Klizma
| Klizma | |
|---|---|
 Sistem za klistiranje | |
| Синоними | Clyster |
Klizma je postupak kojim se u debelo crevo uvedi fleksibilne rektalne sonde ili kateter preko koga se u donji deo digestivnog trakta unosi propisani rastvor; u svrhu čišćenja, dijagnoze (irigoradiografija) i lečenja (kortikosteroidi kod ulceroznog kolitisa).[1]
Naziv[уреди | уреди извор]
Klizma ili klistir u istom značenju izvedan je, od glagola - klistirati - to jest ubrizgavati klizmu, odnosno toplu vodu u debelo crevo radi izazivanja pražnjenja stolice.[1]
Reč klistirati izveden je od Grčka reči klyster (klysteros) — brizgaljaka, štrcaljaka, i reči klyzo – pljuskati, ispirati, prati.[2]
Vrste klizmi[уреди | уреди извор]
- Klizma za čišćenje
Zasniva se na unošenju veće količine tečnosti (vode) koja rasteže zid debelog creva i nadražuje receptore sluzokože koji nakog toga izazivaju kontrakciju zida creva.[3]
Takođe uneta tečnost obavlja omaekašavanje stvrdnuta stolica i time olakšava pražnjenje.
Klizmama za čišćenje se pored vode kao glavnog sastojaka, obično dodaju kalijev sapun ili glicerin koji stimuliraju sluzokožu i submukozni nervni pleksus, i na taj način se crevni sadržaj još više smekšava i lakše prazni.
- Klizma za irigografiju
Klizma za irigografiju se daje bolesniku radi boljeg prikazivanja struktura debelog creva, tokom izvođenja radiološke dijagnostičke metode, koja služi za ispitivanje oboljenja debelog creva.[4] Ovom klizmom se pacijentu rektalno daju barijum ili jod koji imaju kontrastno dejstvo. Kontrastno sredstvo u radiologiji — rastvor barijum u vidu klistira unosi u debelo crevo u cilju rendgenskog snimanja završenog i debelog creva.[5][6]
Ovaj test se može obaviti u ordinaciji ili bolničkom odeljenju za radiologiju, nakon što je debelo crevo potpuno prazno i „čisto”. Da bi se to postiglo nekoliko dana pre pregleda potrebno je jesti lakšu hranu, uzimati laksativ, a ponekad i klistir. U toku samog testiranja pacijent leži na pokretnom stolu za snimanje, a kada se klizmom ubaci kontrastno sredstvo u rektum, eventualna oboljenja debelog creva postaju vidljivija na rendgenu.[7][8][9][10]
Postupak[уреди | уреди извор]
_(14763493624).jpg)
Klizma se daje u posebnoj prostoriji u sastavu kupatila, na pripremljenom krevetu, prekrivenom gumenim platno i poprečno čaršafom.[1]
Bolesnika se postavi u levi bočni položaj, s nogama savijenim u koljenima, uz desnu ivicu kreveta. U tom položaju sigmoidni kolon je niži od rektuma, čime je olakšano ubrizgavanje tečnosti. Nepokretni bolesnik ostaje u leđnom položaju s raširenim i savijenim kolenima.[11]
Ispod bolesnika se postavi posuda za prihvat crevnog sadržaja. Medicinski tehničar koji nakon što navuče gumene rukavice i cevni kateter spolja namaže vazelinom, a iz gumene cevi ispusti vazduh.
Jednom rukom se rašire gluteusi, a drugom uvuče kateter 10—15 cm u završno debelo crevo (rektum). Nakon umetanja katetera bolesnik mora biti miran, a mišići trbušne zida maraju biti opušteni.
Irigator se podigne 1 — 1,5 m iznad nivoa bolesnika i na posebnu slavinu se pusti tečnost. Isticanje ne sme biti prebrzo jer može nastupiti nagla, prerana peristaltika i vraćanje vode uz rektalni nastavak.
Od visini irigatora i količini date tečnosti zavisi dubina klizme. Ako se želi dostići nivo desnog kolona treba dati 500 — 1.000 ml tečnosti.
U slučaju pojave bolova davanje klizme se prekida na 1 — 2 min i opet nastavlja.
Bolesnik treba zadržati tečnost oko 10 minuta.
Po završetku davanja zatvara se slavina irigatora i izvlači kateter.
Galerija[уреди | уреди извор]
_(14577515217).jpg)
_(14783354693).jpg)
_(14777855575).jpg)
Komplikacije[уреди | уреди извор]
Tokom klistiranju može nastati:[1]
- Povredom izazvana perforacija creva i razvoj peritonitisa, kao posledica oštećenje sluzokože rektuma pri nepažljivom (jatrogenom) uvođenju rektalnog nastavka.
- Prejakom koncentracijom sadržaja klizme i prebrzo unošenje tečnosti izazvana perforacija creva i razvoj peritonitisa.
- Volumno opterećenje srca i razvoj hidroelektrolitskog disbalansa, nakon ponavljanih klizmi.[12]
- Pogoršanje već postojeće opstipacije, kao posledica čestog klistiranja.
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Enema Administration: Purpose, Procedure, and Risks”. Healthline (на језику: енглески). 2018-09-17. Приступљено 2021-02-01.
- ^ „What is an enema and how do I use one?”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2019-05-01. Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Drugs & Medications”. www.webmd.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Barium enema”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-17. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Radiology (ACR), Radiological Society of North America (RSNA) and American College of. „Therapeutic Enema for Intussusception”. www.radiologyinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Barium enema - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Boland GWL. Colon and appendix. In: Boland GWL, ed. Gastrointestinal Imaging: The Requisites. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 5.
- ^ Chernecky CC, Berger BJ. Barium enema. In: Chernecky CC, Berger BJ, eds. Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. 6th ed. St Louis, MO: Elsevier Saunders; 2013:183-185.
- ^ Lin JS, Piper MA, Perdue LA, et al. Screening for colorectal cancer: updated evidence report and systematic review for the US Preventive Services Task Force. JAMA. 2016;315(23):2576-2594.
- ^ Taylor SA, Plumb A. The large bowel. In: Adam A, Dixon AK, Gillard JH, Schaefer-Prokop CM, eds. Grainger & Allison's Diagnostic Radiology: A Textbook of Medical Imaging. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Churchill Livingstone; 2015:chap 29.
- ^ „Enema Administration”. www.cincinnatichildrens.org. Приступљено 2021-02-01.
- ^ Bennouna, Mazine; Anaya, Sara; Sánchez de la Nieta, Mª Dolores; Rivera, Francisco (2008-12-01). „Enema in a patient with renal failure: a cause of severe hyperphosphatemia”. Nefrología (English Edition) (на језику: енглески). 28 (6): 657—659. ISSN 2013-2514.
