Софија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Софија (вишезначна одредница).
Софија
буг. София

Sofija 111.jpg
Софија са хотела "Москва"

Грб Софије
Опширније

Застава
Мото „Расте, но не старее“
(„Расте, али не стари“)
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Софија-престоница
Становништво
Становништво 1,263,328
Агломерација 1,370,000
Густина становништва 2,378 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 42°41′50″N 23°19′24″E / 42.697222, 23.323333
Надморска висина 550 м
Површина 492 км²
Софија на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Софија
Софија на мапи Бугарске
Остали подаци
Градоначелник Јорданка Фандакова
(од 2009.)
Веб-страна sofia.bg


Координате: 42° 41′ 50" СГШ, 23° 19′ 24" ИГД
Софија (буг. София) је главни и највећи град Републике Бугарске. Има 1.370.000 становника (2011). Софија је и седиште два округа, града Софије и Софијске области, кога чине градска предграђа. 13 је по величини од главних градова Европске уније.

Географија[уреди]

Планина Витоша чини јужну границу Софије
Храм светог Александра Невског

Град Софија сместио се у крајње западном делу Бугарске, на свега 50 km од српске границе. Обала Црног мора је на око 450 km источно.

Као један од најстаријих градова у унутрашњости Балкана, Софија ову особеност дугује веома повољном положају. Заправо, град се налази на укрштању више важних саобраћајних праваца. Софија је смештена у средишњем делу пространог Софијског поља, које се везује клисурама и превојима ка Влашкој низији и Дунаву на северу, ка долини Мораве на западу, ка долини Струме и Егеју на југу и ка Тракији на истоку.

Софија спада у највише престонице Европе. Надморска висина града је 550 m, а околне планине досежу и преко 2000 метара. Најближа граду планина Витоша налази се непосредно јужно од града и висока је чак 2.290 m. И поред тога град је у равном Софијском пољу, које је затворено са свих страна планинама.

Кроз Софију протиче неколико малих река попут Владајске и Перловске, док највећа бугарска река Искар протиче источно од града. Околина града богата је минералним изворима и бањским лечилиштима.

Клима[уреди]

Клима Софије
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 17,8 22,0 27,5 30,3 34,0 38,0 41,0 39,4 36,1 33,9 25,5 20,1 41,0
Средњи максимум, °C 2,2 4,9 9,8 15,7 20,3 23,5 25,9 26,0 22,6 16,6 9,6 4,1 15,1
Средњи минимум, °C −4,9 −2,9 0,3 4,8 9,0 12,1 13,8 13,4 10,4 5,7 1,2 −2,7 5,0
Апсолутни минимум, °C −24 −25 −16,1 −6 −2 1,4 4,0 3,9 −1 −6 −15 −20 −25
Количина падавина, mm 28 31 38 51 73 75 63 51 38 35 48 40 571
Извор: worldweather.org, Погода и Клима


Историја[уреди]

Поглед на град
Дворац културе

Током времена је имала више имена. Остаци старог града су и данас видљиви.

Софија је прво била трачка насеобина по имену Сердика, названа по трачком племену Серди. У доба Античке Македоније ова област представљала је крајњи север грчке цивилизације. Рим ју је освојио 29. године нове ере, и постала је главни град провинције Dacia Mediterranea. Хуни су је уништили 447. Град је поново изградио византијски император Јустинијан и преименовао у Триадица.

Бугари су први пут заузели Сердику 809. године и град убрзо добија бугарски карактер. Под Бугарима је име града било првобитно Средец, а касније је промењено у Софија (што на грчком значи „мудрост"). Током касног средњег века град је захваљујући удаљености од царског Цариграда постао средиште бугарске власти, а тиме значајно трговачко и занатско средиште. 1376. Софију је 1382. освојило Османско царство, и постала је главни град турске провинције Румелије. Под Турцима Софија је била безмало 5 векова.

1878. Софију су ослободили Руси. Следеће године Софија је проглашена главним градом кнежевине Бугарске 1879. године. За потребе нове државе изглед града је радикално промењен за све 2-3 деценије добивши потпуно "европске" црте. Током овог времена град је доживео и нагли економски и демографски успон. За време Другог светског рата, Совјети су освојили Софију и пронемачку Бугарску. После тога успостављена је нова комунистичка држава, али је град и даље наставио са растом и развојем. После отварања Бугарске ка Западу и демократизације друштва државу су захватили турбулентни процеси приватизације праћени великим привредним пропадањем и исељавањем становништва, а Софија као главни град много је боље прошла кроз ове кризне процесе.

Становништво[уреди]

Парламентарни трг у средишту Софије са Спомен-Храмом Светом Александру Невском

Жером-Адолф Бланки, пролазећи кроз Софију, пише да је 1841. Софија бројала више од 20.000 становника.[1]

По званичном попису из 1999. године град Софија има 1.246.651 становника и густину насељености од 917 становника/км². Огромна већина градског становништва су етнички Бугари (96%) православне вероисповести. Остатак су Роми (1,5 %), Турци и Руси.

Као цела Бугарска и Софија има веома негативан природни прираштај, али као главни град има и велико досељавање становништва из других делова земље, које надокнађује природне губитке. И поред тога може се рећи да је последњих 20ак година град у стагнацији по броју становника у поређењу са претходним вишедеценијским брзим растом.

Економија[уреди]

Новоградња у Софији

Софија је главни центар бугарског економског живота. Производни сектор економије, који представља преко 800 великих производних фабрика које између осталог производе металске производе (75% укупног производа земље), као и производе од текстила, гуме, коже, штампарску индустрију (50% производа) и електронику (15% производа). Софија је такође финансијско средиште земље, седиште Бугарске националне банке, бугарске берзе, као и неких од највећих бугарских комерцијалних банака (попут Булбанке, ДСК банке и Уједињене бугарске банке). Грађевина, трговина и саобраћај су такође важни сектори локалне економије.

Саобраћај[уреди]

Са својим стратешким положајем, Софија је важан центар међународних железничких и ауто-рута. Сви главни типови саобраћаја (осим воденог) постоје у граду, који има 8 железничких станица, Центар за контролу лета и Софијски аеродром. Три транс-европска саобраћајна коридора пролазе кроз град: 4, 8 и 10.

Јавни саобраћај је добро развијен и важан за економију града; постоје метро, који се тренутно проширује, аутобуси, трамваји и тролејбуси. Преко 15 000 таксија има дозволу за рад а на територији града регистровано је и преко 800.000 приватних аутомобила. Убрзан раст града у последњој деценији истиче лоше генерално стање инфраструктуре.

Градске знаменитости[уреди]

Богословски факултет у Софији

У граду има 16 универзитета, међу којима су Технички Универзитет као и Софијски Универзитет „Свети Климент Охридски“, основан 1888.

Ова православна метропола има мноштво цркава, међу којима су значајније црква Светог Ђорђа, Свете Софије, Црква свете Недеље (или Светог Краља, позната по томе што у њој почивају мошти српског краља Стефана Милутина) и патријаршијска катедрала, Храм Александра Невског.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 185: Sophie est bâtie en bois (...) On y compte plus de vingt mille habitants.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: