Маслиница (биљка)
| Маслиница | |
|---|---|
_Daphne_laureola_L.jpg)
| |
| Daphne laureola L. | |
| |
| У цвету | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Malvales |
| Породица: | Thymelaeaceae |
| Род: | Daphne |
| Врста: | D. laureola
|
| Биномно име | |
| Daphne laureola | |
| Синоними[1][2] | |
| |
Маслиница, велики јеремичак или ловоролисни јеремичак (лат. Daphne laureola) је вишегодишња биљка из фамилије Thymeleaceae. Настањује већи део Европе, као и северну Африку и Азорска острва.[1][3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Маслиница је зимзелена биљка жбунасте форме, висине од 40 до 120 cm. Жбун није интензивно разгранат, а боја коре се током сезоне мења од жутозелене до светло мрке. Листови су клинасти или обрнуто ланцетасти, имају кратку дршку или су седећи. Голи су и уочљиво дебело кожасти. Цветови су у пазуху листова и формирају гроздаству цваст. Зелени су или зеленкастожућкасти. Плод је коштуница јајастог облика, благо ушиљена. Пре сазревања је зелене, а после је црне боје. Цвета од фебруара до априла.[3]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]
У Србији, маслиница се јавља у Војводини (на Фрушкој гори), на Косову и Метохији, а среће се местимично у храстовим и брдским буковим шумама у читавој ужој Србији. Може се јављати и у шикарама и на свежем тлу.[3][4]
Угроженост и заштита врсте
[уреди | уреди извор]Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије наводи маслиницу као строго заштићену биљну врсту. [5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Daphne laureola L.”. Приступљено 08. 11. 2023.
- ^ Pedrol, J. (2011). „Daphne laureola”. In: Euro+Med Plantbase - the information resource for Euro-Mediterranean plant diversity. Приступљено 08. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 528-530.
- ^ Јанковић, М. (2000). „Садашње стање и угроженост две реликтне врсте: Taxus baccata и Daphne laureola, на основу анализе одговарајућих фитоценолошких табела”. Заштита природе 52/1: 5—16.
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Euro+Med (2006-): Euro+Med PlantBase
- WFO
- Bionet Škola Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. мај 2024)
