Хуго фон Хофманстал

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуго фон Хофманстал
Датум рођења(1874-02-01)1. фебруар 1874.
Место рођењаЛандштрасе, Беч, Аустрија
Датум смрти15. јул 1929.(1929-07-15) (55 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ЗанимањеРоманописац
СупругаГертруде Шлесинџер

Хуго фон Хофманстал (Hugo von Hofmannsthal, Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal[1], 1874-1929) је био аустријски писац, песник, драматург и приповедач. У Бечу је био инспиратор и посредник симболизму. Аустријанци у њему виде једног од највећих тумача својих културних традиција, насталих из специфичности многих народа који су сачињавали хабзбуршку монархију.[2]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Хофманстал је рођен у Бечу. Од његовог прадеде је његова породица наследила племићку титулу Edler von Hofmannsthal. Његов прадеда био је јеврејски фармер дувана којег је оплеменио аустријски цар. Хофманстал се школовао у Бечу (Akademisches Gymnasium), где је проучавао Овидијева дела, која су касније вршила велики утицај на његово стваралаштво. Од малих ногу је писао песме и драме, а нека од његових раних дела писана су под псеудонимом, јер му као студенту није било дозвољено да их објављује. Касније је студирао право и филологију у Бечу, али је одлучио да се посвети писању након дипломирања 1901. [3]

Фазе стварања[уреди | уреди извор]

У првој фази његовог стварања настају, прожете суморно-скептичним духом, лирске драме Јуче (Gestern, 1891), Тицијанова смрт (Der Tod des Tizian, 1892), Будала и смрт (Der Tor und der Tod, 1893). Ове драме се одликују осећајношћу, великом музикалношћу, меланхолијом и опојним подавањем смрти.

У другој фази Хофманстал тежи ка стварању нове драме. Резултат су драме Електра (Elektra. 1903), Едип и сфинга (Ödipus und die Sphinx, 1905). У овим драмама се Хофманстал тематски враћа античкој, Софокловој трагедији, с тим што су обрађене у духу савремене психологије.

У трећој фази Хофманстал поново оживљала средњовековну мистерију и хришћанску традицију. Тада настаје познати комад Човек (Jedermann, 1911), са симболиком судбине која чека сваког човека. У овом делу се обједињују средњи век, барок и неоромантизам.[2]

Већина Хофмансталових романа је остало недовршено и објављени су тек постхумно. Један од већег значаја био је роман Андреас.

Остала дела[уреди | уреди извор]

- Das große Salzburger Welttheater, 1922

- Der Turm, 1923-1927

- Terzinen der Vergänglichkeit

- Brief des Lord Chandos, 1901

Касни живот[уреди | уреди извор]

Преминуо је 1929. године од срчаног удара, на дан сахране његовог најстаријег сина Франца, који је два дана раније извршио самоубиство.

Његов колега и пријатељ Шницлер[4] забележио је у свом дневнику: "Са њим је отишао највећи песник овог времена" [5] [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-12-18. 
  2. ^ а б Konstantinović, Zoran. Njemačka književnost 2. NOLIT. 
  3. ^ Hugo von Hofmannsthal (на језику: енглески), 2021-10-27, Приступљено 2021-12-18 
  4. ^ „ШНИЦЛЕР Артур (Arthur Schnitzler) | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  5. ^ Hugo von Hofmannsthal (на језику: српскохрватски), 2018-09-17, Приступљено 2021-12-18 
  6. ^ „Biographie | Willkommen bei der Hugo von Hofmannsthal-Gesellschaft”. hofmannsthal.de. Приступљено 2021-12-18. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуго_фон_Хофманстал&oldid=27045288”