Турска болница код Ћеле Куле
| Назив | |
|---|---|
| |
| Основана | |
| Земља | |
| Седиште | |
Турска болница код Ћеле Куле била је друга здравствена установа у Нишу, за коју је камен темељац положен 1. маја 1872. године. Болница је основана у време владавине Османског царства, и под управом Али Риза-паше.[1]
Предуслови[уреди | уреди извор]
Осим цркве и институцијализованог школства, значајне тековине Османске власти у другој половини 19. века у Нишу биле су установе које је становништво свих националности користило, а доприносиле су историјској јединствености баштине овог града. То су двојно образовање, финансијски фондови, транспортно предузеће, комунално уређење инфраструктуре, здравство итд.[2]
На оснивање још једне болнице у Нишу утицали су лоши здравствени услови у граду и његовој околини. А колико су хигијенски и здравствени услови у Нишу били тешки, најбоље говори податак с почетка 19. века када се Ниш, варош са 30.000 становника након епидемије куге 1838. године смањио на 12.817 становника колико је имао у моменту ослобођења града од Османилија 1878. године.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Иницијатива за оснивање болнице потекла је од Али Риза-паше, који је у Нишу наставио политику претходних мутесарифа која се тицала повећања квалитета живота становника, и то не само у Нишу, већ и у осталим казама Нишког санџака.
У Нишу 1. маја 1872. године у присутву Али Риза-паше свечано је положен камен-темељца за изградњу још једне болнице.[4]
Здање је пројектовано према нацрту инжењера Османа-ефендије из Софије и налазило се крај Ћеле-куле на Трошарини.[5] У делу Калешија и Корнрумпфа[6] овако је описан будући комплекс Турске болнице код Ћеле Куле:
Реч је о здравственом комплексу који је на османском Балкану тог периода требало да буде прилично велика и значајна институција. Имала је један спрат, мада је према пројекту Осман-ефендије планирано да има два. На приземљу је требало да буду: две болесничке собе, соба за болничаре, апотека, соба за хирурге, вешерај, шпајз, кухиња и купатило. На спрату је требало да буду смештена два одељења укупног капацитета од осамдесет осам лежајева, лабораторија за справљање лекова (Arzneizimmer), две просторије за помоћно особље и једна за болничаре, гостинска соба за посете и специјална соба за породиље.[7]
Заправо, болница је била адаптирани летњи конак чији је власник био нишки Хафис-паша који је преминуо након боја на Иванковцу 1805. године.[8]
Након ослобођења Ниша од Османлија, 1878. године, уз ову болницу у њој је основана Војна болница која је прерасла у велики здравствени центр, који и данас постоји, доградњом већех броја објеката.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ İsmail Hâmi Danişmend, Osmanlı Devlet Erkânı, Türkiye Yayınevi, İstanbul, 1971 (Turkish)
- ^ Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.304
- ^ 125 година Војне болнице у Нишу, Сретен Миленковић, Милорад Димић, Ниш:Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. ISBN 978-86-84819-01-9.
- ^ H. Kaleshi, H.-J. Kornrumpf, Das Wilajet Prizren, 212.
- ^ M. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, 106;
- ^ H. Kaleshi, H.-J. Kornrumpf, Das Wilajet Prizren.
- ^ Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.301
- ^ Р. Тричковић, Ниш пред српски устанак, 238.