Цигани света (књига)
Цигани света | |
---|---|
![]() Цигани света, издање из 1988. године | |
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | Gypsies in the world |
Земља | ![]() |
Језик | Српски |
Жанр / врста дела | стручна монографија |
Издавање | |
Издавач | Југословенска ревија |
Датум | 1988. |
Превод | |
Преводилац | Мила Драшковић |
Цигани света (енгл. Gypsies in the world) је стручна монографија, извештај о истраживању, о Ромима из целог света, објављена 1988. године у издању "Југословенске ревије" из Београда. Текст су написали Небојша Бато Томашевић и Рајко Ђурић, аутор фотографија је Драгољуб Замуровић, а са енглеског је превела Мила Драшковић. [1]
О ауторима[уреди | уреди извор]
- Небојша Бато Томашевић (1929-2017) је дипломата, издавач, писац, новинар и публициста. Године 1952. је дипломирао на Високој новинарско-дипломатској школи у Београду, а посдипломске студије завршио у Енглеској. Више од двадесет година обављао је дужност директора и главног уредника "Југословенске ревије".[2]
- Рајко Ђурић је рођен у Малом Орашју, 3. октобра 1947, умро у Београду, 2. новембара 2020. године. Био је српски писац, политичар и председник Уније Рома Србије.[3] Био је и председник Међународне ромске уније и генерални секретар Ромског центра Међународног ПЕН центра.[4]
- Драгољуб Замуровић (1947) је српски фотограф који ствара и под псеудонимом Art Zamur од 1988. Завршио је Архитектонски факултет, потом похађао постдипломске студије фотографије на Факултету примењених уметности у Београду. За своје фотографије добио је бројне награде широм света. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије од 1980. године, а 1995. године је добио звање Истакнутог уметника УЛУПУДС-а.[5]
О књизи[уреди | уреди извор]
Хиљаду година Роми или Цигани лутају широм света. Презирали су их као отпаднике, прогонили, продавали као робље, а у скорије доба уништавали у нацистичким гасним коморама, а они су ипак опстали захваљујући својој невереватној довитљивости, прилагодљивости и оштроумности. Највећи број њих живи на рубу друштва, зарађујући за живот као забављачи, музиканти, гатари, трговци, просјаци...[6]
Аутори текстова Небојша Бато Томашевић и Рајко Ђурић пошли су са фотографом Драгољубом Замуровићем на дуг пут по Индији, прадомовини Цигана, и другим земљама у којима живи велики број ромског становништва. Путујући и разговарајући са њима, проучавајући њихов начин живота и њихове обичаје, аутори су се трудили да открију заједнички именитељ ове групе народа, али исто тако и разлике у њиховим животима и понашању према њима у разним срединама где живе или где су се зауставили ради одмора.[6]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следећа поглавља:[6]
- Пролог и потписи са слика - Небојша Бато Томашевић
- Од легенде до стварности - Рајко Ђурић
- Светске луталице
- Живот Цигана
- Традиција и обичаји
- Тајанствена имена
- Трагом циганске черге - Небојша Бато Томашевић
- Индија
- Турска
- Грчка
- Југославија
- Румунија
- Мађарска
- Совјетски Савез
- Италија
- Француска
- Шпанија
- Аустрија
- Западна Немачка
- Холандија
- Енглеска и Ирска
- Епилог
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cigani sveta”. plus.cobiss.net. Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ „IN MEMORIAM: Nebojša Bato Tomašević (1929 – 2017): Nikad nije zaboravljao Crnu Goru”. portalanalitika.me. Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ „Rajko Đurić”. romarchive.eu. Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ „Преминуо Рајко Ђурић”. politika.rs. Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ „Dragoljub Zamurović”. laguna.rs. Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ а б в Tomašević, Nebojša Bato; Đurić, Rajko (1988). Cigani sveta. Beograd: Jugoslovenska revija. стр. korice knjige, 5—11. ISBN 86-7413-024-0.