Црква Покрова Пресвете Богородице Крушевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Покрова Пресвете Богородице
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kruševcu.jpg
Поглед са Расине на цркву Покрова Пресвете Богородице
Опште информације
МестоКрушевац
ОпштинаГрад Крушевац
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанкаXXI век
ВласникРепублика Србија
www.eparhijakrusevacka.com/arhijerejsko-nemesnistvo-krusevacko/#krusevac-rasina

Црква Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу је подигнута као трећа парохијска црква у Крушевцу од 2000. до 2007. године.

Историја[уреди | уреди извор]

На два извора лековите воде код паруновачког моста на реци Расини, у Крушевцу, народ је долазио од давнина. Прва богомоља више извора подигнута је 1963. године. Године 1977. озидана је мало већа црква. По потреби и исказаној жељи околног становништва, године 1995. донета је одлука о зидању нове цркве.[1] Зидање је започето 2000, а освећење извршено 2007. године. То је трећа парохијска црква подигнута у Крушевцу, после Лазарице и цркве Светог Георгија.[2]

Просторна целина[уреди | уреди извор]

Пројектант-уметник, Предраг Вертовшек из Крушевца, је својим умећем уклопио архитектонски објекат – цркву - у реалну околину, која је тако добила индивидуални исказ и карактер, показан кроз облик, функцију и организацију. Особености Цркви веома доприноси место на ком је подигнута: поред реке Расине и изнад светих вода, на омањој заравни удаљеној неколико десетина метара од речног корита, до које се обала постепено успиње. Обала је уређена и омиљено је шеталиште Крушевљана.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Сама Црква има два градитељска елемента који се визуелно и композиционо допуњавају: црквени брод и звоник. Основа (или тлоцрт) црквеног брода је триконхос, односно тролист. По тој основи и грађевини са куполом, која је из ње проистекла, црква припада моравском архитектонском стилу. Међутим, обрада фасаде је модерна. То су једноставне, равне, беле површине, без декоративних елемената и украса. Купола цркве као да лебди на небу и даје обиље светлости. С обзиром да купола симболизује Универзум, то је значење саобразно. Четири елегантна стуба звоника, без испуне, као и белине која се намеће оку, дају целој овој градитељској скупини утисак прозрачности. Испод платформе су радне просторије, канцеларије, крстионица и трпезарија.

Црквене славе[уреди | уреди извор]

Прва црквена слава је Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, у спомен на чудесно јављање Пресвете Богородице на свечаном бденију 911. године у цариградској цркви Влахерни, Светом Андреју јуродивом и његовом ученику Епифанију.[3][4] Као друга слава храма прославља се Пресвета Богородица Живоносни источник, у петак Васкрсне седмице (покретан празник).

Види још[уреди | уреди извор]

  1. Саборна црква у Крушевцу
  2. Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стевановић, Адам. Летопис Цркве Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу. Крушевац. 
  2. ^ Станковић, Раде. „Нова црква у Крушевцу”. Политика. Приступљено 6. 12. 2019. 
  3. ^ „Покров Пресвета Богородице – слава цркве на Расини”. РТК. Приступљено 6. 12. 2019. 
  4. ^ „Покровска црква на Расини прославила празник Успења Пресвете Богородице”. Епархија крушевачка. Приступљено 6. 12. 2019.