Крушевац
Крушевац | |
---|---|
![]() Колаж слика Крушевца (Панорама града, Градска скупштина, Меморијални комплекс „Слободиште", Лазарев град, Споменик косовским јунацима, Црква Лазарица, Хотел Рубин, Споменик Кнезу Лазару) | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Расински округ |
Регион | Шумадија и западна Србија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 58.745 |
Агломерација (2011.) | 131.368 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 34′ 57″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.582533° С; 21.326667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 137 m |
Остали подаци | |
Градоначелник | Јасмина Палуровић (СНС) |
Поштански број | 37000 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ/КШ |
Веб-сајт | |
www.krusevac.rs |
Крушевац је градско насеље града Крушевца у долини Западног Поморавља, на реци Расини у Расинском округу. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km². Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.
Крушевац се налази на 137[1] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно. Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.
Историја[уреди | уреди извор]
Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар[2] 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.
Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.
После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул.[3] У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град)[2] и седиште је истоименог санџака.
Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.
Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[4]
Зграда Берзе рада је подигнута 1940.[5]
Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.
У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.[6]
Привреда[уреди | уреди извор]
Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.
Градске славе и прославе[уреди | уреди извор]
У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.
Демографија[уреди | уреди извор]
Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000. Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.[3]
Према најновијем попису из 2011. године, Град Крушевац имао је 131.368 становника, док је градско насеље Крушевац имало 58.745 становника (према попису из 2002. године било је 57.347 становника, а према оном из 1991. године - 58.808 становника).
У насељу Крушевац живи 46.395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19.342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 115 | 113 | ||
80+ | 273 | 504 | ||
75—79 | 558 | 896 | ||
70—74 | 987 | 1.208 | ||
65—69 | 1.454 | 1.653 | ||
60—64 | 1.552 | 1.673 | ||
55—59 | 1.490 | 1.706 | ||
50—54 | 2.494 | 2.810 | ||
45—49 | 2.391 | 2.785 | ||
40—44 | 1.874 | 2.225 | ||
35—39 | 1.632 | 1.848 | ||
30—34 | 1.751 | 1.956 | ||
25—29 | 2.178 | 2.246 | ||
20—24 | 2.120 | 2.179 | ||
15—19 | 2.021 | 2.010 | ||
10—14 | 1.644 | 1.519 | ||
5—9 | 1.396 | 1.406 | ||
0—4 | 1.376 | 1.304 | ||
Просек : | 38,2 | 40,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 22.890 | 6.703 | 14.557 | 881 | 681 | 68 |
Женски | 25.812 | 5.947 | 14.776 | 3.372 | 1.668 | 49 |
УКУПНО | 48.702 | 12.650 | 29.333 | 4.253 | 2.349 | 117 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 10.376 | 158 | 1 | 76 | 4.105 |
Женски | 9.624 | 95 | 0 | 71 | 3.256 |
УКУПНО | 20.000 | 253 | 1 | 147 | 7.361 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 385 | 556 | 1.645 | 189 | 540 |
Женски | 105 | 199 | 1.691 | 210 | 225 |
УКУПНО | 490 | 755 | 3.336 | 399 | 765 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 153 | 346 | 715 | 419 | 393 |
Женски | 292 | 271 | 466 | 901 | 1.355 |
УКУПНО | 445 | 617 | 1.181 | 1.320 | 1.748 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 359 | 0 | 1 | 335 | |
Женски | 288 | 0 | 0 | 199 | |
УКУПНО | 647 | 0 | 1 | 534 |
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима: |
Галерија[уреди | уреди извор]
Остаци града цара Лазара
Багдала копија Његошеве капеле 2019.г.
Познати Крушевљани[уреди | уреди извор]
- Деспот Стефан Лазаревић
- Вељко Раденовић
- Миодраг Петровић Чкаља
- Радмила Савићевић
- Властимир Ђуза Стојиљковић
- Добрица Раденковић
- Михајло Бата Паскаљевић
- Радмила Живковић
- Ташко Начић
- Олга Станисављевић
- Михајло Викторовић
- Радмило Ћурчић
- Милија Вуковић
- Војин Ћетковић
- Наташа Шолак
- Небојша Брадић
- Момир Брадић
- Добрица Ћосић
- Станислав Бинички
- Љиљана Хабјановић Ђуровић
- Милан Миловановић
- Небојша Брадић
- Момчило Ђорговић
- Горан Раичевић
- Дејан Раковац
- Вуле Јевтић
- Радосав Стојановић
- Горан Грбовић
- Бобан Петровић
- Мирослав Мишковић
- Ана Атанасковић
- Катарина Марковић
- Бојан Миладиновић
- Звонко Миленковић
- Живојин Миловановић
- Драган Милосављевић
- Томица Милосављевић
- Биљана Мишић
- Радојка Живковић
- Милош Ђурђевић
- Стојан Протић
- Бранислав Трифуновић
- Огњен Петровић
- Зоран Симовић
- Чедомир Витковац
- Предраг Јовановић
- Наташа Марковић
- Сузана Лукић
- Душица Милојевић
- Мики Стаменковић
- Горан Весић
- Љубинка Бобић
- Новак Новак
- Милан Делчић Делча
- Чолак Анта Симеоновић
- Мирко Томић
- Братислав Гашић
- Војвода Драгомир
- Петар Лазаревић Цукић
- Гојко Влајић
- Марко Живић
- Зоран Пуношевац
- Никола Стојановић
- Милоје Закић
- Тијана Богдановић
- Сања Вучић
Медији у Крушевцу[уреди | уреди извор]
Телевизијске станице:
Национална телевизија (медијски јавни сервис):
- Дописништво РТС-а.
Регионална телевизија:
- РТК.
Градске телевизије:
- ТВ Плус,
- ТВ Јефимија
Радио-станице:
Регионални радио:
- РТК
Градске радио-станице:
- Радио ФИМС,
- Радио ОК студио,
- Радио Плус,
- Радио Невен,
- Радио Чигра,
- Радио Антена,
- Радио Јефимија.
Градске новине:
- Град.
Спорт[уреди | уреди извор]
- ФК Напредак Крушевац
- ФК Трајал
- ФК Јединство 1936
- ЖФК Напредак Крушевац
- КК Напредак Крушевац
- ОРК Напредак Крушевац
- ЖОРК Напредак Крушевац
- Пливачки клуб Напредак Крушевац
- Стадион Младост
- ФК Борац Бивоље
- ОК Кнез Лазар Крушевац
- Рагби клуб Крушевац
- Атлетско рекреативни клуб Маратонац
- Атлетски клуб Крушевац
- Рагби 13 клуб Цар Лазар
- БК 14. октобар Крушевац
- 14. октобар БК КШ 037
- ВК Расина
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Turizam Kruševac, Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г., Приступљено 23. 7. 2017
- ^ а б Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 113.
- ^ а б Ђидић, Љубиша. Крушевац (Посебна издања изд.). Крушевац: Багдала. стр. 70—71. ISBN 86-7087-067-3.
- ^ Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“, 9. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Политика", 16. авг. 1940, стр. 13
- ^ „Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2013.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична презентација града
- krusevac.link - Интернет портал Крушевац
- Интернет портал Крушевац - независна страница
- Крушевац ПРЕС - први приватни званично регистровани Интернет медиј у Крушевцу
- Телевизија Крушевац
- Политички портал Расинског округа
- Редакција037 Омладинска интернет редакција Крушевца
- Слике Крушевца Дигитализовано културно наслеђе Крушевца
- Крушевац Онлајн
- Епархија Крушевачка
- Крушевачко позориште
- Расински округ
- Крушевац инфо Вести и информације из Крушевца
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)