Формула 1 — сезона 1992

Најџел Менсел је напокон освојио наслов првака

Менселов тимски колега, Рикардо Патрезе је завршио други

43. сезона Формуле 1 је одржана 1992. године од 1. марта до 8. новембра. Вожено је 16 трка. Возачки наслов је освојио Најџел Менсел (енгл. Nigel Mansell) у Вилијамс-Реноу, који је освојио конструкторски наслов.

Четири главна тима су задржали бар по једног возача из претходне сезоне. Макларен (енгл. McLaren) и Вилијамс (енгл. Williams) су задржали Аиртона Сену (порт. Ayrton Senna) и Герхарда Бергера (нем. Gerhard Berger), и Најџела Менсела и Рикарда Патрезеа (итал. Riccardo Patrese). Ферари је Алена Проста (фр. Alain Prost) заменио Иваном Капелијем (итал. Ivan Capelli), а Бенетон је задржао Михаела Шумахера (нем. Michael Schumacher) и довео Мартина Брандла (енгл. Martin Brundle).

Доминација вилијамса и технолошке иновације

Сезону 1992. обележила је техничка супериорност болида Вилијамса FW14B. Овај болид је поседовао напредне системе као што су активно вешање, контрола проклизавања и полуаутоматски мењач, што је Најџелу Менселу омогућило да доминира већим делом шампионата. Менсел је поставио тадашњи рекорд са девет победа у сезони и пет узастопних победа на смом старту шампионата. титулу је осигурао већ у августу на Великој награди Мађарске, пет трка пре краја сезоне, што је у то време био рекорд.^[1]

Прва победа Михаела Шумахера

Ова сезона је остала упамћена и по првој победи будућег седмоструког светског шампиона Михаела Шумахера. Он је своју прву победу остварио на Великој награди Белгије на стази Спа-Франкоршамп (фр.Circuit de Spa-Francorchamps), тачно годину дана након свој дебија у Формули 1. Шумахер је сезону завршио на трећем месту у укупном поретку, испред актуелног шампиона Аиртона Сене.^[2]^[3]

Види још

Референце

^ Hilton, Christopher (1992). Nigel Mansell: The Makings of a Champion (на језику: енглески). Haynes Publishing. ISBN 978-0854298754.
^ „1992 Drivers' Standings”. formula1.
^ „1992”. statsF1.