Улар

С Википедије, слободне енциклопедије
Улар на коњској опреми

Улар, оглав или поводац је део коњске или воловске опреме, која се ставља на главу, а сачињен је од кожних каишева[1] (ремена). Причвршћен је са свих страна чврстим копчама и заглавцима, како не би спао са главе. На улару се налази још и приужа, односно ланац за који се животиња води, који неки сматрају делом улара, а неки цео улар зову повоцем.[2]

Представља део јарма, чија је сврха равномерно распоређивање терета на бочним странама када се коњ користи за вучу. Развој коњских оковратника је био значајан за развој пољопривреде у Европи, јер је омогућио коњима да вуку 50% више терета, односно врше 50% више да раде. Први пут се појавио у северној Кини крајем 5. века и одатле се пренео по Евроазији, да би се у Европи појавио и проширио у 10. веку.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лончаревић, Јефта (2011). „Живот и Обичаји у Фрушкој гори” (ПДФ). Годишњак музеја Града Новог Сада. Нови Сад: Музеј града Новог Сада. VII: 76,86. ISSN 1452-547X. Приступљено 9. 9. 2013. [мртва веза]
  2. ^ Попић, Анита (7. 3. 2012). „Народна запрежна кола”. narodni.net. Народни традиција и обичаји. Приступљено 10. 9. 2013.