Чилеански гребен

С Википедије, слободне енциклопедије
Чилеански успон
Чилеански успон

Чилеански гребен је средњоокеански гребен који се налази између Насканске и Антарктичке литосферне плоче. Његов источни крај је Чилеов троструки чвор гдје се Чилеански гребен субдукује испод Јужноамеричке плоче у прагу Перу-Чиле.[1][2][3] Пролази западно, до троструке тачке јужно од микро плоче Јуан Фернандез, гдје пресијеца Источнопацифички гребен.

Чилеански гребен се субдукује близу полуострва Таитао, гдје је Таитао офиолит и друге геолошке карактеристике повезане са интеракцијама на троструком чвору.[4]

Чилеански гребен који се непрекидно шири се судара са јужном Јужноамеричком плочом на истоку, а гребен се повлачи испод полуострва Тајтао од пре 14 милиона година (Ма).[2][3] Судар гребена је створио плочасти прозор испод Јужноамеричке плоче изнад, са мањом запремином растопљене магме горњег плашта, што је доказано нагло ниском брзином протока магме испод гребена Чилеа који се раздваја.[3][2][5] Субдукција генерише посебан тип магматских стена, представљен Тајтао офиолитима, који је ултрамафична стена састављена од оливина и пироксена, која се обично налазе у океанским плочама.[6][3] Поред тога, субдукција Чилеанског гребена такође ствара Тајтао гранит на полуострву Тајтао који се појављује као плутони.[3][7]

Чилеански гребен укључује ширење гребена субдукције које је вредно проучавања јер објашњава како се иницијација архејске континенталне коре формирала из дубоке океанске коре.[6]

Регионална геологија[уреди | уреди извор]

Геологија чилеанског гребена[уреди | уреди извор]

Мапа чилеанског гребена у Тихом океану. Црвена линија и црвена слова 'CR' представљају гребен Чилеа. Гребен је подељен на бројне сегменте линије раседа означене црним линијама. 'FZ' означава зону лома. Ружичасте стрелице показују правац кретања плоче Назка и Антарктичке плоче, као и њихову стопу миграције. Оне показују да се плоча Наска креће у ENE правцу, који је косо у односу на границу са Јужноамеричком плочом, док се Антарктичка плоча креће у правцу E-W, који је скоро нормалан на границу плоче. Поред тога, плоча Наска мигрира четири пута брже од Антарктичке плоче. Тамнољубичасти круг показује полуострво Тајтао где се гребен Чилеа судара са Јужноамеричком плочом. Жута линија показује границу плоче.[2]

Геологија чилеанског гребена је уско повезана са геологијом полуострва Тајтао (источно од чилеанског гребена). То је зато што се гребен Чилеа повлачи испод полуострва Тајтао, што тамо доводи до јединствених литологија.[6][7] О литолошким јединицама се може говорити од најмлађих до најстаријих, а главни фокус би били Тајтао Гранити и Тајтао Офиолит.

Тајтао гранити (стене сличне адакиту у касном миоцену)[уреди | уреди извор]

Адакитни магматизам настаје топљењем задње ивице Назка плоче.[3] Због субдукције Чилеанског гребена испод Јужноамеричке плоче, дошло је до интрузивног магматизма који ствара гранит.[6] Ово такође настаје делимичним топљењем потопљене океанске коре.[6] [7] Млада кора Назке (мање од 18 милиона година) је топлија тако да се метаморфизни субдукцијски базалти топе.[7][6] У нормалном средње-океанском гребену, присуство волитила попут воде такође смањује температуру солидуса.[6] Међутим, у Чилеанском гребену постоји релативно мали (20%) степен делимичног топљења литосфере, притисак и температура делимичног топљења су мањи од 10 kbar и виши од 650°, респективно.[6] То је зато што је топла млада плоча Назка ометала високу стопу хлађења и дехидрације. Делимично отапање Тајтао гранита ствара плутоне попут адакитског плутона Кабо Рапер.[6]

Карактеристике Тајтао гранита[уреди | уреди извор]
Слика приказује геологију полуострва Тајтао. Тајтао гранити и офиолити су углавном фокусирани на овом делу. Чилеански гребен се налази западно од полуострва Тајтао, а геологија чилеанског гребена је блиско повезана са геолошким стањем полуострва Тајтао.[7][8][6]

Адакит је фелзична до средње стене и обично је калцно-алкалног састава. Такође је богат силицијумом.[3] Делимично отапање изазива промену субдуктованих базалта у еклогит и амфиболит који садржи гранат.[6]

Тајтао офиолит (пилоу лава, покривени насипи, габро, ултрамафичне стене у касном миоцену)[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Тајтао офиолит

Дуж осе у чилеанском гребену постављене су магматске стене које су од мафика до ултрамафика.[6] На пример, офиолитски комплекс Тајтао је откривен на најзападнијем делу полуострва Тајтао (источно од гребена Чилеа), око 50 km југоисточно од троструког чворишта Чилеа. Овоме доприноси обдукција Назка плоче произведене због конвергенције надмоћне плоче Јужне Америке и сегмента чилеанског гребена Трес Монтес.[3][9] Обдукција и гурање изазива метаморфизам ниског притиска и формира офиолитски комплекс. Овај метаморфизам указује на почетак хидротермалних промена у окружењу распрострањеног гребена.[6][9] Такође постоје недавне активности киселе магме на полуострву Тајтао што омогућава поређење између претходног и тренутног састава, те се може утврдити историја магме.[3][10]

Карактеристике Тајтао офиолита[уреди | уреди извор]

Тајтао офиолитна литосфера формира посебну секвенцу од врха до дна: пилоу лаве, комплекс насипа, габро и ултрамафичне стене. За јединице ултрамафичних стена, показало се да постоје најмање два догађаја топљења која су се десила раније.[3][11]

Термичка конфигурација и структура субдукционе зоне утичу на интеракције океанске литосфере, седимената морског дна, еродираних стена са јужноамеричке плоче изнад, и подлучног клина плашта, као и на хемијски састав магме која се топи. од мантије.[3] Због субдукције океанских гребена (Чиленски гребен) испод јужноамеричке плоче која се догодила од пре 16 Ма, то је изазвало промену термичке конфигурације и геометрије подлучног клина плашта, стварајући посебан хемијски састав генерација магме.[3] То значи да се разумевањем састава магме могу познати специфични услови система субдукције.[3] Ово је открило да плочасти прозор настао субдукцијом гребена узрокује стварање алкалног базалта. Конвергенција гребена, и рова и стварање плочастог прозора помаже уградњу алкалних базалта.[3][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Russo, R.M.; Vandecar, John C.; Comte, Diana; Mocanu, Victor I.; Gallego, Alejandro; Murdie, Ruth E. (2010). „Subduction of the Chile Ridge: Upper mantle structure and flow”. GSA Today. Geological Society of America. 20 (9): 4. doi:10.1130/GSATG61A.1. 
  2. ^ а б в г Tebbens, S. F.; Cande, S. C.; Kovacs, L.; Parra, J. C.; LaBrecque, J. L.; Vergara, H. (1997-06-10). „The Chile ridge: A tectonic framework”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 102 (B6): 12035—12059. Bibcode:1997JGR...10212035T. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/96jb02581 Слободан приступ. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Ramírez de Arellano, Cristóbal; Calderón, Mauricio; Rivera, Huber; Valenzuela, Mauricio; Fanning, C. Mark; Paredes, Eliot (октобар 2021). „Neogene Patagonian magmatism between the rupture of the Farallon plate and the Chile Ridge subduction”. Journal of South American Earth Sciences. 110: 103238. Bibcode:2021JSAES.11003238R. ISSN 0895-9811. doi:10.1016/j.jsames.2021.103238 Слободан приступ. 
  4. ^ Nelson, Eric; Forsythe, Randall; Diemer, John; Allen, Mike (1993). „Taitao ophiolite: a ridge collision ophiolite in the forearc of southern Chile (46°S)”. Revista Geológica de Chile. 20 (2): 137—165. Приступљено 23. 12. 2018. 
  5. ^ Russo, R.M.; VanDecar, John C.; Comte, Diana; Mocanu, Victor I.; Gallego, Alejandro; Murdie, Ruth E. (2010). „Subduction of the Chile Ridge: Upper mantle structure and flow”. GSA Today: 4—10. ISSN 1052-5173. doi:10.1130/gsatg61a.1. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Bourgois, Jacques; Lagabrielle, Yves; Martin, Hervé; Dyment, Jérôme; Frutos, Jose; Cisternas, Maria Eugenia (2016), A Review on Forearc Ophiolite Obduction, Adakite-Like Generation, and Slab Window Development at the Chile Triple Junction Area: Uniformitarian Framework for Spreading-Ridge Subduction, Pageoph Topical Volumes, Cham: Springer International Publishing, стр. 3217—3246, ISBN 978-3-319-51528-1, doi:10.1007/978-3-319-51529-8_2, Приступљено 2021-11-10 
  7. ^ а б в г д Anma, Ryo; Armstrong, Richard; Orihashi, Yuji; Ike, Shin-ichi; Shin, Ki-Cheol; Kon, Yoshiaki; Komiya, Tsuyoshi; Ota, Tsutomu; Kagashima, Shin-ichi; Shibuya, Takazo (новембар 2009). „Are the Taitao granites formed due to subduction of the Chile ridge?”. Lithos. 113 (1–2): 246—258. Bibcode:2009Litho.113..246A. ISSN 0024-4937. doi:10.1016/j.lithos.2009.05.018. hdl:2241/104215 Слободан приступ. 
  8. ^ а б Veloso, Eugenio E; Anma, Ryo; Yamaji, Atsushi (јануар 2009). „Ophiolite Emplacement and the Effects of the Subduction of the Active Chile Ridge System: Heterogeneous Paleostress Regimes Recorded in the Taitao Ophiolite (Southern Chile)”. Andean Geology. 36 (1). ISSN 0718-7106. doi:10.4067/s0718-71062009000100002 Слободан приступ. 
  9. ^ а б Veloso, Eugenio E; Anma, Ryo; Yamaji, Atsushi (јануар 2009). „Ophiolite Emplacement and the Effects of the Subduction of the Active Chile Ridge System: Heterogeneous Paleostress Regimes Recorded in the Taitao Ophiolite (Southern Chile)”. Andean Geology. 36 (1). ISSN 0718-7106. doi:10.4067/s0718-71062009000100002 Слободан приступ. 
  10. ^ Cande, S. C.; Leslie, R. B.; Parra, J. C.; Hobart, M. (1987). „Interaction between the Chile Ridge and Chile Trench: Geophysical and geothermal evidence”. Journal of Geophysical Research. 92 (B1): 495. Bibcode:1987JGR....92..495C. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/jb092ib01p00495. 
  11. ^ Howell, Samuel M.; Ito, Garrett; Behn, Mark D.; Martinez, Fernando; Olive, Jean‐Arthur; Escartín, Javier (јун 2016). „Magmatic and tectonic extension at the Chile Ridge: Evidence for mantle controls on ridge segmentation”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems. 17 (6): 2354—2373. Bibcode:2016GGG....17.2354H. ISSN 1525-2027. S2CID 53126550. doi:10.1002/2016gc006380 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чилеански гребен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чилеански_гребен&oldid=27677014”