Хоуп Соло

С Википедије, слободне енциклопедије
Хоуп Соло
Хоуп Соло 2012. године
Лични подаци
Пуно име Хоуп Амелија Соло
Датум рођења (1981-07-30)30. јул 1981.(42 год.)
Место рођења Ричланд (Вашингтон), САД
Висина 1.75 m
Позиција голман
Јуниорска каријера
1999—2002 Вашингтон Хаскиз
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003
2004
2005
2009—2010
2010
2011
2012
2013—2016
Филаделфија Чарџ
Копабергс Гетеборг
Олимпик Лијон
Сент Луис Атлетика
Атланта Бит
Меџик Џек
Сијетл Саундерс Вумен
Сијетл Рејн
8
19
7
23
16
4
3
54
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1996—1997
1998
1999—2000
2000—2016
САД до 16
САД до 19
САД до 21
САД
/
/
/
202
/
/
/
(0)
Награде
Фудбал
Представљајући  Сједињене Државе
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2007. Екипно
Сребрна медаља — друго место 2011. Екипно
Златна медаља — прво место 2015. Екипно

Хоуп Амелија Соло (енгл. Hope Amelia Solo; 30. јул 1981) је бивша америчка фудбалерка која је играла на позицији голмана. Играла је за репрезентацију САД до 2016. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

После факултета почела је професионално да игра фудбал, прво за клуб Филаделфија Чарџ а касније је играла у европским клубовима.[1] За игру у европским клубовима је изјавила: Играла сам у Европи и то је било сјајно искуство, не само због мојих суиграча и тренера које смо имали, већ због навијача и самог града - играла сам у Гетеборгу и играла сам у Лиону и фудбал је био свуда. У то време у мом животу, то је заиста покренуло моју каријеру и стварно ми је помогло да се пронађем као особа и играч. [2]

Од 2009. је била у клубу Сент Луис Атлетика и у тој сезони је тим осигурао плејоф.[3] Те исте године је добила награду за најбољу играчицу у лиги што је највеће признање.[3]

Следеће године се придружила клубу Атланта Бит где је укупно одиграла 22 утакмице и имала 104 одбране. Септембра исте године је због повреде рамена ишла на операцију.[4]

У клубу Меџик Џек није играла превише због опоравка од операције те је имала само 4 наступа.[5][6]

Године 2012. је потписала уговор са клубом Сијетл Саундерс Вумен где је играла мали број утакмица због припрема у репрезентацији за Летње олимпијске игре 2012.[7]

Следеће године, 2013. је прешла у клуб Сијетл Рејн међутим имала је операцију због повреде шаке и пропустила је већи део сезоне.[8] Годину дана касније је прешла у Манчестер Сити на позајмицу и играла само једну сезону у Енглеској.[9] У сезони 2014 је играла у 20 утакмица а у сезони 2016. у само 8 због суспендовања.[10][11]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Хоуп са њеном златном медаљом са ОИ 2008. године

Године 2007. је била у стартној постави за Светско првенство али није играла у свим утакмицама због одлуке тренера да убаци старију саиграчицу у важнијим утакмицама.[12]

Следеће године на Летњим олимпијским играма 2008. године, била је заслужна за освајање златне медаље пошто је у финалу одбранила све нападе Бразилки.[13]

Наступала је са репрезентацијом и на Светском првенству 2011. године где су изгубиле у финалу од Јапана. Соло је на том првенству освојила награду за најбољег голмана.[14]

Пре почетка Летњих олимпијских игара 2012. године, Соло је добила упозорење од Антидопинг агенције пошто су јој на контроли урина нашли канренон. Она је то негирала и све је прошло само са опоменом. Ипак је учестовала на тим Олимпијским играма.[15] Била је заслужна за освајање злата јер је у 82. минуту одбранила шут Јапанке у финалу.[16]

На Светском првенству 2015. године је играла свих 7 утакмица где су освојиле злато.[17]

Соло је изазвала скандал на Летњим олимпијским играма 2016. када је противнице назвала кукавицама[18] Из тог разлога је суспендована 24. августа 2016. и није могла да игра у репрезентацији 6 месеци.[19] Те године се и пензионисала наводећи ту суспензију као убрзавање њене оставке.[20][21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Narducci, Marc (3. 2. 2003). „Charge make five selections, two trades in busy draft day”. The Philadelphia Inquirer. Архивирано из оригинала 29. 3. 2016. г. Приступљено 9. 10. 2013. 
  2. ^ Lomas, Mark (21. 3. 2012). „Solo: Women's game still on the rise”. ESPN. Приступљено 30. 8. 2013. 
  3. ^ а б Galsim, Kat (21. 12. 2009). „Athletica's Hope Solo Rules 2009”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 30. 8. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  4. ^ „Hope Solo to undergo shoulder surgery”. Women's Professional Soccer. 17. 9. 2010. Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г. Приступљено 29. 9. 2010. 
  5. ^ Habib, Hal (10. 8. 2011). „MagicJack get boost from Hope Solo's return but lose to Western New York and Marta, 2–1”. The Palm Beach Post. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  6. ^ „Hope Solo”. Soccer Way. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  7. ^ „Sounders Women sign Solo and Leroux”. Seattle Sounders Women. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 14. 2. 2012. 
  8. ^ „Hope Solo (wrist) out 3–4 months”. ESPN. 8. 3. 2013. Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2013. 
  9. ^ „Hope Solo linked with Manchester City”. She Kicks. 3. 10. 2013. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  10. ^ „2014 Player Statistics”. National Women's Soccer League. Архивирано из оригинала 7. 1. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2015. 
  11. ^ Zucker, Joseph. „Hope Solo Suspended by USWNT: Latest Details, Comments, Reaction”. Архивирано из оригинала 1. 9. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2016. 
  12. ^ Paul, Erin (27. 9. 2007). „Ryan's goalkeeper switch backfires in a big way”. CBC.ca. Архивирано из оригинала 22. 4. 2008. г. Приступљено 27. 9. 2007. 
  13. ^ Longman, Jeré (23. 8. 2008). „Solo Thwarts Brazil in Victory in Overtime”. The New York Times. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 7. 10. 2013. 
  14. ^ „Double delight for Sawa”. FIFA. 18. 7. 2011. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 12. 9. 2013. 
  15. ^ „Hope Solo gets warning from USADA after drug test”. Sports Illustrated. Associated Press. 9. 7. 2012. Архивирано из оригинала 19. 1. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2012. 
  16. ^ „Women's Olympic Football Tournament London 2012: USA 2:1 (1:0) Japan – Summary”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2013. 
  17. ^ Baxter, Kevin (23. 6. 2016). „U.S. women begin final preparations for Olympic soccer tournament”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 7. 2016. г. Приступљено 11. 7. 2016. 
  18. ^ „Hope Solo calls Sweden 'bunch of cowards' after USA falter at Olympics”. The Guardian. 13. 8. 2016. Архивирано из оригинала 13. 8. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2016. 
  19. ^ „Hope Solo Suspended from U.S. WNT for Six Months”. US Soccer. Архивирано из оригинала 25. 8. 2016. г. Приступљено 25. 8. 2016. 
  20. ^ „Hope Solo believes suspension stems from role in equal pay fight”. Sports Illustrated. 2. 9. 2016. Архивирано из оригинала 5. 9. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2016. 
  21. ^ Mitchell, Elizabeth (30. 3. 2016). „Soccer Wars”. New York Daily News. Архивирано из оригинала 1. 10. 2016. г. Приступљено 28. 9. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]