до врло топлих (око 29&nbsp;°C) на [[екватор]]у. [[Салинитет]] такође варира по [[географска дужина|географска дужини]]. Вода ближе екватору мање је слана од оне у умереном појасу због много обилних падавина на екватору током целе године. Такође, салинитет воде на половима врло је низак због малог или никаквог испаравања воде. Али, по просеку температура, Тихи океан ''топлији'' је од [[Атлантски океан|Атлантског океана]].

Морске струје на [[северна хемисфера|северној полулопти]] углавном се крећу у смеру казаљке на сату, а на [[јужна хемисфера|јужној полулопти]] обрнуто. Северноекваторска струја терана [[ветар|ветровима]] креће се [[географска ширина|ширином]] 15&nbsp;°CГШ у смеру запада да би код [[Филипини|Филипина]] скренула на север и постала топла јапанска или [[Курошио струја]].

На око 45&nbsp;°CГШ Курошио струја скреће према истоку где се рачва. Део струје скреће према северу постајући [[Алеутска струја]]. Други део водених маса скреће према југу и поново долази у подручје северноекваторске струје. У близини [[Северна Америка|Северне Америке]], Алеутска струја такође се рачва. Северни део улази у [[Берингово море]] кружећи њиме у смеру казаљке на сату. Јужни крак успорава и наставља према југу као [[калифорнијска струја]].

Јужноекваторска струја прати екватор у смеру запада. Источно од [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] скреће према југу да би се на око 50°ЈГШ, прикључила [[Антарктичка струја|антарктичкој струји]]. У близини [[чиле]]анске обале, јужноекваторска се струја дели; један огранак тече око [[Рт Хорн|рта Хорн]], а други скреће према северу и формира перуанску или [[Хумболтова струја|Хумболтову струју]].

== Геолошки подаци ==
[[Датотека:View-from-Spanish-Bay.jpg|мини|Поглед на Тихи океан]]
Андеситска линија најважнија је линија која служи за одвајање регија у Тихом океану. Одваја дубљи део океана са [[еруптивне стене|еруптивним стенама]] од плићег дела са деловима копна. Ова линија прати западни руб [[Калифорнија|калифорнијских]] острва и пролази [[Алеути]]ма, онда све до полуострва [[Камчатка|Камчатке]] у [[Русија|Русији]], после иде [[Јапан]]ом, а онда у [[Океанија|Океанију]] на [[Соломонова Острва|Соломонска острва]] и [[Нови Зеланд]]. Затим се наставља североисточно западном границом [[Кордиљери|Кордиљера]] дуж [[Јужна Америка|Јужне Америке]], те свој пут завршава преко [[Мексико|Мексика]] опет у [[Калифорнија|Калифорнији]].

У склопу затворене путање Андеситске линије, налазе се бројне [[вулкан]]ске планине, острва и стене које карактеризују средишњи Тихи океан. Овде се [[лава]] нежно уздиже и гради огромне подводне вулканске планине. Али, изван Андеситске линије, вулкани су експлозивни и стварају такозвани [[Ватрени појас Пацифика|Пацифички ватрени прстен]].

== Копнене масе ==
[[Датотека:Pacific elevation.jpg|мини|Тихи океан је пун [[вулкан]]а и [[океан]]ских бразди]]
Највећа копнена маса на читавом Тихом океану је [[Нова Гвинеја]], уједно и друго највеће [[острво]] на [[Земља|свету]]. Скоро су сва острва и [[атол]]и између координата 30&nbsp;°CГШ и 30°ЈГШ, тј. од [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]] до [[Ускршње острво|Ускршњег острва]]. [[Полинезија|Полинезијски]] троугао, који спаја [[Хаваји|Хаваје]], [[Нови Зеланд]] и [[Ускршње острво|Ускршња острва]], окружује све остале острвске целине ([[Кукова Острва|Кукова острва]], [[Самоа]], [[Токелау]], [[Тонга]], [[Архипелаг Туамоту|Туамоту]], [[Тувалу]] и [[Валис и Футуна]]).

Северно од [[екватор]]а и западно од датумске границе налази се невероватно много малих [[Микронезија|микронезијских]] острва, укључујући [[Каролинска острва|Каролинске]], [[Маријанска острва (архипелаг)|Маријанске]] и [[Маршалска Острва|Маршалска острва]].

У југозападном углу Тихог океана леже острва из [[Меланезија|меланезијске]] групе, којима доминира Нова Гвинеја. Остала острва из ове групе укључују [[Фиџи]], [[Нова Каледонија|Нову Каледонију]], [[Соломонова Острва|Соломонска острва]] и [[Вануату]].

Острва Тихог океана се деле на три основне врсте:
* континентална острва, који укључују отоке [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] и [[Филипини|Филипина]], па имају сличну структуру као оближње копно;
* висока острва, који имају [[вулкан]]ско порекло и најчешће активне вулкане;
* коралне гребене и коралне платформе, од којих је сигурно најпознатији [[Аустралија|аустралијски]] [[велики корални гребен]]. Постоје и корална острва, од којих су најпознатији [[Макатеа]] и Туамоту из групе острва [[Француска Полинезија|Француске Полинезије]].

== Види још ==
* [[Велики пацифички тепих од смећа]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Gillespie|first1=Rosemary G.|last2=Clague|first2=David A.|title=Encyclopedia of Islands|url=https://books.google.com/books?id=g9ZogGs_fz8C&pg=PA706|accessdate=12. 6. 2013 |year=2009|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-25649-1|pages=706}}
* {{Cite book|last1=Dunford|first1=Betty|last2=Ridgell|first2=Reilly|title=Pacific Neighbors: The Islands of Micronesia, Melanesia, and Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=3n2z7E1zH3MC|accessdate=14. 6. 2013 |year=1996|publisher=Bess Press|isbn=978-1-57306-022-6|pages=125}}
* {{Cite book|last=West|first=Barbara A.|title=Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania|url=https://books.google.com/books?id=pCiNqFj3MQsC&pg=PA521 |accessdate=14. 6. 2013 |year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=521}}
* {{Cite book|last1=Lal|first1=Brij Vilash |last2=Fortune|first2=Kate|title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=T5pPpJl8E5wC&pg=PA63 |accessdate=14. 6. 2013|year=2000|publisher=University of Hawaii Press|isbn=978-0-8248-2265-1|pages=63}}
* {{Cite book|title=Academic American encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=cF8NAQAAMAAJ |accessdate=12. 6. 2013 |year=1997|publisher=Grolier Incorporated|isbn=978-0-7172-2068-7|pages=8}}
* {{Cite book|last1=United States. [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]|last2=Western Pacific Regional Fishery Management Council|title=Toward an Ecosystem Approach for the Western Pacific Region: from Species-based Fishery Management Plans to Place-based Fishery Ecosystem Plans: Environmental Impact Statement|year=2009|publisher=Northwestern University|location=Evanston, IL|url=https://books.google.com/books?id=3Tw3AQAAMAAJ&dq=pacific+ocean+%2225000+islands%22&pg=PA60|language=en|pages=60 |author2-link=Western Pacific Regional Fishery Management Council }}
* {{Cite book|last1=Ishihara|first1=Masahide|last2=Hoshino|first2=Eiichi|last3=Fujita|first3=Yoko|title=Self-determinable Development of Small Islands|year=2016|publisher=Springer|isbn=9789811001321|url=https://books.google.com/books?id=3hNkDAAAQBAJ&dq=pacific+ocean+%2225000+islands%22&pg=PA180|language=en|pages=180}}
* {{Cite book|last=Murphy|first=Shirley Rousseau|title=The Ring of Fire|url=https://books.google.com/books?id=xyJbAAAAMAAJ|accessdate=9. 6. 2013|year=1979|publisher=Avon|isbn=978-0-380-47191-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Agno|first=Lydia|title=Basic Geography|url=https://books.google.com/books?id=HofX9zL4YQEC&pg=PA25|accessdate=9. 6. 2013|year=1998|publisher=Goodwill Trading Co., Inc.|isbn=978-971-11-0165-7|pages=25}}
* {{Cite book|last=Organization|first=International Hydrographic|title=Limits of Oceans and Seas|url=https://books.google.com/books?id=wD0dAQAAIAAJ|accessdate=9. 6. 2013|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization}}
* {{Cite book|last=Young|first=Greg|title=Plate Tectonics|url=https://books.google.com/books?id=aqTxe74R5LwC&pg=PT9|accessdate=9. 6. 2013|year=2009|publisher=Capstone|isbn=978-0-7565-4232-0|pages=9}}
* {{Cite book|last=Nuttall|first=Mark|title=Encyclopedia of the Arctic: A-F |url=https://books.google.com/books?id=LcucDSk4w3YC&pg=PA1461|accessdate=10. 6. 2013 |year=2005|publisher=Routledge |isbn=978-1-57958-436-8 |pages=1461}}
* {{Cite book|last=Barkley|first=Richard A.|title=Oceanographic Atlas of the Pacific Ocean|year=1968|publisher=University of Hawaii Press |location=Honolulu}}
* {{Cite book|title=Blue Horizons: Paradise Isles of the Pacific|year=1985|publisher=National Geographic Society|location=Washington, D.C.|isbn=978-0-87044-544-6 |others=prepared by the Special Publications Division, National Geographic Society.}}
* {{Cite book|last=Cameron|first=Ian|title=Lost Paradise: The Exploration of the Pacific|url=https://archive.org/details/lostparadiseexpl00came|year=1987|publisher=Salem House|location=Topsfield, Mass.|isbn=978-0-88162-275-1|pages=}}
* {{Cite book|editor-last=Couper|editor-first= A. D. |title=Development and Social Change in the Pacific Islands]|url=https://archive.org/details/developmentsocia0000unse_k6u1|year=1989|publisher=Routledge|location=London|isbn=978-0-415-00917-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Gilbert|first=John|title=Charting the Vast Pacific|url=https://archive.org/details/chartingvastpaci0000gilb|year=1971|publisher=Aldus|location=London|isbn=978-0-490-00226-5|pages=}}
* {{Cite book|last=Igler|first=David|title=The Great Ocean: Pacific Worlds from Captain Cook to the Gold Rush|url=https://archive.org/details/greatoceanpacifi0000igle|year=2013|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=978-0-19-991495-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Lower|first=J. Arthur|title=Ocean of Destiny: A Concise History of the North Pacific, 1500-1978|url=https://archive.org/details/oceanofdestinyco0000lowe|year=1978|publisher=University of British Columbia Press |location=Vancouver|isbn=978-0-7748-0101-0|pages=}}
* {{Cite book|last1=Napier|first1=W. |last2=Gilbert|first2=J.|last3=Holland|first3=J.|title=Pacific Voyages|year=1973|publisher=Doubleday|location=Garden City, N.Y.|isbn=978-0-385-04335-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Nunn|first=Patrick D.|title=Pacific Island Landscapes: Landscape and Geological Development of Southwest Pacific Islands, Especially Fiji, Samoa and Tonga|url=https://books.google.com/books?id=AN8486A8fMcC&pg=PA15|year=1998|publisher=editorips@usp.ac.fj|isbn=978-982-02-0129-3|pages=}}
* {{Cite book|last=Oliver|first=Douglas L.|title=The Pacific Islands|url=https://archive.org/details/pacificislands03edoliv_i0p2|year=1989|edition=3rd|publisher=University of Hawaii Press|location=Honolulu|isbn=978-0-8248-1233-1|pages=}}
* {{Cite book|last=Ridgell|first=Reilly|title=Pacific Nations and Territories: The Islands of Micronesia, Melanesia, and Polynesia|year=1988|edition=2nd|publisher=Bess Press|location=Honolulu|isbn=978-0-935848-50-2|pages=}}
* {{Cite book|last=Soule|first=Gardner|title=The Greatest Depths: Probing the Seas to 20000 ft and Below|url=https://archive.org/details/greatestdepthspr00soul|year=1970|publisher=Macrae Smith|location=Philadelphia|isbn=978-0-8255-8350-6|pages=}}
* {{Cite book|last=Spate|first=O. H. K.|title=Paradise Found and Lost|url=https://archive.org/details/paradisefoundlos0000spat|year=1988|publisher= University of Minnesota Press|location=Minneapolis|isbn=978-0-8166-1715-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Terrell|first=John|title=Prehistory in the Pacific Islands: A Study of Variation in Language, Customs, and Human Biology|url=https://archive.org/details/prehistoryinpaci0000john|year=1986|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-30604-1|pages=}}
* {{cite journal|title=Problems of Pacific history.|journal=Journal of Pacific History |date=1966|volume=1|issue=1|pages=5–21|doi=10.1080/00223346608572076 |last1=Davidson |first1=J. W. }}.
* {{cite journal|title= Finding the Pacific World|url=http://www.academia.edu/download/3168710/22.1.gulliver.pdf|journal=Journal of World History |date=2011|volume=22|issue=1|pages=83–100|doi= 10.1353/jwh.2011.0026|s2cid= 145425714|last1= Gulliver|first1= Katrina}}
* {{Cite book|last=Igler|first=David|title=The Great Ocean: Pacific Worlds from Captain Cook to the Gold Rush|url=https://archive.org/details/greatoceanpacifi0000igle|year=2013|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=978-0-19-991495-1|pages=}}
* {{cite book|author=Munro, Doug|title=The Ivory Tower and Beyond: Participant Historians of the Pacific |location= |publisher=Cambridge Scholars Publishing |year=2009}}.
* {{cite journal|author=Routledge, David |title=Pacific history as seen from the Pacific Islands. |url= |journal=Pacific Studies|date=1985|volume=8|issue=2|pages=81}}+
* Samson, Jane. "Pacific/Oceanic History" in. {{cite book|editor=Kelly Boyd |title=Encyclopedia of Historians and Historical Writing vol 2|url=https://books.google.com/books?id=0121vD9STIMC&pg=PA901|year=1999|publisher=Taylor & Francis|pages=901–2|isbn=9781884964336 }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* -{[http://www.southpacific.org/ South Pacific Organizer] {{Wayback|url=http://www.southpacific.org/ |date=20061205035720 }}}-
* -{[http://www.mapsouthpacific.com/ Карта јужног Тихог океана] {{Wayback|url=http://www.mapsouthpacific.com/ |date=20050316042315 }}}-
* -{[https://web.archive.org/web/20100504012429/http://www.epic.noaa.gov/epic/ewb/ EPIC Pacific Ocean Data Collection] Viewable on-line collection of observational data}- 
* -{[http://www.pmel.noaa.gov/tao/jsdisplay/ NOAA TAO El Nino data] Realtime Pacific Ocean El NIno buoy data}-
* -{[http://www.pmel.noaa.gov/tao/jsdisplay/ NOAA Ocean Surface Current Analyses - Realtime (OSCAR)]}- 
* -{[https://web.archive.org/web/20060210183949/http://floats.pmel.noaa.gov/floats/ NOAA PMEL Argo profiling floats] Realtime Pacific Ocean data}-

{{Светско море}}
{{подножје|Географија}}

[[Категорија:Тихи океан| ]]