Извор странице Devil May Cry

{{Инфокутија Видео-игра|Наслов=-{И ђаво може да плаче}-|Слика=Devil-may-cry.png|Развио=-{[[Капком]]}-|Издавач=-{[[Капком]]}-|Објављено=[[23. август]] [[2001]].|Жанр=[[Режи и сеци]], [[акционо-авантуристичка]]|Модови=[[Један играч]]|Платформе=[[Microsoft Windows|Windows]]<br /> [[PlayStation 2]]<br />[[PlayStation 3]]<br /> [[PlayStation 4]]<br />[[Xbox One]]<br />[[Xbox 360]]|Начин контроле=[[тастатура]], [[контролер]]|Композитор=Масами Уеда<br /> Масато Кохда<br /> Мисао Сенбонги|Писац(и)=Хидеки Камија<br /> Нобору Сугимура|Писац=Хидеки Камија<br /> Нобору Сугимура}}
'''И ђаво може да плаче''' (енг. Devil May Cry) је акционо-авантуристичка [[Видео-игра|видео игра]] развијена и објављена од стране [[Capcom|Капком]]-а, објављена 2001. године за [[PlayStation 2]]. Док се игра првенствено фокусира на борбу мачевима, играч добија нова оружја након што победи главне непријатеље што као резултат доноси разноврсност потеза који могу да се изведу.

Смештена у модерно време на измишљеном Малет Острву, прича се фокусира на Дантеа, ловца на демоне који користи свој посао да се освети демонима након што је изгубио свог брата и мајку. Он упознаје жену по имену Триш која га поведе на пут да победе господара демона Мундуса. Прича се углавном прича кроз број кратких сцена, које користе развојно окружење игре и неколико видео клипова који су пре-рендеровани. Игра је донекле заснована на италијанском спеву „[[Божанствена комедија|Божанствена Комедија]]” коришћењем алузија, укључујући и главну личност игрице Дантеа (названог по личности [[Данте Алигијери]]ја) и друге ликове као што су Верџил (Вирџил) и Триш (Беатрис Портинари).

Игра је првенствено осмишљена 1999. као „[http://www.capcom.co.jp/bioDL/4/index.html?targetURL=http://www.capcom.co.jp/bioDL/4/us/ Притајено Зло 4]{{Мртва веза}}”. Али с обзиром да се запосленима чинило као да игра не пристаје франшизи [[Pritajeno zlo|Притајеног Зла]], пројекат је одбачен због својих веза са Притајеним Злом и уместо тога је направљен као сопствена одвојена прича. „И ђаво може да плаче” је добио доста покрића у медијима видео игара због свог утицаја који је имао на жанр акционих игара, велике тешкоће преласка игрице као и свеукупно високих оцена које је добио од многих професионалних критичара што је довело до закључка да је ово једна од најбољих и најиновативнијих видео игара свих времена. Игра се продала у више од три милиона копија,<ref>{{Cite web|url=http://palgn.com.au/article.php?id=4737|title=Easy Mode #27 – PALGN Feature – Australia's PAL Gaming Network|date=13. 5. 2008|access-date=19. 5. 2018|archive-date=13. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080513183309/http://palgn.com.au/article.php?id=4737|url-status=unfit}}</ref> и добила је више наставака и делова који причају причу пре радње главне приче свих развијених од стране Капком-а.

== Начин игре ==
Игра се састоји од нивоа који се зову „мисије”, где играчи морају да се боре против бројних непријатеља, изводе платформске задатке, и повремено решавају загонетке како би напредовали даље кроз причу. Перфомансе играча се након сваке мисије оцењују са оценама А, Б, Ц или Д, са додатном највишом оценом С. Оцене се заснивају на томе колико је времена било потребно да се заврши мисија, количина „црвених кугли” која је сакупљена (валута у игрици која се добија тако што се убијају непријатељи), колико је „стилска” борба била, коришћење помоћних ставки, и колико је штете играч претрпео кроз борбу.

„Стилска борба” се изводи тако што се одради не-прекинути низ различитих успешних напада док се избегавају непријатељски напади, тако што се прате перформансе играча кроз мерач који се налази на екрану. Што више удараца играч успе да нанесе то више расте мерач на екрану. Мерач креће од „Досадно”, па прелази на „Кул”, „Браво”, и „Апсолутно” и на врху долази до „Стилски”. Ако се узаступно користе исти потези мерач почиње да опада, што онда наводи играча да користи све могуће потезе које имају у свом арсеналу. Називи на мерачу су слични оценама које се добијају на крају мисија. Када Данте претрпи штету од непријатеља, стилска оцена поново падне на „Досадно”. Играчи такође могу да одрже своју стилску оцену и спрече је од опадања користећи омаловажавање непријатеља који се налазе у близини.

Играч може повремено да трансформише Дантеа у још моћније демонско створење користећи способност која се зове „Ђавољи Окидач”. Када се то уради додају се моћи које су засноване на тренутном оружју које се користи и Дантеов изглед се промени. Трансформација обично повећа снагу и одбрану, полако враћа назад здравље, и додељује неке посебне нападе и потезе. Она је одређена са мерачем Ђавољег Окидача који се временом смањује како се та способност користи, а допуњава се тако што се нападају непријатељи или тако што се они омаловажавају када је Данте у нормалном облику.

„И ђаво може да плаче” садржи загонетке и друге изазове поред основне борбе са непријатељима. Главна прича често тражи од играча да нађе кључне ставке како би могао да напредује, на начин сличан оном који је кориштен у загонеткама у игрицама серијала „Притајено Зло”, као и опционе платформске задатке и задатке истраживања како би се нашла скривена места са „црвеним куглама”. [[Споредне мисије]], назване „Тајне Мисије” у игрици, су лоциране у скривеним деловима нивоа или областима које скрећу са главног пута и није обавезно да се заврше, али пружају додатна трајна појачања способности играча.

== Радња ==
„И ђаво може да плаче” почиње тако што је Данте нападнут у својој канцеларији од стране мистериозне жене по имену Триш. Он је импресионира тако што се лагано одбрани од њеног напада, и каже јој да он лови демоне који су убили његову мајку и брата.<ref>'''Данте:''' Па овако како ја видим, у овом послу много њих твоје врсте наиђе, и ако ја успем да убијем сваког који наиђе, пре или касније ћу да погодим џекпот. (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> Она му каже да је напад био тест, и да господар демона Мундус, кога Данте држи одговорним за смрт своје породице, планира свој повратак. Сцена скаче на њихов долазак код великог [[Замак|замка]], где Триш изненадно скаче и нестаје иза високог зида.

Данте истражује замак и наилази на основне непријатеље игрице, демонске марионете. Такође проналази нови мач по имену Аластор, и бори се против првог главног непријатеља, огромног [[паук]]/[[Шкорпион (животиња)|шкорпион]] демона по имену Фантом. Данте побеђује у бици, али као што као што постаје тема која се касније понавља кроз игрицу, поражено чудовиште се након кратког времена поново појављује у уском пролазу, што приморава Дантеа да бира да ли ће да бежи или да се бори у уском пролазу који му ограничава покрете. Након даљег истраживања и борбе, Данте се бори са демоном који се зове Нело Анђело који импресионира Дантеа са својим самопоуздањем.<ref>'''Данте:''' Ова смрдљива рупа је последње место где бих очекивао да наиђем на неког ко има имало храбрости. (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> Данте успева да порази Нело Анђела и таман кад се припреми да зада крајњи ударац, Нело Анђело му побегне, и узврати Дантеу са серијом удараца и шутева. Демон се спрема да убије Дантеа, али одједном побегне након што види [[амајлију]] коју Данте носи око врата, која у себи има слику Дантеове мајке. Демон га нападне још два пута у каснијим мисијама, и евентуално се открије да је демон Дантеов [[идентични брат близанац]], Верџил. Након Анђелове/Верџилове смрти, његова амајлија се споји са братовљевом, и „Ивица Силе”, почетни мач игрице, који је некад припадао њиховом оцу, се промени у свој прави облик и постане мач Спарде.

Када Данте следећи пут види Триш, она га изда и открије да и она ради за Мундуса, али када се деси да јој је касније живот у опасности, Данте одлучи да је спасе. Тврдећи да је то урадио само зато што је она личила на његову мајку, и упозори је да га се у будућности клони. Мада поново, када се коначно сусретне са Мундусом, који таман треба да убије Триш, Данте поново изабере да је спасе и бива повређен. Мундус покуша да га докрајчи, али уместо тога Триш се испречи и претрпи тај напад уместо њега. Ово ослободи Дантеову пуну моћ, што му омогућава да преузме облик Спарде.<ref>'''Данте:''' Колико дуго ћеш да наставиш да нестајеш? Изађи и покажи лице Мундусе! (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> Данте и Мундус онда пређу да се боре на другој равни постојања.

Данте побеђује, и оставља амајлију и мач са Тришиним непокретним телом пре него што оде.<ref>'''Данте:''' Ово је припадало мојој мајци. Сада га дајем теби. Сада је и мој отац ту. Одмори се... У миру. (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> У повратку у људски свет, Данте сазнаје да се острво руши, и сатеран је у ћошак од стране повређеног Мундуса, који га је пратио назад у људски свет. Данте се бори са Мундусом, сада враћен на своју нормалну снагу, притом се Триш такође враћа и позајмљује Дантеу њену моћ и снагу.<ref>'''Триш:''' Данте, искористи моју моћ! '''Данте:''' Триш! Океј! (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> Данте побеђује Мундуса, који се заклиње да ће се вратити и да ће владати људским светом. Када Триш покуша да се извини почиње да плаче, и Данте јој говори да то значи да је постала људско биће и да није само ђаво, јер „ђаволи никад не плачу”.<ref>'''Данте:''' Триш... ђаволи никад не плачу. Ове сузе, сузе су дар који само људска бића поседују. (И ђаво може да плаче) Капком, 2001.</ref> Данте и Триш се спашавају авионом док се острво око њих руши. Након завршних кредита, открива се да Данте и Триш сада раде заједно као партнери, и да су преименовали радњу у „Ђаво никад не плаче”.

== Развој ==
Прво наговештено рано у Децембру 1999. године,<ref>{{cite web|url=http://ps2.ign.com/articles/072/072895p1.html|title=Resident Evil Series to Haunt PlayStation 2|last=Perry|first=Douglass C.|date=3. 12. 1999|work=[[IGN]]|publisher=IGN Entertainment, Inc.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101213020356/http://ps2.ign.com/articles/072/072895p1.html|archivedate=13. 12. 2010|url-status=live|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> „И ђаво може да плаче” је започела као најранија инкарнација игре „Притајено Зло 4”.<ref>{{cite journal| author = Kevin Gifford, Mark MacDonald |date=април 2005|title=Afterthoughts: Resident Evil 4|journal=[[Electronic Gaming Monthly]]|publisher=[[Ziff Davis]] Media Inc.|issue=190|pages=51–52}}</ref> Првенствено развијена за PlayStation 2, игру је [[Редитељ|режирао]] {{међујезичка веза|Хидеки Камија|en|Hideki Kamiya}} након што је продуцент Шинђи Миками од њега тражио да направи нови део серијала „Притајено Зло”. Око краја миленијума, писац досадашњег серијала Нобору Сугимура<ref name="dmcscenario2">{{cite web|url=http://game.watch.impress.co.jp/docs/20010411/capcom.htm|title=カプコン、深作欣二監督を招き「クロックタワー3」を制作|last=Funatsu|first=Minoru|date=11. 4. 2001|work=Game Watch|publisher=Impress Watch Corporation|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130630004745/http://game.watch.impress.co.jp/docs/20010411/capcom.htm|archivedate=30. 06. 2013|url-status=dead|accessdate=8. 7. 2010}}</ref> је направио сценарио за ову игрицу, засновано на Камијиној идеји да направи веома кул и стилизовану [[акциону игрицу]].<ref>{{Cite book|title=Devil May Cry Graphic Edition|date=децембар 2001|publisher=[[Kadokawa Shoten]]|isbn=978-4-04-707071-4|pages=}}</ref> Прича је била заснована на мистерији која је кружила око тела главног лика игрице Тонија,<ref>{{Cite tweet|user=PG_kamiya|last=Kamiya|first=Hideki|author-link=Hideki Kamiya|number=24941810134|year=2010|accessdate=13. 7. 2015|title=But in the 1st plot the hero's name was Tony.}}</ref> непобедивог човека са вештинама и интелектом далеко изнад нормалних људи, чије су надљудске способности биле објашњене путем биотехнологије. Како се Камији чинило да главни лик није изгледао довољно храбро и херојски у борбама из фиксног угла камере, одлучио је да одбаци пререндероване позадине из претходних игрица серијала Притајеног зла, и уместо тога се решио за систем динамичне камере. Овај нови правац је захтевао од тима да отпутује у Европу где су провели једанаест дана у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Шпанија|Шпанији]] фотографишући ствари као што су [[Готика|Готске]] статуе, цигле, и камене тротоаре како би их користили за [[Текстура|текстуре]] у игрици.<ref>{{cite web|url=http://www.1up.com/do/feature?cId=3152913|title=Retro/Active: Hideki Kamiya -- The Okami Family Tree|last=Mielke|first=James|date=18. 8. 2006|work=[[1UP.com]]|publisher=[[UGO Networks|UGO Entertainment, Inc.]]|accessdate=20. 7. 2008|archive-date=27. 09. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927202000/http://www.1up.com/do/feature?cId=3152913|url-status=dead}}</ref> Иако су се људи који су радили на игрици трудили да некако уклопе целу тему „кул игрице” у свет Притајеног Зла, Миками се осећао да је овај правац далеко од корена серијала Притајеног Зла који се фокусирао на преживљавање и хорор и на крају је убедио све чланове тима да направе игру која је независна од овог серијала.<ref>{{cite web|url=http://ps2.ign.com/articles/094/094860p1.html|title=E3 2001: Interview with Shinji Mikami|last=Perry|first=Douglass C.|date=17. 5. 2001|work=[[IGN]]|publisher=IGN Entertainment, Inc.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061229181518/http://ps2.ign.com/articles/094/094860p1.html|archivedate=29. 12. 2006|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref> Камија је након тога преправио причу да буде смештена у свет пун демона и променио име главног јунака у „Данте”. Остатак ликова су углавном остали исти, са малим променама, као и у оригиналном Сигимурином сценариу,<ref>{{Cite tweet|user=PG_kamiya|last=Kamiya|first=Hideki|author-link=Hideki Kamiya|number=25191837038|date=22. 9. 2010|accessdate=13. 7. 2015|title=No, almost the same RT @ashukan_san: @PG_kamiya DMC had a few characters. I wonder were there more characters in your first plot Biohazard4?}}</ref> осим тога што су избачена појављивања мајке и оца хероја у причи. Нови назив игрице „И ђаво може да плаче” је откривен у Новембру 2000. године.

Игрица је развијена од стране „Тима Малих Ђавола”, групе чланова особља из Капком-овог Студија Продукције 4.<ref>{{cite video game|title=Devil May Cry|developer=[[Capcom]]|publisher=[[Capcom#Branches and subsidiaries|Capcom Entertainment, Inc.]]|scene=staff credits|date=17. 10. 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.capcom.co.jp/studio4/index.html|title=Production Studio 4|publisher=[[Capcom]]|language=Japanese|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050206023353/http://www.capcom.co.jp/studio4/index.html|archivedate=6. 2. 2005}}</ref> Неки од главних елемената начина игре су делимично били инспирисани грешком у коду нађеном у игри „[[Онимуша: Господари рата]]”. Током тестирања игре, Камија је открио да непријатељи могу да се задрже у ваздуху ако се константно секу и нападају мачевима, што је довело до укључења жонглирања пиштоља и удараца мачевима у игру.<ref name="egm">''Electronic Gaming Monthly'', December 2001 issue. pp. 56.</ref> Судећи по режисеру, „И ђаво може да плаче” је у потпуности дизајниран око Дантеових акробатских и борилачких способности. Одлука је тек касније у развоју игре донета да се промени игра у нешто што је је више засновано на мисијама, уместо на структуру отвореног света коју имају игрице Притајеног Зла. Тежина игре је била намерна, судећи по Камији, који ју је назвао његовим „изазовом за све оне који су играли лагане, опуштене игрице”.<ref name="top200">{{cite web|url=http://www.1up.com/do/feature?pager.offset=1&cId=3147448|title=Greatest 200|publisher=1UP|accessdate=20. 7. 2008}}</ref>

== Утисци ==
{{Video game reviews|MC=94/100<ref name="metacritic">{{cite web|url=http://www.metacritic.com/game/playstation-2/devil-may-cry |title=Devil May Cry Reviews |accessdate=20. 7. 2008 |last=staff|first=Metacritic|publisher=[[Metacritic]] |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100824065451/http://www.metacritic.com/game/playstation-2/devil-may-cry |archivedate=24. 8. 2010}}</ref>|Allgame={{Rating|4|5}}<ref name="allgamereview">{{cite web |url = http://www.allgame.com/game.php?id=29114&tab=review |title = Devil May Cry – Review |last=Thompson|first=Jon|publisher = [[AllGame]] |accessdate=18. 8. 2017 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20141115082116/http://www.allgame.com/game.php?id=29114&tab=review |archivedate=15. 11. 2014 |url-status=dead |df =}}</ref>|EuroG=9/10<ref name="Eurogamer">{{cite web|last=Bye|first=John|date=12. 8. 2001 |url=http://www.eurogamer.net/article.php?article_id=2281 |title=Devil May Cry Review |publisher=[[Eurogamer]] |accessdate=20. 7. 2008 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070930035826/http://www.eurogamer.net/article.php?article_id=2281 |archivedate=30. 9. 2007}}</ref>|Fam=34/40<ref>プレイステーション2 – Devil May Cry. Weekly Famitsu. No.915 Pt.2. Pg.63. 30 June 2006.</ref><ref name="Famitsu">{{cite web|url=http://ps2.ign.com/articles/097/097284p1.html |title=Devil May Cry Scores Big in Famitsu |date=9. 8. 2001 |last=staff|first=IGN|publisher=[[IGN]] |accessdate=20. 7. 2008 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081208055835/http://ps2.ign.com/articles/097/097284p1.html |archivedate=8. 12. 2008}}</ref>|GI=9.5/10<ref name="gameinformer">{{cite web|last=Reiner|first=Andrew|date=октобар 2001|publisher=[[Game Informer]] | title= Devil May Cry Review|url=http://www.gameinformer.com/Games/Review/200110/R03.0805.1448.29918.htm?CS_pid=280142|accessdate=20. 7. 2008| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080209182230/http://www.gameinformer.com/Games/Review/200110/R03.0805.1448.29918.htm?CS_pid=280142| archivedate=9. 2. 2008}}</ref>|GamePro={{Rating|5|5}}<ref name="Review3">{{cite web|last=Mike|first=Major|date=16. 10. 2001|title = Devil May Cry review| url=http://www.gamepro.com/sony/ps2/games/reviews/17343.shtml|accessdate=20. 7. 2008 | publisher=[[GamePro]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080704131337/http://www.gamepro.com/sony/ps2/games/reviews/17343.shtml |archivedate=4. 7. 2008}}</ref>|GSpot=9.1/10<ref name="Review1">{{cite web|last=Ahmed|first=Shahed |date=17. 10. 2001 |title=Gamespot Devil May Cry review |url=http://www.gamespot.com/ps2/action/devilmaycry/review.html |accessdate=20. 7. 2008 |publisher=[[GameSpot]] |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070318093212/http://www.gamespot.com/ps2/action/devilmaycry/review.html |archivedate=18. 3. 2007}}</ref>|GSpy={{Rating|4.5|5}}<ref name="Gamespy">{{cite web|url=http://ps2.gamespy.com/playstation-2/devil-may-cry/557968p1.html |title=Devil May Cry Review |date=15. 10. 2001 |last=Garbutt|first=Russell|publisher=[[GameSpy]] |accessdate=20. 7. 2008 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080509130858/http://ps2.gamespy.com/playstation-2/devil-may-cry/557968p1.html |archivedate=9. 5. 2008}}</ref>|IGN=9.6/10<ref name="Review2">{{cite web|last=Perry|first=Doug |date=16. 10. 2001 |title=Devil May Cry review |url=http://ps2.ign.com/articles/165/165620p1.html |accessdate=20. 7. 2008 |publisher=[[IGN]] |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070323020727/http://ps2.ign.com/articles/165/165620p1.html |archivedate=23. 3. 2007}}</ref>|rev1=''[[The Electric Playground]]''|rev1Score=9/10<ref name="ElectricPlayground">{{cite web|last=Tapia|first=James| url=http://www.elecplay.com/reviews_article.php?article=7180| title=Devil May Cry Review| publisher=[[EP Daily|The Electric Playground]]| accessdate=20. 7. 2008| archiveurl=https://web.archive.org/web/20080610080414/http://www.elecplay.com/reviews_article.php?article=7180 <!--Added by H3llBot-->| archivedate=10. 6. 2008}}</ref>|rev2=''GameCritics.com''|rev2Score=9/10<ref name="Gamecritics">{{cite web|last=Doolittle|first=Mike|date=28. 11. 2001 |title=Devil May Cry review |url=http://www.gamecritics.com/review/devilmaycry/main.php |accessdate=20. 7. 2008 |publisher=Gamecritics.com |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080922214620/http://www.gamecritics.com/review/devilmaycry/main.php |archivedate=22. 9. 2008 |df=}}</ref>}}"И ђаво може да плаче" је добила „Златну” награду продаја од „Асоцијације Издавача Софтвера Забаве и Разоноде” (ELSPA),<ref name="goldelspa">{{cite web|url=http://www.elspa.com:80/?i=3943|title=ELSPA Sales Awards: Gold|work=[[Entertainment and Leisure Software Publishers Association]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090319031650/http://www.elspa.com/?i=3943|archivedate=19. 3. 2009|url-status=dead|df=}}</ref> што је указивало на то да се најмање 20.000 копија игрице продало у Уједињеном Краљевству.<ref name="gamasutrasales">{{cite web|url=https://www.gamasutra.com/view/news/112220/ELSPA_Wii_Fit_Mario_Kart_Reach_Diamond_Status_In_UK.php|title=ELSPA: ''Wii Fit'', ''Mario Kart'' Reach Diamond Status In UK|last=Caoili|first=Eric|date=26. 11. 2008|work=[[Gamasutra]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170918063107/https://www.gamasutra.com/view/news/112220/ELSPA_Wii_Fit_Mario_Kart_Reach_Diamond_Status_In_UK.php|archivedate=18. 9. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> До Јула 2006. „И ђаво може да плаче” је продала 1.1 милион копија и зарадио 38 милиона долара само у Сједињеним Државама. Следећа Генерација ју је рангирала на 48. месту најбоље продаванијих игара које су објављене за [[PlayStation 2]], [[Xbox]] и GameCube између Јануара 2000. и Јула 2006. у тој земљи. Свеукупне продаја „И ђаво може да плаче” серијала је достигла 2 милиона продатих артикала у Сједињеним Државама до Јула 2006.

Игрица је добила позитивне критике и хвале, са рецензијама сајтова новости о видео играма који су хвалили иновације, акцију, визуелне ефекте, контролу камере, и готички амбијент. Игрица је такође добила позитивне критике од штампаних публикација о видео играма из сличних разлога.<ref name="gamerankings">{{cite web|url=http://www.gamerankings.com/ps2/445101-devil-may-cry/index.html|title=Devil May Cry Reviews|last=staff|first=Game Rankings|publisher=[[GameRankings]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090307134714/http://www.gamerankings.com/ps2/445101-devil-may-cry/index.html|archivedate=7. 3. 2009|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref> Гејм Информер је сумирао своју ревизију тако што је рекао да због ове игре „[[Pritajeno zlo|Притајено Зло]] изгледа као спори зомби”. „И ђаво може да плаче” је такође посетио неколико Топ Листа Видео Игара Свих Времена, Гејмфјури је, на пример, навео „И ђаво може да плаче” као 31. место на својој листи Топ 40 Конзолских Игара Свих Времена.<ref>{{Cite web|url=http://gamefury.net/headline/top-40-console-games-of-all-time-40-31|title=GAMEFURY’s Top 40 Console Games of All Time (#40 – #31)|publisher=GAMEFURY|access-date=20. 05. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20091202131809/http://gamefury.net/headline/top-40-console-games-of-all-time-40-31/|archive-date=02. 12. 2009|url-status=dead}}</ref> У 2010, Ај Џи Ен ([http://adria.ign.com/ IGN]) је навео као 42. место на њиховој листи „Топ 100 PlayStation 2 Игара”.<ref>{{Cite web|url=http://ie.ign.com/top/ps2-games/42|title=Top 100 PlayStation 2 Games|publisher=IGN|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140201231437/http://ie.ign.com/top/ps2-games/42|archivedate=1. 2. 2014|url-status=live|accessdate=16. 11. 2012}}</ref> Данте је такође добио доста похвала толико да је постао један од најпознатијих ликова у видео играма.<ref>{{cite web|url=http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2010/12/03/readers-top-30-characters-results-revealed.aspx|title=Readers' Top 30 Characters Results Revealed|last=Vore|first=Bryan|date=3. 12. 2010|publisher=Game Informer|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150525011450/http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2010/12/03/readers-top-30-characters-results-revealed.aspx|archivedate=25. 5. 2015|url-status=live|accessdate=18. 7. 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gamesradar.com/f/the-25-best-new-characters-of-the-decade/a-20091221171910974007|title=The 25 best new characters of the decade|date=29. 12. 2009|publisher=[[GamesRadar]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110616054405/http://www.gamesradar.com/f/the-25-best-new-characters-of-the-decade/a-20091221171910974007|archivedate=16. 6. 2011|url-status=dead|accessdate=4. 1. 2010}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3177896|title=Snake Beats Mario, Is Coolest Video Game Character Ever|last=Glifford|first=Kevin|date=10. 2. 2010|publisher=[[1UP.com]]|archive-url=https://archive.today/20120716172411/http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3177896|archive-date=16. 7. 2012|url-status=dead|accessdate=10. 3. 2010}}</ref>

Међутим игра је такође била подложна негативним критикама. Следећа Генерација се бунила у вези нивоа тежине игрице, питајући се да ли је то додато у игрицу како би се само продужила игрица.<ref name="nextgenmag">''Next Generation Magazine'', November 2001 issue</ref> Електрично Игралиште је указало на необичну шему контрола и мањак опција за конфигурацију. ГејмСпај је навео понашање камере, тешко учење контрола, и неке лоше графичке особине као што је трептерење и лоше померање слике. ГејмСпот је критиковао завршетак игрице због драматичне промене тока игрице и начина играња, као и због пораста тешкоће игрице. На крају, критичари видео игара су се осећали као да је прича свеукупно кратка и да су ликови игрице недовољно развијени.

=== Успеси и заслуге ===
[[Датотека:MCM London May 2015 - Dante (17417784603).jpg|алт=Фан Дантеа обучен у његов костим са сајму стрипова у Лондону.|лево|мини|Приказ једног од обожавалаца обученог у костим Дантеа на сајму стрипова у Лондону 2015. године]]
„И ђаво може да плаче” је имала и наставак, „И ђаво може да плаче 2” као и „И ђаво може да плаче 3” чија се радња дешава хронолошки пре главне радње прве игрице. Четврта игра, „И ђаво може да плаче 4”, је објављена 5. фебруара 2008. у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] за [[PlayStation 3]], [[Xbox 360]] и [[рачунар]]е. Укупне продаје свих верзија до 10. фебруара 2009. су биле отприлике око 2,48 милиона копија. Игра је такође као резултат имала издавање два романа Шинија Гоикеде,<ref>{{cite web|url=https://www.amazon.com/Devil-May-Cry/dp/1598164503|title=Amazon.com listing for Devil May Cry Volume 1|last=Goikeda|first=Shinya|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080614064330/http://www.amazon.com/Devil-May-Cry/dp/1598164503|archivedate=14. 6. 2008|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.amazon.com/Devil-May-Cry/dp/1598164511/ref=pd_bxgy_b_img_b/102-3887953-8198556|title=Amazon.com listing for Devil May Cry Volume 2|last=Goikeda|first=Shinya|isbn=978-1-59816-451-0|pages=}}</ref> као и [[аниме]] серијала. Дана 15. Окробра 2004, три године након објављивања игрице звучна трака која садржи музику из игрице је објављена заједно са звучном траком за „И ђаво може да плаче 2”. Планови за [[Филм|акциони играни филм]]<ref>{{cite web|url=http://uk.movies.ign.com/articles/422/422228p1.html|title=Games-to-Film: Devil May Cry|last=Linder|first=Brian|date=3. 6. 2003|publisher=[[IGN]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111206100512/http://uk.movies.ign.com/articles/422/422228p1.html|archivedate=6. 12. 2011|url-status=live|accessdate=2. 7. 2012}}</ref> су такође били најављени иако је касније потврђено да су отказани. Рестарт серијала под именом Ди Ем Си: „И ђаво може да плаче” (енг. [[DmC: Devil May Cry]]) је објављен 2013. године од стране Капкома и Нинџа Теорије. Камија сматра да је његова игрица из 2009. године, [https://bayonetta2.nintendo.com/ Бајонета], настала и евоулирала из ове игрице иако је он играо „И ђаво може да плаче 4”.<ref name="gamespot-qanda">{{Cite web|url=http://www.gamespot.com/news/6207621.html|title=Q&A: Hideki Kamiya on Bayonetta|last=Ramsay|first=Randolph|date=8. 4. 2009|publisher=GameSpot|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228001200/http://www.gamespot.com/news/6207621.html|archivedate=28. 12. 2009|url-status=dead|accessdate=21. 10. 2009|df=}}</ref> У интервјуу 2017. са Дангеки PlayStationом, Камија је изразио свој интерес да направи преправку и потпуно нову игрицу „И ђаво може да плаче”, тачније да рестартује цео серијал.<ref>{{cite web|url=http://www.siliconera.com/2017/11/20/hideki-kamiya-wants-viewtiful-joe-dmc-remake-dante-x-bayonneta-crossover/|title=Hideki Kamiya Wants To Do A Viewtiful Joe Or DMC Remake, And A Dante x Bayonetta Crossover|date=20. 11. 2017|work=Siliconera}}</ref>

„И ђаво може да плаче” је наведен као почетак поджанра акционих игара назван „Екстремна Борба”, који се фокусира на моћне хероје који се боре против хорди непријатеља са фокусом на стилску акцију.<ref>{{harvnb|Bateman|Boon|2005|pp=246–247}}</ref> Игра је такође била описана као прва игра која је „успешно успела да изведе неуморни слободно текући стил игре многих класичнх 2Д игара”. Серијал је постао стандард по коме се друге 3Д игре мере, са поређењем ревизија игрица које укључују „[https://godofwar.playstation.com/ Бог рата]”,<ref>{{cite web|url=http://ps2.ign.com/objects/661/661321.html#previews|title=God of War|publisher=[[IGN]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080914173536/http://ps2.ign.com/objects/661/661321.html|archivedate=14. 9. 2008|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computerandvideogames.com/article.php?id=120641&site=psw&skip=yes|title=God of War Review|date=16. 6. 2005|publisher=PlayStation World|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080629102145/http://www.computerandvideogames.com/article.php?id=120641&site=psw&skip=yes|archivedate=29. 6. 2008|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref> „[[Легија хаоса]]”,<ref>{{cite web|url=http://www.gamespot.com/ps2/action/chaoslegion/review.html?om_act=convert&om_clk=gssummary&tag=summary;review|title=Chaos Legion review|last=Varanini|first=Giancarlo|date=4. 8. 2003|publisher=[[GameSpot]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070930160819/http://www.gamespot.com/ps2/action/chaoslegion/review.html?om_act=convert&om_clk=gssummary&tag=summary%3Breview|archivedate=30. 9. 2007|url-status=live|accessdate=20. 7. 2008}}</ref> и „[[Крв ће рећи]]”.<ref>{{cite web|url=http://ps2.gamezone.com/gzreviews/r22035.htm <!--Added by H3llBot-->|title=Blood Will Tell review|last=Bedigian|first=Louis|date=29. 9. 2004|publisher=Gamezone|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080617143442/http://ps2.gamezone.com/gzreviews/r22035.htm <!--Added by H3llBot-->|archivedate=17. 6. 2008|accessdate=20. 7. 2008}}</ref>

Игрица је такође успела да достигне велики публицитет и праћење са великим бројем обожавалаца који се могу видети на скоро свим скуповима и сајмовима који прослављају поп културу и културу видео игара.

== Исто погледати ==
* „Бајонета”
* „Дантеов Пакао”, још једна игрица заснована на Паклу од Дантеа Алигијерија

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref= harv|title=[[21st Century Game Design]]|last=Bateman|first=Chris|last2=Boon|first2=Richard|year=2005|publisher=Charles River Media|isbn=978-1-58450-429-0|pages=246–247}}
* {{Cite book | ref= harv|title=Devil May Cry Graphic Edition|date=децембар 2001|publisher=[[Kadokawa Shoten]]|isbn=978-4-04-707071-4|pages=}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.capcom.co.jp/devilhd/agegate.html}}
* {{званични веб-сајт|http://www.capcom.com}}
* [http://www.crunchyroll.com/devil-may-cry И ђаво може да плаче анимирани серијал]
* {{званични веб-сајт|http://game.capcom.com/campaign/biohd/lang.html}}

{{Божанствена комедија навигацијска кутија}}
{{подножје}}

[[Категорија:Видео-игре]]
[[Категорија:Видео-игре 2001.]]
[[Категорија:Акционо-авантуристичке игре]]
[[Категорија:Игре за Windows]]
[[Категорија:Игре за PlayStation 2]]
[[Категорија:Игре за PlayStation 3]]
[[Категорија:Игре за PlayStation 4]]
[[Категорија:Игре за Xbox 360]]
[[Категорија:Игре за Xbox One]]