Пређи на садржај

Хајнрих Глајхцаре

С Википедије, слободне енциклопедије
Једна од страна из хајделбершких збирака бајки. Рукопис, 14. век, Универзитетска библиотека у Хајделбергу


Хајнрих Глајхцаре је био аутор из 12. века, вероватно из Алзаса, од кога потиче Reinhart Fuchs[1](Рајнхарт лисац), први животињски еп немачког језика. Епитет „Gleißner" (=варалица, лицемер) је грешком пребачен са лисца на песника. Могуће је да су покровитељи песника били грофови од Дагсбурга или Церингена.

О Хајнриховом статусу се ништа не зна, али оно што је упадљиво је његово познавање права, које се налази у Reinhart Fuchs и које ово дело чини важним извором немачке правне историје.

Хајнрихова средњовисоконемачка епска песма Reinhart Fuchs сачувана је у три рукописа:

• каселски фрагменти са нацртом С (по Посланици Јакоба Грима Карлу Лахману), у Библиотеци Мурхарт у Каселу, датирани на почетак 13. века, представљају најстаријег сведока преношења;

  • хајделбершка збирка бајки (нацрт П или Х) Универзитетске библиотеке Хајделберга, потиче из 1320-1330, Reinhart Fuchs је унет на колонама 167ва-181вб;
  • рукопис Калоче (К) из 1949. под потписом Бодмер 72 у Библиотеци Мартин Бодмер, кантон Женева, је отприлике подједнако стар као нацрт П; Хајнрихов рад овде стоји у колонама 162в-177в.

Дело, које је јасно критички настројено према друштву (антисемитском), је настало после 1192. по угледу на старофранцуски Le Roman de Renart; пародирајући наслов Песме о Нибелунзима, названа је и Isengrîmes nôt. То је једини животињски еп на немачком језику из овог периода.

Мотив из Reinhartа Fuchsa је касније преузет и у народној књизи Reynke de Vos[2], као и код Гетеа[3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Glîchesaere, Heinrich. „inauthor:"Heinrich (der Glîchesaere)". Google Books. 
  2. ^ „Reynke de Vos, Lübeck, 1498”. 
  3. ^ Goethe, Johann Wolfgang. „Reineke Fuchs: in zwölf Gesängen”. Google Books. 

Литература

[уреди | уреди извор]