Улица Николе Вукићевића (Сомбор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица Николе Вукићевића
Крај Венац војводе Радомира Путника
Дужина 150 m
Ширина 5,5 5 m
Створена
Названа
Стари називи Улица Агнуста Платеа, Уска, Каменита
Поглед на улицу

Улица Николе Вукићевића једна је од старијих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Улицу Вељка Петровића и Венац војводе Радомира Путника. У њој се и данас налази неколико значајних објеката.

Име улице[уреди | уреди извор]

Данашња улица Николе Вукићевића, раније је била под називом Каменита.

Табла с називом улице

Записана је 1763. године и као Ангуста Платеа, односно Уска.[1]

Данас улица носи име по Николи Вукићевићу (20. новембар 1830-8. новембар 1910), српском педагогу, директору Учитељске школе у Сомбору (1871-1903) и школски надзорник српских школа у Војводини (1887-1903). Био је велики реформатор српских основних школа.[2]

О улици[уреди | уреди извор]

Улица Николе Вукићевића је кратка улица која се налази унутар "Венца", у залеђу Светођурђевске цркве и излази на Венац војводе Радомира Путника.

Суседне улице[уреди | уреди извор]

Улицом Николе Вукићевића[уреди | уреди извор]

Норма[уреди | уреди извор]

На самом почетку улице Николе Вукићевића, са леве стране налази се зграда Норме, најстарије српске школе за стручно оспособљавање учитеља, претходница славне сомборске Препарандије, данашњег Педагошког факултета.

Зграда "Норме" - страна која се налази у Улици Николе Вукићевића

Зграда се налази у порти Светођурђевске цркве, саграђена убрзо после изградње храма 1761. године. Аврам Мразовић је у овом здању 1. маја 1778. године основао трогодишњу основну Народну градску нормалну школу, скраћено прозвану Норма. За 33 године рада ова сомборска шкокла, као и њен оснивач и управник, остали су забележени по својој значајној улози у образовању српских учитеља.[3]кнјига 301-303

Табла на згради "Норме"

После вишедеценијског пропадања, некадашња "Норма", а садашња Црквена општина, почетком овог века је, уз знатну материјалну помоћ града, у потпуности обновљена и сређена. Данас се овде, осим црквених канцеларија и сале, налази и драгоцен архив сомборске Црквене општине, као и њена библиотека.

Остали објекти у улици[уреди | уреди извор]

Даље низ улицу налазе се једноспратнице у којима су смештене продавнице и услужне делатности. На крају улице сазидана је стамбена вишеспратница у чијем приземљу се налази неколико локала.

На броју 1 у приземљу вишеспратнице налази се Лабараторија "Медлаб".[4]

На броју 5 налази се фирма "SBB"- национални оператер кабловске телевизије на територији Србије.[5]

У првом делу улице са њене десне стране налази се паркинг простор, а од угла који се граничи са улицом Златне греде наставља се низ од неколико продавница које су смештене у једноспратницама.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Степановић, Милан. „Стари називи сомборских улица”. Равноплов. Приступљено 23. 10. 2020. 
  2. ^ „Никола Вукићевић”. Српска енциклопедија. Приступљено 23. 10. 2020. 
  3. ^ Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столећа. Сомбор: Сомбор : Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки" : Градски музеј. стр. 301—303. 
  4. ^ „Лабараторија Медлаб”. Пан Плус. Приступљено 23. 10. 2020. 
  5. ^ „SBB”. Привредни именик Србије. Приступљено 23. 10. 2020.