Испирање млечних канала дојке

С Википедије, слободне енциклопедије
Испирање млечних канала дојке
Млечни канали дојке озмначени су бројем 6

Испирање млечних канала дојке или дуктална лаважа је метода скрининга која се користи за откривање рака дојке код ризичних жена.[1] У току ове методе сакупљају се ћелије из млечних канала у дојци и прегледавају од стране патолога.[2]

Поступак се заснива на уметању катетера (савитљиве цеви) у брадавицу дојке, како би се кроз њега, прво убацила мала количина слане воде у млечни канал, а потом та иста вода из дојке аспирирала (извукла) и заједно са ћелијама дојке. Тако добијен апират се затим шаље на патохистолошко испитивање добијених ћелија под микроскопом.[2]

Тако је осим клиничког прегледа дојке, ултразвука и мамографије и дуктална лаважа постала једна од метода која се може користити за правовремено откривање рака дојке.[3][4] Велики број ћелија из млечних канала у дојци може се прикупити испирањем млечних канала дојке да би се откриле атипичне ћелијске промене у дојци.[5] Ово је безбедна и добро толерисана процедура и осетљивија метода откривања атпичних ћелијске у односу на методу аспирације брадавица.

Намена[уреди | уреди извор]

Испирање млечних канала дојке је минимално инвазивна процедура која је развијена за идентификацију ћелијске атипије у каналима дојке.

Опис и значај методе[уреди | уреди извор]

Прво се флексибилни микрокатетер пречника 1,5 цм се убацује у млечне канале кроз отворе на површини брадавице дојке под локалном анестезијом. Потом се у канал инфундира физиолошким раствором да би се извукао ћелијски материјал за цитолошку анализу. Појава замућене течности у аспирату је често показатељ успешног поступка испирање млечних канала дојке.[3]

Цитолошка припрема и интерпретација испирање млечних канала дојке донекле су слични онима који се користе за цитоморфологију у проточној цитометрији лимфних чворов (ФНАБ ), узорковању исцедка из брадавица и узоркоавање аспириране течности из брадавице (НАФ).[6]

Значај методе се огледа у томе њена потенцијалне употребе укључује:[6]

  • одабир жена за терапију и смањења ризика,
  • праћење одговора на интервенцију смањења ризика,
  • дијагностичку обраду исцедка из брадавица,
  • рану дијагнозу окултног рака.

Ограничења и недостаци[уреди | уреди извор]

Тренутно нису доступни подаци о осетљивости и спецификацији испирања млечних канала дојке у откривању рака дојке, његовој корисности у стратификацији ризика и прогностичком значају благе атипије. Због ових ограничења, испирање млечних канала дојке је најбоље користи у контексту клиничких испитивања фокусираних на откривање и превенцију рака дојке. Остала питања укључују да ли цитолошка атипија у ћелијама добијеним из испирања млечних канала дојке заиста предвиђа развој рака, који ће проценат жена са високим ризиком бити подвргнут успешном испирању млечних канала дојке и како се информације добијене из цитологије испирања млечних канала дојке могу користити за лечење особа са високим ризиком.[7]

Још једно ограничење је чињеница да испирање млечних канала дојке може само да поврати ћелије из интрадукталног процеса. Међутим, налаз НСАБП-а о 1.000 мастектомија је показао да само 70% инвазивних карцинома има интрадукталну компоненту. Слично, у свом истраживању 801 узорка мастектомије, Бадве и сарадници су показали да 14% инвазивних карцинома нема интрадуктални карцином. Стога, испирање млечних канала дојке није у могућности да открије најмање 14% до 30% случајева рака дојке. Остале забринутости укључују немогућност да испирање млечних канала дојке открије периферно лоциране лезије и двосмисленост о недостатку абнормалности у непопустљивом каналу.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Petrakis NL. Nipple aspirate fluid in epidemiologic studies of breast disease. Epidemiol Rev. 1993;15:188–195.
  2. ^ а б Love, Susan M. (2015). Dr. Susan Love's Breast Book, Sixth Edition. Boston, Massachusetts: Da Capo Press. ISBN 978-0-7382-1822-9.
  3. ^ а б Lindsey, Heather (2001-02-01). „Ductal lavage offers new screening option for breast cancer”. The Lancet Oncology (на језику: енглески). 2 (2): 70. ISSN 1470-2045. doi:10.1016/S1470-2045(00)00218-7. 
  4. ^ Domchek, Susan M (2002). „The utility of ductal lavage in breast cancer detection and risk assessment”. Breast Cancer Research. 4 (2): 51—53. ISSN 1465-5411. PMC 138718 Слободан приступ. PMID 11879562. doi:10.1186/bcr421 Слободан приступ. 
  5. ^ Lindsey, Heather (2004-12-01). „Ductal lavage may not detect breast cancer”. The Lancet Oncology (на језику: енглески). 5 (12): 704. ISSN 1470-2045. PMID 15599995. doi:10.1016/S1470-2045(04)01637-7. 
  6. ^ а б „Ductal Lavage”. Breastcancer.org (на језику: енглески). 2016-06-23. Приступљено 2019-09-21. 
  7. ^ Dooley, W. C.; Ljung, B.-M.; Veronesi, U.; Cazzaniga, M.; Elledge, R. M.; O'Shaughnessy, J. A.; Kuerer, H. M.; Hung, D. T.; Khan, S. A. (2001-11-07). „Ductal Lavage for Detection of Cellular Atypia in Women at High Risk for Breast Cancer”. JNCI Journal of the National Cancer Institute. 93 (21): 1624—1632. ISSN 0027-8874. doi:10.1093/jnci/93.21.1624. 
  8. ^ Evron, Ella; Dooley, William C; Umbricht, Christopher B; Rosenthal, Dorothy; Sacchi, Nicoletta; Gabrielson, Edward; Soito, Angela B; Hung, David T; Ljung, Britt-Marie (2001). „Detection of breast cancer cells in ductal lavage fluid by methylation-specific PCR”. The Lancet. 357 (9265): 1335—1336. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(00)04501-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Испирање_млечних_канала_дојке&oldid=27442923”