Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Петар II Петровић Његош

Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је један од највећих српских и црногоpcкиx пјесника, владар Црне Горе и владика.

Његошево најславније дјело „Горски вијенац“ у Бечу је оцијењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Према предањима његушки Петровићи воде поријекло из Босне, из околине Травника (или Зенице). Покренути су из ових крајева 1463. године падом Босне под Турке. Једно вријеме су се задржали на невесињској висоравни, а ускоро су се и одатле повукли према Црној Гори. Та предања демантују которски нотарски списи на основу којих се сазнаје да је предак Петровића, Херак Хераковић, 1441. године био настањен у Дробњаку. Још 1399. године у Дробњаку се спомиње и Хераков дјед, Ђурађ Богутовић. Предање да су из Босне, сами о себи су знали Петровићи. Само име племена или краја не подразумева да су и каснији припадници одређеног племена или краја одувек живели на тој територији, поготово што се зна да су многи од тих крајева, пре турског освајања, у средњем веку били само повремено насељени катуни. Два су велика таласа насељавања у Црну Гору након турских освајања, из Босне и са севера данашње Македоније.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Насловна страна оригиналног издања Горског вијенца

Горски вијенац (у првом издању: Горскıй вıенацъ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење потурица.

Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу. Она добија различите облике, од фолклорних посматрања небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с модерним природнонаучним представама.

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Ахмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Аугуст Шеноа, Антон Макаренко

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер

В[уреди]

Воја Чолановић, Време чуда, Воја Царић, Валентин Катајев

Г[уреди]

Газда Младен, Горски цар, Громобран свемира

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов, Дан шести, Душан Костић

Е[уреди]

Епифаније Премудри, Ерик Најт

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина,

И[уреди]

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Кроника паланачког гробља, Како се калио челик

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Милан Наранџић, Мато Ловрак, Мишко Крањец,

Н[уреди]

Новгородски кодекс, Николај Островски

о[уреди]

Откровљење

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Прољећа Ивана Галеба, Писма из Норвешке, Писма из Италије, Пешчаник, Приче које су изгубиле равнотежу

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сеоска учитељица, Сапутници

Т[уреди]

Томислав Мијовић, Тврђава, Тоне Селишкар, Тарас Буљба

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад, Утопљене душе, Утуљена кандила

Ф[уреди]

Фран Лествик

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Ш[уреди]

Густав Шваб

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал