Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Страница првог издања Силмарилиона

Силмарилион (енгл. The Silmarrillion) је колекција радова Џ. Р. Р. Толкина, које је након његове смрти приредио и издао његов син Кристофер Толкин 1977. године, уз помоћ Гаја Кеја, који је касније постао познати писац фантастике. „Силмарилион“, заједно са другим Толкиновим делима, формира обимну, али недовршену причу која описује универзум Средње земље, у коме се одвијају приче из „Хобита“ и „Господара прстенова“.

Након успеха „Хобита“, а пре издавања „Господара прстенова“, Толкинови издавачи су захтевали књигу која претходи причи из „Хобита“, па им је Толкин послао рани текст „Силмарилиона“. Због неразумљивости, издавачи су одбацили овај текст пре него што су га до краја прочитали. После тог неуспеха, Толкин је почео да ради на тексту „Дуго очекивана забава“, који је по његовим речима прво поглавље „приче о Хобитима“, а касније и „Господара прстенова“.

„Силмарилион“ чине пет делова. Први део „Аинулиндале“ говори о стварању Ее. „Валаквента“ је други део који даје опис Валара, Мајара и других натприродних елемената Ее. Следећи одељак, „Квента Силмарилион“, говори о догађајима који су се десили пре и током Првог доба, укључујући и ратове Нолдора против Моргота за повраћај Силмарила, од којих и потиче наслов књиге. Четврти део, „Акалабет“, описује историју и пад острвског краљевства Нуменор и његовог народа, који се дешава током Другог доба. Последњи део, „О Прстеновима моћи и Трећем добу“, је кратак сажетак онога шта се дешавало пре и током приче описане у „Господару прстенова“.

У почетку је постојала намера да се књига изда у пет делова, али је Толкин изразио жељу да се публикује све заједно. Након Толкинове смрти, Кристофер је сабрао сва очева ранија дела и попунио књигу. У неколико наврата било је потребно смислити потпуно нов материјал, како би се отклониле противуречности.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Поп Ћира и поп Спира

„Поп Ћира и поп Спира“ је роман Стевана Сремца и уједно његово најпопуларније дело. Тематски је везан за војвођанску средину (пишчев родни крај), једну од три средине које је Сремац приказивао у својим књижевним делима. Сремчев шаљиви спев (који је аутор оставио у рукопису) „Бал у Елемиру“ својеврсна је најава романа о двојици попова. Прва, краћа верзија романа (само делимично сачувана) објављена је 1894. године, у листу „Будућност“, а друга, дефинитивна верзија 1898, најпре у наставцима у часопису „Бранково коло“, а потом и као засебна књига. У основи „Попа Ћире и попа Спире“ је анегдота о свађи и тучи двојице попова, коју је писцу испричао његов ујак Јован Ђорђевић. (Ова анегдота је пореклом из Бачке, и има више верзија.)

Даље

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Арсен Диклић

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић

В[уреди]

Воја Чолановић, Време чуда

Г[уреди]

Газда Младен, Горски цар, Громобран свемира

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов, Дан шести

Е[уреди]

Епифаније Премудри

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског

З[уреди]

Задоншчина

И[уреди]

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Кроника паланачког гробља

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Милан Наранџић

Н[уреди]

Новгородски кодекс

Н[уреди]

Откровљење

П[уреди]

Писма на брезиној кори, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Прољећа Ивана Галеба, Писма из Норвешке, Писма из Италије, Пешчаник, Приче које су изгубиле равнотежу

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сеоска учитељица, Сапутници

Т[уреди]

Томислав Мијовић, Тврђава

У[уреди]

У регистратури, Укроћена горопад, Утопљене душе, Утуљена кандила

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Сређивање:[уреди]

Сергеј Радоњешки, Григорије Цамблак, Пахомије Србин

Клице:[уреди]

Похвала лудости, Епика, Биографија, Превођење Светог писма, Сањају ли андроиди електричне овце?

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал