Пређи на садржај

Фискална политика

С Википедије, слободне енциклопедије

Фискална политика' се бави начинима прикупљања новца у државну благајну и његовог трошења. Састоји се од пореске политике и политике јавних расходa. У време инфлације често се примењује контракциона фискална политика у виду повећаних пореза и смањења јавних расхода. У време економске депресије примењује се експанзивна фискална политика у виду смањења пореза и пораста јавних расхода.

Фискална политика утиче на приходе и потрошњу људи, помаже у одређивању алокације ресурса између приватних и колективних добара те утиче на подстицање инвестиција.

Мере фискалне политике

[уреди | уреди извор]

Дискреционе мере фискалне политике:

  • јавни радови - примењују се када је рецесија дубока и дуготрајна, користе се за изградњу инфраструктуре те због свог мултипликационог ефекта. У кратком року се не примењују јер могу бити генератори инфлације
  • пројекти јавног запошљавања - намењени су краткорочном запошљавању незапослених у јавном сектору, а мана им је што се такви радници тешко запошљавају у приватном сектору
  • промене пореских стопа - у рецесији се пореске стопе смањују док се у инфлацији повећавају. Недостатак им је дуга законска процедура око њиховог доношења.
  • аутоматски стабилизатори - инструменти фискалног система који делују тренутно, а од њих су најзначајнији аутоматска промена пореских прихода и плаћања трансферима