Крушевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Крушевац
Ks panorama1.jpg

Застава
Застава Крушевца
Грб
Грб Крушевца
Административни подаци
Држава  Србија
Округ Расински округ
Регион Шумадија и западна Србија
Становништво
Становништво
 —  73316
Агломерација 131.368
Географске карактеристике
Координате 43°35′00″ СГШ; 21°19′36″ ИГД / 43.583333° СГШ; 21.326667° ИГД / 43.583333; 21.326667Координате: 43°35′00″ СГШ; 21°19′36″ ИГД / 43.583333° СГШ; 21.326667° ИГД / 43.583333; 21.326667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 137 м
Површина 854 км2
Крушевац на мапи Србије
Крушевац
Крушевац
Остали подаци
Градоначелник (СНС)
Поштански број 37000
Позивни број 037
Регистарска ознака KŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Крушевац је градско насеље града Крушевца у долини Западног Поморавља, на реци Расини у Расинском округу. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km². Крушевац је био средњовековна српска престоница.

Географија[уреди]

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137[1] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.

Овде се налази ОШ „Јован Поповић” Крушевац.

Историја[уреди]

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426., пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[2] У Крушевцу је током 2013. реконструисано пет срењовековних чесама.[3]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом Слободиште.

Привреда[уреди]

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе[уреди]

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија[уреди]

Према најновијем попису из 2011. године, Град Крушевац имао је 131.368 становника, док је градско насеље Крушевац имало 73.316 становника (према попису из 2002. године било је 75.256 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник).

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 13.862
1953. 16.638
1961. 21.957
1971. 29.509
1981. 53.071
1991. 58.808 57.971
2002. 75.256 59.036
2011. 73.316
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
54.690 95,36 %
Роми
  
1.021 1,78 %
Црногорци
  
427 0,74 %
Југословени
  
159 0,27 %
Македонци
  
135 0,23 %
Хрвати
  
92 0,16 %
Словенци
  
26 0,04 %
Бугари
  
17 0,02 %
Руси
  
16 0,02 %
Мађари
  
16 0,02 %
Горанци
  
12 0,02 %
Чеси
  
10 0,01 %
Муслимани
  
10 0,01 %
Румуни
  
6 0,01 %
Бошњаци
  
6 0,01 %
Украјинци
  
4 0,00 %
Немци
  
4 0,00 %
Албанци
  
2 0,00 %
Словаци
  
1 0,00 %
Буњевци
  
1 0,00 %
непознато
  
435 0,75 %


Референце[уреди]

  1. ^ Turizam Kruševac, Приступљено 23. 7. 2017 
  2. ^ Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“, 9. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Градови побратими[уреди]

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Галерија[уреди]

Познати Крушевљани[уреди]

Медији у Крушевцу[уреди]

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

РАДИО-СТАНИЦЕ:

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

Градске новине:

  • Град.

Спорт[уреди]

Спољашње везе[уреди]