Пређи на садржај

Džonatan Franzen

С Википедије, слободне енциклопедије
Džonatan Franzen
Franzen at the 2011 Time 100 gala
Franzen na proslavi Tajm 100 2011.
Ime po rođenjuJonathan Earl Franzen
Datum rođenja(1959-08-17)17. avgust 1959.
Mesto rođenjaVestern Springs, Ilinoj
 SAD
DržavljanstvoSAD
ZanimanjeNovelista, esejista
DelovanjeKnjiževna fikcija
RadoviKorekcije (2001)
Sloboda (2010)
Raskršća (2021)
StilSocijalni realizam,[1][2]
Veb-sajtjonathanfranzen.com

Džonatan Erl Franzen (rođen 17. avgusta 1959) je američki romanopisac i esejista. Njegov roman Korekcionista iz 2001. izazvao je široko priznanje kritike, donio Franzenu Nacionalnu nagradu za knjigu, bio je finalista Pulicerove nagrade za fikciju, dobio je Memorijalnu nagradu Džejmsa Tejta Bleka i bio je u užem izboru za Međunarodnu književnu nagradu u Dablinu. Njegov roman Sloboda (2010) dobio je slične pohvale i doveo do toga da se pojavi na naslovnoj strani časopisa Tajm uz naslov „Veliki američki romanopisac“.[3][4] Franzenov najnoviji roman Raskrša objavljen je 2021. godine i prvi je u projektovanoj trilogiji.

Franzen je davao doprinos časopisu Njujorker od 1994. Njegov Harperov esej „Perchance to Dream” iz 1996. godine je oplakivao stanje savremene književnosti. Izbor Oprinog u kluba knjige 2001. godine za Korekcionistu doveo je do mnogo javno objavljene prepirke sa voditeljem šoa.[5]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Time 100 Candidates: Jonathan Franzen”. Time Magazine. 4. 4. 2011. Архивирано из оригинала 7. 4. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  2. ^ Hayden East (18. 11. 2014). „New Jonathan Franzen novel Purity features Snowden-like hacker”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  3. ^ „Freedom: A Novel”. Macmillan. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 10. 9. 2010. 
  4. ^ Fehrman, Craig (16. 8. 2010). „The Franzen Cover and a Brief History of Time”. The Millions. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2010. 
  5. ^ Brodesser-Akner, Taffy (26. 6. 2018). „Jonathan Franzen Is Fine With All of It”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 6. 2018. г. Приступљено 26. 6. 2018. „During a series of interviews, Franzen expressed ambivalence about Oprah's endorsement — that it might alienate male readers, who he very much was hoping would read his book; that the "logo of corporate ownership" made him uneasy; that he had found a few of her choices in the past "schmaltzy" and "one-dimensional." Oprah disinvited him from her show in response, and Franzen was rebuked on all sides for his ingratitude and his luck and his privilege. He quickly became as famous for dissing Oprah as he was for writing a great book.” 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Burn, Stephen J. Jonathan Franzen at the End of Postmodernism. London/New York 2011.
  • Freitag, Sibylle. The Return of the Real in the Works of Jonathan Franzen. Essen (Germany) 2009.
  • Miceli, Barbara. "A cancer on the planet": Mountaintop Removal and Environmental Crime in Jonathan Franzen's Freedom" in Forum Filologiczne Ateneum 1(7) 2019, pp. 343–356.
  • Weinstein, Philip. Jonathan Franzen: The Comedy of Rage. Bloomsbury, 2015.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Džonatan Franzen na Vikimedijinoj ostavi.
Викицитат има цитате везане за чланак Džonatan Franzen.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džonatan_Franzen&oldid=28519976”