Пређи на садржај

48 закона моћи

С Википедије, слободне енциклопедије
48 закона моћи
АуторРоберт Грин
ЗемљаСАД
ЈезикЕнглески језик
Жанр / врста делаСамопомоћ
Издавање
Издавање1998
Класификација
ISBN?0-670-88146-5

48 закона моћи (1998) је нефиктивна књига америчког аутора Роберта Грина.[1] Књига је бестселер,[2][3] продата у преко 1,2 милиона примерака у Сједињеним Државама, и популарна је међу затвореницима и познатим личностима.[4][5]

48 закона моћи је популарно код познатих репера, предузетника, познатих личности, спортиста и глумаца, укључујући 50 Цента, Џеј Зија, Кање Веста и многих других.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Грин је у почетку формулисао неке од идеја у 48 закона моћи док је радио као писац у Холивуду и закључио да је данашња елита моћи делила сличне особине са моћним личностима током историје.[4] Године 1995. Грин је радио као писац у Fabrica, уметничкој и медијској школи, и упознао је пакетичара књига по имену Јуст Елферс. Грин је предао део књиге о моћи Елферсу и шест месеци касније, Елферс је затражио да Грин напише читаву књигу.

Иако је Грин био незадовољан својим тренутним послом, било му је угодно и сматрао је да је потребно време да се заврши књига.[6] Међутим, у то време, Грин је поново читао своју омиљену биографију о Јулију Цезару и инспирисао се Цезаровом одлуком да пређе реку Рубикон и бори се против Помпеја, чиме је подстакао Велики римски грађански рат.[6]

Закони моћи

[уреди | уреди извор]
Број Закон Кратак опис
1. "Никад немој засенити господара" Премиса закона јесте да се показивањем и доказивањем свог талента, онај на супериорнијем положају може осетити несигурним.
2. "Никада не веруј превише пријатељу, а научи да искористиш непријатеља" Премиса закона јесте да су пријатељи склонији зависти, док непријатељи желе да се доказују. Такође, пријатељи су чешће склони лагању да би избегли свађу, за разлику од непријатеља.
3. "Криј праве намере" Никада не треба откривати праве намере, јер уколико их људи не знају, не могу ни да их нападају.
4. "Увек говори мање него што је потребно" Аутор тврди да ако човек више прича, делује простије и као да нема контролу над оним што га окружује. Тишина изазива да се други људи више отворе. Треба припазити на употребу сарказма.
5. "Од угледа много зависи-чувај га животом" Углед је основа моћи и треба да се чува по сваку цену. Уколико је укаљан, човек постаје рањив. За уништавање непријатеља се препоручује да се укаља његов углед.
6. "Плени пажњу по сваку цену" Људи највише пажње обраћају на изглед. Стога, треба се издвојити из масе. Чак је и контраверза добар извор пажње. Аутор наводи:"боље да те нападају и клеветају, него игноришу." Људи се осећају надмоћно када могу да предвиде нечија дела.
7. "Други нека раде твој посао, а ти преузми заслуге" "Никад не ради сам, оно што други могу да ураде за тебе". Треба искористити креативност других и преузети заслуге за њихова дела.
8. "Научи да изазовеш потезе противника-намами их како треба" Аутор тврди да онај који натера другог да дела пре њега, има контролу над ситуацијом. Изазивањем противниковог потеза он одбацује своје планове. "Намами га великим обећањима и крени у напад".[7]
9. "Однеси победу делима, а не речима" "Свака победа речима је заправо Пирова победа. Кивност и срџба које ћеш усталасати у противнику трајаће дуже него било које мишљење које је променио. Много је силовитије делима и без иједне изговорене речи добити сагласност од противника. Не објашњавај, покажи", наводи аутор.[8]
10. "Закон заразе-клони се несрећних баксуза" У овом закону се говори како се човек треба придржавати срећних и таличних људи, а не несрећних, јер они често у своју несрећу уводе и друге људе.
11. "Научи друге да овисе о теби" Премиса овог закона јесте да треба показати свој таленат или вештину у таквом светлу да за друге, особа делује незаменљиво или да ће надређени претрпети велики губитак уколико изгубе особу, Самим тим, овај однос постаје сива еминенција, где слуга влада краљем.
12. "Разоружај своју жртву пробраним тренуцима великодушности и искрености" Аутор за овај закон говори:"Чак ће и најсумњичавији људи спустити гард пред искреним и великодушним актом. А када одабраном искреношћу лако пробушиш рупе у њиховом оклопу, можеш њима манипулисати како ти је воља."
13. "Када иштеш помоћ, позивај се на његову личну корист, а не самилост или захвалност" У овом закону се наводи како лична корист надвладава захвалност и самилост код онога чија се помоћ тражи.
14. "Претварај се да си пријатељ, а буди ухода" Овај закон говори о значају прикупљених информација о непријатељу и како их треба искористити и пронаћи његове слабе тачке.
15. "Сравни непријатеља са земљом" Аутор говори да се непријатељ мора уништити потпуно, како физички тако и психички, и да је то боља опција, него остављање непријатеља на пола пута, јер могу постати осветољубиви.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Greene, Robert (2000). The 48 laws of power. Joost Elffers. New York, New York, U.S.A. ISBN 0-14-028019-7. OCLC 45062606. 
  2. ^ „The New York Times Business Best Sellers”. The New York Times (на језику: енглески). 1998-11-08. ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-08-24. 
  3. ^ Green, Hardy. "Best Selling List". BusinessWeek.
  4. ^ а б „How to master 'The 48 Laws of Power' - CNN.com”. www.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  5. ^ Nast, Condé (2006-10-30). „Fresh Prince”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  6. ^ а б „Robert Greene On Power Ambition Glory”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  7. ^ Грин, Р. (1998). 48 закона моћи. стр 39.
  8. ^ Грин, Р. (1998). 48 закона моћи. стр 43.