Пољопривреда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску производњу и с њима повезане услужне делатности[1]. Две основне гране пољопривреде су земљорадња и сточарство. Заједно са шумарством, ловом и риболовом спада у тзв. примарни сектор привреде.

Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева, производња зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном земљишту[1].

У пољопривредна земљишта, тј. она земљишта која у складу са својим природним и економским условима могу да се користе за пољопривредну производњу, спадају њиве, воћњаци, виногради, рибњаци, пашњаци и др.

Када је реч о пољопривредним производима обично се деле на примарне производе и производе првог степена прераде (илити производе примарне прераде)[2].

У примарне производе спадају, рецимо, памук, вуна, конопља, лан и др. У производе примарне прераде убрајају се украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, животињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), горива (метан из биомасе, биодизел) и друго.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Доместификација и Неолитска револуција

Документовање и објашњавање порекла пољопривреде је предмет археологије. Археоботаничари су открили да је узгајање и селекција специфичних карактеристика, попут веће отпорности и већег семена (уз генетичке промене у биљкама), отпочело убрзо након млађег тријаса у раном холоцену на територији Леванта. Постоје и ранији докази, као на пример зрна ражи са доместификованим карактеристикама која су откривена на једном локалитету у Сирији. У последњем случају, додуше, није искључено ни да је реч о локалном феномену чији узрок лежи у узгајању неких дивљих трава из родова Leymus и Elymus па се не може са сигурношћу сматрати истинским кораком ка одомаћивању биљака.

Регион Плодног полумесеца

О доместификацији биљака се може говорити тек у периоду око 8500. године п. н. е. (који се у археологији назива прекерамички неолит) када постоје чврсти докази о појави економија зависних од домаћих биљака (и животиња). С тим у вези се наводи првих осам одомаћених биљака: лан, јечам, леблебија, грашак, сочиво, Vicia ervilia и пшеница. Ових осам биљака су се појавиле мање-више у исто време. Постоје многа налазишта која датирају од 8500. до 7500. године п. н. е. где је систематично узгајање ових биљака великим делом допринело исхрани становништва.

Од Плодног полумесеца пољопривреда се ширила на исток ка централној Азији, западно ка Кипру, Анадолији, а 7000. године п. н. е. и Грчкој. Земљорадња (гајење пшенице) је стигла у северозападну Европу око 5000. године п. н. е.

Разлози за најранију појаву земљорадње могу бити промена климе али и друштвени разлози. Сигурно се десила промена од ловачко-сакупљачке до пољопривредне економије кроз дугачак период када су неки усеви промишљено засађивани а друга храна доношена из дивљине. Иако се земљорадња појавила у Плодном полумесецу, пољопривреда се најкасније 7000. године п. н. е. појавила и у југоисточној Азији (пиринач) и мало касније у Средњој Америци (кукуруз, бундева). Пољопривреда је такође могла да настане независно у раном неолиту у Индији и Југоисточној Азији (пиринач и таро).

Потпуна зависност од домаћих усева и животиња (време када су дивљи извори представљали дијететски неважну компоненту у исхрани) није настала све до бронзаног доба. Ако би у оперативну дефиницију пољопривреде била урачуната интензивна култивација земљишта у великим размерама на плантажама, организовано наводњавање и употреба специјализоване радне снаге, титулу „изумитеља пољопривреде“ добили би Сумери.

Интензивно ратарство је условило раст популације и омогућило нагомилавање вишка производа који су се чували за употребу током зиме или за размену тј. продају ради зараде. Способност фармера да хране велики број људи чије активности немају никакве везе са производњом хране била је пресудни фактор у успону стајаће војске.

Откриће система „три поља“ плодореда током средњег века је знатно побољшало успешност ране пољопривреде.

После 1492. године и открића Америке, светски пољопривредни модели су се измешали при размени биљака и животиња која је позната као Колумбијска размена. Усеви и животиње које су претходно биле познате само Старом свету сада су пребачени у Нови свет и обрнуто.

Нове технологије[уреди]

Плантажа чаја на Јави

Савремена пољопривреда умногоме зависи од добрих технолошких решења и нових технологија и њихове адекватне примене при употреби ђубрива, инсектицида, пестицида, анализи састава земљишта, анализи пољопривредних производа и правилној исхрани домаћих животиња.

Наводњавање и одводњавање само су неке области које захтевају поседовање посебних знања пољопривредних технолога.

Употребом генетички модификованих производа и применом различитих агро-техничких мера повећава се принос култура уз, услед коришћења механизације, умањену потребу за радном снагом. С друге стране примена ових савремених технологија је често праћена контроверзама због недовољне обавештености али и неадекватне примене или испитаности нових технологија.

Унапређење усева[уреди]

Научно мерење раста кукуруза
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Биотехнологија

Доместификација биљака је почела са циљем да се повећа принос, повећа резистентност и толерантност на сушу, олакша жетва и побољша укус и хранљива вредност, као и многе друге карактеристике. Пажљива селекција и гајење кроз векове, је дало огроман допринос карактеристикама гајених биљака. Одгајивачи биљака користе стакленике и различите технике да би добили три генерације по години и на тај начин остварили боље резултате.

Селекција и узгајање биљака током двадесетих и тридесетих година двадесетог века су унапредили пашњаке на Новом Зеланду, а применом примитивних метода генетичког инжењеринга током 1950-их су произведене неке савремене сорте житарица.

Пољопривредна механизација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољопривредна механизација

Пољопривредна механизација је значајно повећала ефикасност и продуктивност пољопривредне производње у односу на, у неким деловима света још увек присутну праксу, коришћења животиња (коњи, мазге, волови, камиле, ламе и др.) код обраде поља, жетве и превоза пољопривредних производа.

Трактор ИМТ 533

Авиони, хеликоптери, камиони, и трактори користе се у пољопривреди за сетву, запрашивање против инсеката и контролу штеточина, превоз кварљиве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизија извештавају о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извештаји који се тичу пољопривредника. Рачунари постају незамењиво помагало у управљању пољопривредним газдинствима.

Према Националној инжењерској академији из САД, пољопривредна механизација је међу првих 20 инжењерских достигнућа двадесетог века. Почетком 1900-тих, један амерички фармер је производио количину хране која је подмиривала потребе 2,5 човека, док је данас један фармер у стању да нахрани преко 130 људи.[1]. Ипак овај напредак се плаћа огромним енергетским улагањима из необновљивих извора (фосилна горива).

Савремена пољопривреда[уреди]

Последњих година расте свест о неким негативним аспектима савремене интензивне пољопривредне производње као што су јачање утицаја индустрије за производњу расадног семена, хемијске индустрије, индустрије меса и хране, утицај хране која код стоке може да изазове болести.

Патентним правима су фирме, које се баве развојем нових сорти биљака и пасмина животиња коришћењем генетичког инжењерства, лиценцирале њихово коришћење фармерима на исти начин којим фирме које пројектују софтвер лиценцирају његово коришћење корисницима рачунара.

Очување тла и правилно коришћење хранљивих састојака су почели да добијају на значају педесетих година двадесетог века са растом свести о проблему загађивања вода и тла вештачким ђубривима на бази азота, фосфора и др.

Повећана свест потрошача о различитим аспектима пољопривреде условила је појаву локалних покрета за здраву исхрану, спору храну (супротно од брзе хране) и улазак у комерцијалну употребу тзв. органских пољопривредних производа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашњи извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пољопривреда