Портал:Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cartella blu.jpg
Портал Књижевност
Портал:Књижевност/Категорије
Портал:Књижевност/Категорије    

Термин књижевност, настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Изабрани
Портал:Књижевност/Изабрани    
Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир (енгл. William Shakespeare; крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616) је био енглески песник и драмски писац, светски признат као највећи писац на енглеском језику и драматург светског гласа. Опус његових дела која су преживела до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне поеме, и неколико других поема. Његови позоришни комади били су преведени на све важније живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други позоришни комад.

Шекспир је рођен и одрастао је у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, оженио се Аном Хатвеј (енгл. Anne Hathaway), која му је родила троје деце: Сузану и близанце Хамнета и Џудит. Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Повукао се у Стратфорд вероватно око 1613. где је умро три године касније. Мало писаних сведочанстава је остало о Шекспировом приватном животу и постојала су многобројна нагађања око његове сексуалне опредељености, религиозних убеђења и да ли су дела која му се приписују у ствари написали други писци.

Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали Хамлет, Краљ Лир или Макбет, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са осталим драмским писцима. Многа од његових дела су била објављена још за његовог жиовота у издањима различитог квалитета и тачности. Године 1623. двојица његових колега објавила су „Први фолио“, збирку његових драмских дела која су укључивала све осим две драме које су у новије време признате као Шекспирове.

Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигла данашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а викторијанци су га славили готово као идола. У 20. веку Шекспир се непрестално изнова открива, а његова дела се стално приказују у различитим културним и политичким контекстима широм света.

Cartella blu.jpg
Портал:Књижевност/Књига
Портал:Књижевност/Књига    
Сто година самоће

Сто година самоће (шп. Cien años de soledad) је роман колумбијског писца Габријела Гарсије Маркеса и сматра се ремек делом хиспаноамеричке и светске литературе. За овај роман Маркес је 1982. добио Нобелову награду за књижевност. Ово је једно од највише превођених и највише читаних дела на шпанском језику. Роман је први пут објављен у Буенос Ајресу маја 1967. а издавач је била кућа Едиторијал Судамерикана. Почетни тираж је био 8.000 примерака а роман је до сада продат у више од 30.000.000 примерака и преведен је на 35 језика.

Маркес је роман написао за 18 месеци, у периоду од 1965. до 1966. у Мексико Ситију, граду у који се са породицом преселио из Колумбије. Идеју за роман Маркес је добио током једног путовања са мајком у Аракатаку, своје родно село у Колумбији. Макондо, село из романа, Маркес по први пут помиње у причи „Један дан после суботе“, објављеној 1954, а већина ликова из романа такође се по први пут појављује у неким његовим ранијим причама и романима. Првобитни назив романа требало је да буде Кућа, али се Маркес ипак одлучио за наслов „Сто година самоће“ како би избегао забуну и мешање са романом „Велика кућа“ (La casa grande) који је објавио 1954. са пријатељем, такође колумбијским писцем, Алваром Самудиом (Alvaro Cepeda Samudio). Прво издање романа објављено је 5. јуна 1967. код издавача Судамерикана из Буенос Ајреса.

Књига се састоји из 20 поглавља без наслова, у којима је испричана историја са цикличном временском структуром током које се догађаји у селу Макондо, као и у фамилији Буендија (Buendia), стално и наново понављају, уз мешање и стапање фантастике и реалности. У прва три поглавља испричан је егзодус групе фамилија из уређеног живота у Маконду, од 4. до 16. поглавља описује се економски, политички и социјални развој села, а у завршна четири поглавља прича се о његовој декаденцији и пропадању.

Cartella blu.jpg
Задаци
Портал:Књижевност/Задаци
Портал:Књижевност/Задаци    

Потребни чланци:[уреди]

А[уреди]

Ахмет Хромаџић, Александар Бељајев, Алфонс Доде, Антон Макаренко

Б[уреди]

Бранислав Бранковић, Битка на реци Калки, Биљана Јовановић, Берислав Косиер, Клајв Баркер, Мирко Божић

В[уреди]

Валентин Катајев, Ватра и ништа

Г[уреди]

Громобран свемира

Д[уреди]

Домовина, Дмитриј Лихачов,

Е[уреди]

Епифаније Премудри, Ерик Најт

Ж[уреди]

Житије Александра Невског, Житије Бориса и Глеба, Житије Теодосија Печерског, Милка Жицина

З[уреди]

Задоншчина, Заноси и пркоси Лазе Костића

И[уреди]

Ипатијевски летопис, Историја руске писмености, Из тамног вилајета

Ј[уреди]

Јади младог Вертера

К[уреди]

Калевала, Кијево-Печерски патерик, Колајна, Како се калио челик, Том Кленси, Мајкл Крајтон, Књига о Бламу

Л[уреди]

Лаврентијевски летопис, Лајтмотив (књижевност), Летописи Кијевске Русије, Леси се враћа кући, Роберт Ладлам

М[уреди]

Милан Ђурин, Милош И. Бандић, Мољење Данила Заточника, Московски државни музеј Сергеја Јесењина, Мато Ловрак, Мемоари Пере Богаља, Ранко Маринковић

Н[уреди]

Новгородски кодекс, Слободан Новак

о[уреди]

Очеви и оци

П[уреди]

Патница, Повест о новгородској белој камилавци, Повест о томе како је Бату-Кан разорио Рјазањ, Протопоп Авакум, Поука Владимира Мономаха, Писма из Немачке, Писма из Италије, Приче које су изгубиле равнотежу, Петко Војнић Пурчар, Предео сликан чајем

С[уреди]

Слово (жанр), Слово о закону и благодати, Слово о пропасти руске земље, Страсти Христове, Салашар, Сапутници

Т[уреди]

Тврђава,

У[уреди]

У регистратури, Утопљене душе, Узалуд је будим, Употреба човека, Улога моје породице у светској револуцији

Ф[уреди]

Фран Лествик

Х[уреди]

Ход Богородице по мукама, Хожденије преко три мора

Ш[уреди]

Сређивање:[уреди]

Похвала лудости, Дервиш и смрт

Клице:[уреди]

Епика, Превођење Светог писма, Бакоња фра Брне, Дневник о Чарнојевићу

Cartella blu.jpg
Додатно
Портал:Књижевност/Додатно
Портал:Књижевност/Додатно    
P literature.svg
Правећи клице из области књижевности било би пожељно да користите шаблон {{клица-књижевност}}. Већ постојеће клице из области књижевности можете наћи у категорији : Клице књижевност.
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал