Чеџу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Чеџу
The administration map of Jeju Province.jpg
Административна мапа Провинције Чеџу
Географија
Површина 1,848,85 km2
Дужина 73 km
Ширина 41 km
Висина 1.950 m
Највиши врх Халасан
Администрација
Највећи град Чеџу
Демографија
Становништво 583.284  (2011)
Густина ст. 315,63 стан./km2

Острво Чеџу (кор. 제주 특별 자치도, Jeju-do)[1] суптропско је и вулканско острво које се налази јужно од Корејског полуострва. То је највеће острво Јужне Кореје. Површина му је 1.848.85 км².[2] По подацима из 2011. на њему живи 577.187 људи.[3]

Историја[уреди]

Водопади на острву по ноћи.

Рана историја[уреди]

Према легенди, три Деми-Бога изашла су из Самсунг-хила, који је речено да је на северним падинама планине Халасан, и постали родоначелници Краљевине Тамна.
Такође, легенда тврди да су да су три брата укључујући и "Ко-Хуа", који су били петнаести потомци Коула, једног од родоначелника Чеџу народа, примио од стране суда Силу, док је у то вријеме име "Тамна" било званично признато. Међутим, нема конкректних доказа о томе када су се "три имена" појавила, нити тачан датум када су "Ко-ху" и његова браћа примили Силу. Претпоставља се да су "три имена" дошла за вријеме периода три краљевства (Гогурјео, Бакје и Сила) на копно Кореје.
Таејо, оснивач Горјеа, покушао је да успостави исти однос измађу Горјеа и Тамне, какав су имали Тамна и Сила. Тамна је одбио да прихвати ову позицију, а Горјео је послао трупе да присиле Тамну да то прихвати. Ко-Ја Гион, шеф Тамне, прихватио је Горјеов захтјев 938. и послао свог сина, принца Малу, на суд Горјео као де факто таоца.

Новија историја[уреди]

Острво је вулканског поријекла о чему свједочи вулкан Халсан са око 360 околних угашених вулкана. Вулкан је посљедњи пут био активан прије 8 вијекова. На врху те највише планине у Јужној Кореји је језеро настало прије око 2500 година, а по ободу су бројни тунели, пролази и пећине којима је некада куљала лава. [4]

Географија[уреди]

Водопади на острву.

Острво се састоји од вулканског материјала. Њим доминира врх Халасан који је висок 1950 метара и тиме је највиши врх Јужне Кореје. Пречник острва (исток-запад) је дугачак 73 км, док је пречник од сјевера ка југу дугачак 41 км.[5]
Острво је у потпуности направљено од вулканских ерупција пре око 2 милиона година. Ерупција се десила у Кенозоичко доба. Зиме на острву су суве, а љета топла, влажна и кишовита.
У угашеном кратеру овога вулкана налази се кратерско језеро, а област око њега је национални парк.
12% (224 квадратна километра) заузима Готјавалова шума. Та област је остала нетакнута до 21. века. Та област је остала тако дуго због јединствене екологије. [6] Шума је такође и главни извор воде, јер кишница пада у пукотине земље, у лаву. Готјавалову шуму сматра важном мочваром међународна Рамсарска конвенција по неким истраживањима, јер је станиште јединствених биљних врста и представља главни извор воде за пола милиона становника.

Стотине вулканских брежуљака и тунели које је створила лава дају овом острву јединствени крајолик. Административно, Чеџу је постала засебна провинција 1946. До тада је била део провинције Џеоланам. Чеџу је најмања провинција у земљи. Од 2006. има статус посебне аутономне провинције.[7]

Угашени кратер вулкана.

Референце[уреди]

  1. ^ „Jeju Special Self-Governing Province“
  2. ^ (на језику: енглески) Special Self-Governing Province:„Geography“, приступ 15.5.2013
  3. ^ „Представљамо:Седам светских чуда природе”. Приступљено 31. 12. 2013. 
  4. ^ „Тема броја:Седам светских чуда природе”. Приступљено 31. 12. 2013. 
  5. ^ „Мапа Јужне Кореје-Чеџу острво” (на језику: енглески). 
  6. ^ „Острво Чеџу” (на језику: корејски). 
  7. ^ „Острво Чеџу-метеорологија” (на језику: корејски). 

Спољашње везе[уреди]