Ураган-1М

С Википедије, слободне енциклопедије
9К512 Ураган-1М

Систем 9К512 Ураган-1М 9А53.

Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија МЗКТ-7930
Историја
Земља развоја  Русија
Период развоја од 2008-2016[1]
Конструктор Мотовилихинска фабрика[1]
Произвођач НПО "Сплав"
Период производње од 2016-до данас
Период употребе од 2016- до данас
Димензије
Тежина у борбеном положају 44 500 кг:[2]
без контејнера 31 540 мм
са контејнером Урагана 42 200 мм
са контејнером Смерча 43 600 мм[1]
Дужина у маршевом положају 12 699 мм:[2]
са контејнером Урагана 12 670 мм
са контејнером Смерча 13 000 мм[1]
Ширина у маршевом положају 3070 мм:[2]
са контејнером Урагана 6 090 мм
са контејнером Смерча 7 440 мм[1]
Висина у маршевом положају 3350 мм
Клиренс 400 мм[2]
Наоружање
Калибар 220/300 мм[2]
Број цеви 30/12
Број лансирних контејнера 2[1]
Минимални домет паљбе 8000 м[2]
Максимални домет паљбе 120 000 м[2]
Ударна површина 672 000 м²[2]
Посада 3 људи.[1]
Прелазак система из маршевог у борбни положај 20 с[1]
Трајање плотуна код режима 220 мм Ураган 14-60 с
код режима 220 мм Смерч 22-40 с[1]
Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна 45 с[1]
Погон
Тип мотора ЯМЗ-846[2]
Снага мотора 500 КС[2]
Максимална брзина на аутопуту 70 км/ч[1]
Досег возила 1000 км[2]
Врста погонског система на точковима 8×8[2]

9К512 «Ураган-1М» — је руски перспективни вишекалибарни тешки бацач ракета. Који представља модернизовану верзију тешког вишецевног бацача ракета БМ-27 Ураган.

Историја развоја[уреди | уреди извор]

Средином 1990-тих година, Русија је започеал са развојем новог вишекалибарног ракетног система 9К512 «Ураган-1М». Године 1995. Брански аутомобилски завод започео је рад на развоју шасије за нови ракетни систем на бази шасије БАЗ-6910 «Вощина-1», али је због недостатка финансијских средстава пројекат био заустављен карајем 1996. године. Истовремено са шасијом коју је развио Брански аутомобилски завод, конструктори из Мотовилиског завода израдили су верзију за постављање система на бази шасије МЗКТ-7930 «Астролог». Након разматрања пројекта, Министарство одбране је одабрало варијанту код које се постављање система вршило на шасији коју производи белоруски Мински завод колски тегљача-скраћено МЗКТ. Као такав нови ВБР «Ураган-1М» упућен је на тестирање. Током 2012. год. отопчето је тестирање система од стране државних органа. Према плану наоружавања државних санага Руске Федерације, за 2015. годину прдвиђено је да ће копнене санаге бити опремљене са два пука нових система «Ураган-1М».

Опис контрукције[уреди | уреди извор]

Борбена и транспортно-опскрбна возила за систем «Ураган-1М» израђена су на основу шасије МЗКТ-7930 «Астролог». Борбени систем је способан да испаљује ракетне проектиле из два различита система као што су 9К57 «Ураган» са 220 mm-ским ракетама, и 9К58 «Смерч» са ракетама калибра 300 mm. За разлику од система из претходне генерације, пуњење ракетама не врши се појединачно већ се изводи убацивањем целог пакета пуњења у цеви лансера, помоћу крана који се налази на возилу за утовар муниције. Систем 9К512 «Ураган-1М» укључује:

  1. Камионско воило 9А53 на коме се налази лансер;
  2. Транспортно-опскрбно возило 9Т249;
  3. Ракетне проектиле у транспортно-лансирним контејнерима;

Види још[уреди | уреди извор]

Белешке[уреди | уреди извор]

  1. Привалов А. Свой частник хуже иностранца. Общероссийская еженедельная газета «Военно-промышленный курьер» (23 апреля 2013). Проверено 5 сентября 2013.
    1. Гуров С. В. Реактивная система залпового огня 9А53 «Ураган-1М» // Реактивные системы залпового огня. Обзор. Изд. 2, электронное, периодическое исп. и доп.. — Тула: ФГУП ГНПП «Сплав», 2010. — С. 353—354.
  1. ↑ Главное звено военной безопасности России // Российское военное обозрение : Ежемесячный журнал. Информационно-аналитическое издание Министерства обороны Российской Федерации. — М.: Агентство «Военинформ», 2008. — № 10 (57). — С. 16. — ISSN 0134-921X.
  2. ↑ Богатинов С. В ногу со временем. Российское военное обозрение (ноябрь 2009). Проверено 19 января 2014.
  • ↑ Кадочников В. Н. Глава 7. Берём завод в собственность // Мотовилиха: продолжение легенды. — Пермь: Раритет, — С. 289. — 492 с. — . 2011. ISBN 978-5-93785-039-3.
  1. ↑ «Не покладая рук...» «Мотовилиха» 19 ноября отметит День ракетных войск и артиллерии // Мотовилихинский рабочий : Газета. — 2012. — № 38 (11124). — С. 1,3.
  2. ↑ Авторский коллектив под руководством Панова В. В. Глава 1.7. Теория полёта, таблицы стрельбы и алгоритмы расчёта установок // 3 Центральный научно-исследовательский институт Министерства обороны Российской Федерации. Исторический очерк. 3 апреля 1947—2007 / Под ред. Константинова Е. И. — М., 2007. — С. 102. — 400 с.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј https://missilery.info/missile/uragan-1m/Реактивная[мртва веза] система залпового огня 9К512 "Ураган-1М"/18.09.2022
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-1%D0%9C/Ураган-1М/18.09.2022[мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ураган-1М&oldid=27754844”