Хелсиншка катедрала

С Википедије, слободне енциклопедије
Хелсиншка катедрала

Хелсиншка катедрала је евангелистичко - лутерански сакрални објекат Хелсиншке бискупије у главном и највећем граду Финске, Хелсинкију. До проглашења независности Финске 1917. године називана је и Црквом Светог Николе.[1]

Положај и окружење[уреди | уреди извор]

Положај и окружење Хелсиншке катедрале

Хелсиншка катедрала се налази у саставу Трг Сената, који заузима главно место у Енгеловом урбанистичком решењу, које је Хелсинкију донео назив „белог града севера“. Ово је један је од главних градских тргова и уоквирен је главном зградом Универзитета на западу, катедралом на северу и зградом Владе на истоку. На југоисточном делу трга налази се кућа Седерхолм, најстарија камена кућа у граду. На тргу се налази и музичка инсталација „Звук Трга Сената“, која сваког дана у 17:49 часова емитује петоминутну композицију на модерној верзији ксилофона.

Историја[уреди | уреди извор]

На месту данашње катедрале на коме се налазила мања црква посвећена ктиторки Елрики Елеонори, краљици Шведске, изграђена је наова катедрала између 1830. и 1852. године у част Великог војводе од Финске, руског цара Николаја I.

По завршетку градње, звала се Катедрала Светог Николе, по руском цару Николи I који је покренуо пројекат изградње и Светом Николи заштитнику помораца. Након што је Финска постала независна држав 1917. године, катедрала је променила назив у Велика катедрала. Када је 1959. основана Хелсиншка бискупија, Велика катедрала је постала Хелсиншка катедрала.

Намена[уреди | уреди извор]

Катедрала је главна црква Хелсиншке жупе и Хелсиншке епархије, у којој се одржава годишња екуменске служба. Поред тога катедрала се користи за свечана отварања и затварања заседања парламента, као и службу поводом Дана независности.

У катедрали Универзитет у Хелсинкију и друге високошколске установе, редовно организују церемоније доделе диплома.

Катедрала је такође позната и по томе што се у њој одржавају празнични, недељни и други концерти и свадбене церемоније.

Катедралу и догађања у њој годишње посети преко 500.000 посетилаца из различитих делова света.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Катедрала је део пројекта уређења града под руководством Карла Лудвига Енгела и замишљена је као објекат који ће доминирати Тргом Сената, пошто су околне грађевине мање.

Катедрала је у основи у облику грчког крста, а фасада сваког крака крста употпуњена је колонадом са тимпаном.

Цркву покрива велика зелена купола, а четири мање куполе доградио је Ернст Лорман, Енгелов следбеник, како би црква личила на Цркву Светог Исака у Санкт Петербургу. Лорман је доградио и два звоника и поставио статуе дванаест апостола на угловима крова.[2]

Иконостас је донација Цара Николаја I и дело је Карла Тимолеона фон Нефа.[3]

Крипта цркве осим верске има и изложбену намену

Трг Сената у Хелсинкију, ма коме централно место има Хелсиншка катедрала

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kirkko Helsingissä - Cathedral
  2. ^ Cast by the prominent firm of S. P. Devaranne, Berlin, and set up in 1852, according to Carol A. Grissom, Zinc sculpture in America, 1850–1950 2009:587.
  3. ^ „HelsingforsDomkyrka” (на језику: Švedski). Uppslagsverket Finland. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]