Трговина дозволама за емисије

С Википедије, слободне енциклопедије

Трговина дозволама за емисије је термин којим се означава економски инструмент који се користи за контролу загађења. Најчешће се користи у контексту регулисања загађења ваздуха. Концепт трговине дозволама за емисије подразумјева да се, једном кад се установи укупна количина дозвољеног загађења, дозволе или права за емисије издају или продају субјектима који емитују загађујуће материје, који они могу продавати трећим лицима, који се исто тако морају придржавати прописа о заштити животне средине. На пример, ако једна термоелектрана одлучи да контролише своје емисије у ваздух, тако да оне не достижу дозвољени максимум, она може да прода свој део "неискоришћеног" права, стеченог осигуравајућом дозволом, неком другом индустријском систему или чак држави да то своје право искористи за своје потребе (у циљу повећања производње или одлагања реконструкције својих постројења, усмерене на постизање смањења емисије.)[1]

Икона за клице

Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bogdanović & Gržetić 2005, стр. 41

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bogdanović, Slavko; Gržetić, Ivan (2005). JUGOLEX glosar. Beograd. стр. 41. 
Трговина дозволама за емисије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трговина_дозволама_за_емисије&oldid=27026297”