Хенри Алберт Хартман

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Алберт Хартман
Henri Hartmann 1920.jpg
Хенри Хартман (1920)
Лични подаци
Датум рођења(1860-06-16)16. јун 1860.
Место рођењаПариз, Француска Француска
Датум смрти1. јануар 1952.(1952-01-01) (91 год.)
Место смртиПариз,  Француска
ПребивалиштеПариз,  Француска
НационалностФранцуз
Научни рад
Пољехирургија
ИнституцијаОтел Дју у Паризу
Познат поИновацијама у хирургији

Хенри Алберт Хартман (франц. Henri Albert Charles Antoine Hartmann; Париз, 16. јун 1860 — Париз, 1. јануар 1952) био је признати француски хирург, професор хирургије на Медицинском факултету у Паризу и шеф хируршке клинике Отел Дју у Паризу.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Родио се у Паризу 1860. године као син хемичара Шарла Антоана Хартмана и његове супруге, швајцаркиње Octavie Marie Anne Koenig. Стекао је образовање у Паризу, школујући се од 1882. године, као помоћник професора Теријера. Школовање за хирурга обавио је у болници Опитал Биша у Паризу, где је касније требао да постане главни хирург.[2]

Докторирао је медицину 1887. године. Као болнички хирург радио је од 1892. године, а као професор од 1895. године, да би 1909. године преузео место шефа катедре за хирургију на Медицинском факултету у Паризу. Шеф хируршке клинике у болниици Отел Дју у Паризу постао је 1914. године и на овом положају радио је све до 1930. године, када се пензионисао, као поштовани хирург у земљи и иностранству.[2]

Био је ожењен госпођом Lucy Jeanne Cécile Deharme, са којом није имао деце.

Преминуо је у Паризу 1952. године у дубокој старости, у 91 години живота.

Дело[уреди | уреди извор]

Хартманн је био један од најугледнијих хирурга у Француској и члан Медицинске академије. Највише је остао запамћен по двостепеној колектомији коју је осмислио за лечење рака дебелог црева или дивертикулитиса.[2] Било је то 1921. године када је Хартман извео операцију која је потом требало да носи његово име. У извештају који је написао он је том приликом приказао два пацијента са опструктивним карциномом сигмоидног колона, који, након што су прво третирани проксималном колостомијом, били подвргнути ресекцији са затварањем ректалног дела попут слепог црева. Оперативни поступак описан је у Хартманновој књизи Хирургија ректума, која је објављена 1931. године.[3]

Дванаест познатих француских хирурга приказаних као макроскопски патолошки препарати, међу којима је и Хенри Алберт Хартман (пети с лева)

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Des cystites douloureuses, leur traitement. Paris, 1887. Medical doctoral thesis.
  • Des névralgies vésicales. Paris, 1889.
  • Chirurgie du rectum. With Edouard André Victor Alfred Quénu (1852-1933). 2 volumes. Paris, 1895 and 1899.
  • Chirurgie de l’éstomac. With Louis-Felix Terrier (1837-1908). Paris, 1899.
  • Chirurgie gastro-intestinal. Paris, 1901. 152 pages.
  • Travaux de chirurgie anatomo-clinique. 7 volumes had appeared by 1903.
  • Organes génito-urinaires de l’homme. Paris, 1904. Translated into German.
  • Gynécologie opératoire. Traité de médecine opératoire et de thérapeutique chirurgicale', sous la direction de Paul Berger. Paris, G. Steinheil, 1911. VI + 498 pages. [Paul Berger, 1845-1908, was professor of clinical surgery at the Paris faculty]
  • Les plaies de guerre et leurs complications immédiates. Paris, 1918.
  • Chirurgie de l'éstomac et du duodénum. Paris, 1928.
  • Chirurgie du rectum. 1931. Summarizing his experience with his operational technique for two-stage colectomy.
  • Raymond Grégoire (1875-1942) and Henri Mondor (1885-1962): Des sutures primitives dans les plaies de guerre : rapport de Henri Hartmann. Bulletins et mémoires de la Société de chirurgie, 1916, 42: 2802-2803.
  • William Williams Keen (1837-1932):Tratado teórico-práctico de Patología y clínica quirúrgicas. Barcelona, Salvat y Cía, 1913.
  • Patología Quirúrgica. Barcelona, Toray-Masson, 1977.
  • E. R. Sanderson Henri Hartmann and the Hartmann Operation. Archives of Surgery, Chicago, 1980, 115, 792-793.
  • T. M. Van Gulik, E. T. Mallonga, C. W. Taat: Henri Hartmann, lord of the Hôtel-Dieu. The Netherlands Journal of Surgery, 1986, 2: 45-47
  • Françoise Huguet: Les professeurs de la Faculté de Médecine de Paris. Dictionnaire biographique 1794-1939. Paris, Institut National de Recherche Pédagogique-CNRS, 1991: 227-229.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ van Gulik, T. M.; Mallonga, E. T.; Taat, C. W. (1. 4. 1986). „Henri Hartmann, lord of the Hôtel-Dieu”. The Netherlands Journal of Surgery. 38 (2): 45—47. ISSN 0167-2487. PMID 3520388. 
  2. ^ а б в „Henri Albert Charles Antoine Hartmann”. www.whonamedit.com. Приступљено 7. 1. 2021. 
  3. ^ Chirurgie Du Rectum, Volume 1 (French Edition) (French) Paperback – September 14, 2013 by Henri Albert Charles Antoine Hartmann (Author), Edouard André Quénu (Author)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Van Heiningen TW. [Bruno Giraud (1768-1811), "first surgeon" to Louis Bonaparte, king of Holland]. Hist Sci Med. 2006 Oct-Dec;40(4):393-402. PMID: 17526408 French.
  • Philibert Joseph Roux (1780-1854). Perdicoyianni-Paléologou H. J Med Biogr. 2011 Nov;19(4):157-60. doi:10.1258/jmb.2010.010057. PMID: 22319188
  • Guivarc'h M. [Antoine-Joseph Jobert de Lamballe 1799-1867; or the impetus of modern surgery]. Hist Sci Med. 2000 Jul-Sep;34(3):253-70. PMID: 11640520 French.
  • Toshev S, Iarŭmov N, Velev G, Angelov K, Todorov G, Koĭchev A, Gribnev P. [Hartmann's operation--urgent operative technique in complicated colorectal cancer]. Khirurgiia (Sofiia). 2006;(6):35-40. PMID: 18843909 Review. Bulgarian.
  • Poirier J, Clarac F, Barbara JG, Broussolle E. Figures and Institutions of the neurological sciences in Paris from 1800 to 1950. Part IV: Psychiatry and psychology. Rev Neurol (Paris). 2012 May;168(5):389-402. doi:10.1016/j.neurol.2012.02.007. Epub 2012 May 1. PMID: 22555011 Review.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хенри Алберт Хартман на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хенри_Алберт_Хартман&oldid=25389387”