Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Страница првог издања Силмарилиона

Силмарилион (енгл. The Silmarrillion) је колекција радова Џ. Р. Р. Толкина, које је након његове смрти приредио и издао његов син Кристофер Толкин 1977. године, уз помоћ Гаја Кеја, који је касније постао познати писац фантастике. „Силмарилион“, заједно са другим Толкиновим делима, формира обимну, али недовршену причу која описује универзум Средње земље, у коме се одвијају приче из „Хобита“ и „Господара прстенова“.

Након успеха „Хобита“, а пре издавања „Господара прстенова“, Толкинови издавачи су захтевали књигу која претходи причи из „Хобита“, па им је Толкин послао рани текст „Силмарилиона“. Због неразумљивости, издавачи су одбацили овај текст пре него што су га до краја прочитали. После тог неуспеха, Толкин је почео да ради на тексту „Дуго очекивана забава“, који је по његовим речима прво поглавље „приче о Хобитима“, а касније и „Господара прстенова“.

„Силмарилион“ чине пет делова. Први део „Аинулиндале“ говори о стварању Ее. „Валаквента“ је други део који даје опис Валара, Мајара и других натприродних елемената Ее. Следећи одељак, „Квента Силмарилион“, говори о догађајима који су се десили пре и током Првог доба, укључујући и ратове Нолдора против Моргота за повраћај Силмарила, од којих и потиче наслов књиге. Четврти део, „Акалабет“, описује историју и пад острвског краљевства Нуменор и његовог народа, који се дешава током Другог доба. Последњи део, „О Прстеновима моћи и Трећем добу“, је кратак сажетак онога шта се дешавало пре и током приче описане у „Господару прстенова“.

У почетку је постојала намера да се књига изда у пет делова, али је Толкин изразио жељу да се публикује све заједно. Након Толкинове смрти, Кристофер је сабрао сва очева ранија дела и попунио књигу. У неколико наврата било је потребно смислити потпуно нов материјал, како би се отклониле противуречности.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Поп Ћира и поп Спира

„Поп Ћира и поп Спира“ је роман Стевана Сремца и уједно његово најпопуларније дело. Тематски је везан за војвођанску средину (пишчев родни крај), једну од три средине које је Сремац приказивао у својим књижевним делима. Сремчев шаљиви спев (који је аутор оставио у рукопису) „Бал у Елемиру“ својеврсна је најава романа о двојици попова. Прва, краћа верзија романа (само делимично сачувана) објављена је 1894. године, у листу „Будућност“, а друга, дефинитивна верзија 1898, најпре у наставцима у часопису „Бранково коло“, а потом и као засебна књига. У основи „Попа Ћире и попа Спире“ је анегдота о свађи и тучи двојице попова, коју је писцу испричао његов ујак Јован Ђорђевић. (Ова анегдота је пореклом из Бачке, и има више верзија.)

Даље

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Ахмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Клајв Баркер, Мирко Божић

В[уреди]

Валентин Катајев, Ватра и ништа

Г[уреди]

Громобран свемира

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов,

Е[уреди]

Епифаније Премудри, Ерик Најт

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, Милка Жицина

З[уреди]

Задоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића

И[уреди]

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

Ј[уреди]

Јади младог Вертера

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Како се калио челик, Том Кленси, Мајкл Крајтон, Књига о Бламу

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Мато Ловрак, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић

Н[уреди]

Новгородски кодекс, Слободан Новак

о[уреди]

Очеви и оци

П[уреди]

Патница, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници

Т[уреди]

Тврђава,

У[уреди]

У регистратури, Утопљене душе, Узалуд је будим, Употреба човека, Улога моје породице у светској револуцији

Ф[уреди]

Фран Лествик

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Ш[уреди]

Сређивање:[уреди]

Похвала лудости, Дервиш и смрт

Клице:[уреди]

Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал