Токугава Нариаки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Токугава Нариаки
Tokugawa Nariaki.jpg
Токугава Нариаки
Биографија
Датум рођења 4 април, 1800.(1800-04-04)
Датум смрти 29 септембар, 1860.(1860-09-29)(60 год.)
Девети даимјо Мито области
1829. — 1844.
Претходник Токугава Наринобу
Наследник Токугава Јошитацу

Токугава Нариаки (徳川 斉昭, 4. април 1800. – 29. септембар 1860.) био је јапански даимјо који је владао области Мито (сада префектура Ибараки) и активан политичар током краја Едо периода.

Биографија[уреди]

"Flower"
"Moon"
"Snow"
Калиграфија Токугаве Нариакија (слева на десно) "цвет", "месец", "снег".

Вођа клана[уреди]

Нариаки је био трећи син Токугаве Харутошија, седме генерације даимјоа области Мито кога је наследио старији Нариакин брат пре него што је вођство, 1829. године, коначно прешло у његове руке.[1] Нариаки је био један од лидера који су подржавали Соно џои покрет као и саветник шогуната по питањима националне одбране.[2]

Званичник шогуната[уреди]

Нариаки је био задужен за одбрану Јапана од стране иностраних земаља који су својим деловањем обарали излоациону (сакоку) политику. Сматрао је да шогунат треба да ојача своју војску и сукоби се странцима који повређују територијални простор Јапана, што се тада косило са мишљењем Ии Наосукеа. Нариаки је подржавао цара и залагао се за рестаурацију царског режима. Остао је запамћен и као особа која је проширила школу Митогаку коју је основао Токугава Мицукуни. Написао је документ „Јапан, одбаци западњаке“ 1853. године и у њему изнео десет разлога зашто би Јапан требало да остане изолован од остатка света. Говорио је да Јапанци имају избор између рата и мира али ако се странци уплету у послове Јапана, земља треба да изабере рат.

Нариаки и Наосуке су се директно сукобили у мишљењима ко би требало да наследи шогуна Ијесаду с тим што је Нариаки фаворизовао свог сина Јошинобуа док је Наосуке тражио да то буде Токугава Ијемочи.

Заоставштина[уреди]

Године 1841, Наријаки је изградио башту Каираку, познату по лепоти која је и дан данас сачувана. Три године касније (1844) повлачи се и место даимјоа препушта сину Јошиацуу. Од срчаног удара умире 1860. у својој 60 години.

Троје његових синова држало је високе позиције пред крај Едо периода. Јошинобу је постао петнаести и последњи шогун Јапана, Јошиацу је био даимјо области Мито, а Икеда Јошинори вођа провинције Инаба (област Тотори).[3]

Породица[уреди]

  • Отац: Токугава Харутоши
  • Жена: Арисугава Јошико (1804-1893)
  • Деца:
    • Токугава Јошинобу
    • Токугава Акитаке
    • Мацудаира Акикуни
    • Мацудаира Јоријуки
    • Мацудаира Тадаказу
    • Икеда Мочимаса
    • Икеда Јошинари
    • Кицурегава Цунауџи
    • Токугава Садако
    • Мацудаира Такеакира
    • Цучија Шигенао
    • Мацудаира Наојоши
    • Токугава Јошиацу
    • Мацудаира Нобунори

Дела[уреди]

Писанија Токугаве Нариакија

Постхумно објављена:

  • Кодокан ки (弘道館記 Kōdōkan ki) (1937).
  • Меикун ипаншо (明君一斑抄 Meikun ippanshō) (1910–1911).

Референце[уреди]

  1. ^ 徳川斉昭
  2. ^ McOmie, William The Opening of Japan, 1853–1855 (Folkstone, Global Oriental, 2006) pp. 138.
  3. ^ Beasley, William. (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868. стр. 11 n3.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Beasley, William G. . Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868. London: Oxford University Press. [reprinted by RoutledgeCurzon, London, 2001. . . 1955. ISBN 978-0-19-713508-2. (cloth)]

Спољашње везе[уреди]