Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum

С Википедије, слободне енциклопедије
Почетак Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum

Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum је дело немачког средњовековног историчара Адама из Бремена. Дело представља извор о историји северне Немачке и северне Европе, а садржи и први помен Америчког континента. Овим делом је Адам постао оснивач историјске географије.

Дело[уреди | уреди извор]

Адам је био веома скроман. О његовој скромности сведочи и начин на који је започео своје животно дело. Себе назива „каноником А“. Ко стоји иза иницијала сазнајемо на основу дела Хелмолда, Словенска хроника, у коме наводи да је користио „Дела хамбуршких епископа“ Адама из Бремена. Дело је писано у четири књиге. По наслову треба да представља дела хамбуршко-бременских архиепископа. У њему је описана историја северне Немачке и северне Европе. Сем докумената дијецезанског архива, Адам се користио и усменом традицијом коју је чуо од данског краља Свена Естридсона (1047-1074) на чијем двору је боравио 1067. и 1068. године.

Садржај[уреди | уреди извор]

Прва страна Descriptio insularum Aquilonis

Прве две књиге заиста се баве делима хамбуршких архиепископа до 1043. године. Прва књига почиње оснивањем епископије и ширењем хришћанства на северу. Сеже до 788. године. Извори су јој Касиодор Сенатор, Ајнхард и дела других, Адаму доступних историчара. Друга књига је већ шири поглед на немачку историју од 940. до 1043. године. Трећа књига представља биографију хамбуршког архиепископа Адалберта (умро 1072. године).

Descriptio insularum Aquilonis[уреди | уреди извор]

Четврта књига је толико посебна да је неки издавачи сматрају за посебно дело и издају је одвојено. Носи чак и посебан наслов: Descriptio insularum Aquilonis. Овим делом је Адам из Бремена постао оснивач нове научне дисциплине – историјске географије. Дело је посвећено северној Немачкој, Балтику и Скандинавији. Бави се земљом, људима, њиховим обичајима, начином привређивања, саобраћајем, ветровима, морским струјама... Највећи број података добио је од данског краља, али и од морнара који су навраћали у бременску луку. Четврти део Descriptio insularum Aquilonis значајан је и по томе што садржи први помен Америчког континента.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година