DNK supernamotaj

Из Википедије, слободне енциклопедије
Supernamotane strukture linearnih DNK molekula sa ograničenim završecima

DNK supernamotaj se odnosi na prekomerno ili na nedovoljno uvijanje DNK lanaca. Superspiralizacija je mera naprezanja polimera. Ona je važno u nizu bioloških procesa, kao što je pakovanje DNK molekula. Pojedini enzimi, kao što su topoizomeraze imaju sposobnost menjanja DNK topologije čime se omogućavaju funkcije kao što su DNK replikacija i transkripcija.[1] Matematički izrazi koji se koriste za opisivanje supernamotavanja porede razna stanja namotavanja s opuštenom B-formom DNK.[2]

Opšte pravilo je da DNK većine organizama poseduje negativnu superspiralizaciju.

Reference[уреди]

  1. ^ Champoux J (2001). „DNA topoisomerases: structure, function, and mechanism“. Annu Rev Biochem 70: 369–413. DOI:10.1146/annurev.biochem.70.1.369. PMID 11395412. 
  2. ^ Benham C, Mielke S (2005). „DNA mechanics“. Annu Rev Biomed Eng 7: 21–53. DOI:10.1146/annurev.bioeng.6.062403.132016. PMID 16004565.