Извор странице Ivan Dunković

{{Уметник
| име = Ivan Dunković
| слика =  
| опис_слике =  
| датум_рођења = [[1440]].
| место_рођења = [[Vinišće]] 
| држава_рођења = [[Hrvatska]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1509| | |1440|}}
| место_смрти =  
| држава_смрти =  
| школа = 
| поље             = [[vajarstvo]]
| правац_традиција = renesansa
| утицаји_од = 
| утицао_на = 
| значајна_дела = 
| потпис =  
}}
'''Ivan Duknović''' ([[Vinišće]], [[1440]]. – [[1509]]) poznat pod pseudonimima ''Ioannes Dalmata, Giovanni da Trau'' bio je jedan od najvećih hrvatskih vajara iz perioda [[Ренесанса|renesanse]], koji je stekao i svetsku slavu, nakon što je najveća dela izvajao u [[Италија|Italiji]] i [[Мађарска|Mađarskoj]].<ref>{{cite web |last1=Rosić |first1=Dunja |title=Ivan Dunković |url=https://nova-akropola.com/lijepe-umjetnosti/kiparstvo/ivan-dunkovic/ |website=www.nova-akropola.com |publisher=Nova Akropola |accessdate=7. 4. 2020}}</ref> 
== Život i karijera ==
Rođen je u Vinišću, na brdu zvanom Orihovica 1440. godine. Rodna kuća mu je bila blizu [[kamenolom]]a Voluje iz kojih se uzimao kamen za trogirsku katedralu, i u kome je najverovatnije klesarski zanat izučio radeći s ocem  Stjepanom, koji je bio protomajstor trogirskih kamenorezaca i graditelj zvonika trogirske katedrale. Međutim ko su mu bili učitelji vajarstva do danas nije poznato.<ref>{{cite web |title=Duknović, Ivan |url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=16547 |website=www.enciklopedija.hr |accessdate=8. 4. 2020}}</ref>

;Boravak u Italiji
Sa dvadeset godina (oko 1460)  otišao je u Italiju u kojoj je nastavio umetničko školovanje. U  [[Rim]]u je stupio u službu kardinala Pietra Barboa (kasnije papе Pavao II), i na širem području Rima stvarao više od dvadeset godina. Kao zreo majstor bio je spreman i sposoban za vrlo vredne narudžbine, jer se uklapao u vrhove tamošnjega renesansnoga vajarstva.<ref>Babić, I. (2012.a), ''Figurativni principi Ivana Duknovića'', Radovi IPU 36, 73-82</ref> 
[[Датотека:Diosgyor PalosMonastery02.jpg|мини|Reljefna pala oltara iz pavlinske crkve u [[Diošđer]]u]]
[[Датотека:Ivan Duknović, Putto bearing the Cippico shield and torch.jpg|мини|Kip anđela ''(putta)'' grbonoše, za istočni portal palate Ćipiko u Trogiru (1480)]]
Nakon mukotrpnog rada u Italiji Ivan je stekao slavu jednog od vodećih vajara, za izradu renesansnih nadgrobnih spomenika.
;Boravak u Ugarskoj
Oko 1486. godine Duknović odlazi u Ugarsku na poziv tadašnjeg kralja [[Матија Корвин|Matije Korvina]]. Kao kraljev vajar, proširuje tematiku rad i radi na uređenju [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)|Kraljevske palate u Višegradu]].  
 
Iako su Duknovićeva dala iz vrema boravka u Ugarskoj stradala već u prvim najezdama Turaka, figuralna fontana Herakla s lernejskom hidrom i kruna izvora iz kraljevske vile u mađarskom Višegradu kao i reljefna pala oltara iz pavlinske crkve u [[Diošđer]]u potvrđuju njegov visoki umetnički izraz.

Zbog njegovih zasluga za prenošenje duha italijanske renesanse u oblast Dunava i za unapređivanje umetnosti u tim krajevima, Duknovića se dopao Kralju Matiji koji ga je nagradio plemićkim zvanjem,  
i dodelom feudalnog dvorca Majkovec u Hrvatskoj. Smatra se da je u tom istorijskom razdoblju Dukanović portretisao ugledne ličnosti iz humanističkoga kruga, a pripisuje mu se i izrada niza plitkoreljefnih portreta, koji se dana čuvaju po evropskim muzejima, uključujući fragmente nadgrobne ploče biskupa Baratina, koja se danas čuva u muzeju u Zagrebu.

;Veza sa Trogirom
Iako je najveći deo živora stvarao umetnička dela u inostrtanstvu, sve vreme je održavao veze sa zavičajem. Iz tih veza sa rodnim gradom nastala su sledeća dela:
* dve statue (Svetog Ivana i Svetog Tome), za kapelu trogirskog zaštitnika Svetog Ivana 
* kip anđela ''(putta)'' grbonoše, za istočni portal [[Palata Ćipiko u Trogiru|palate Ćipiko]].
* četiri kipa u Trogiru i na ostrvu [[Чиово|Čiovu]].
Navedeni radovi smatraju se najboljim delima zrelog renesansnog vajarstva u Hrvatskoj.
;Poslednji dani u Veneciji
Pošto su Dubrovčani odbili da ga prime u službu, Dunković je zadnje godine života proveo u Veneciji, u kojoj je 1498. godine prihvatio vajanje monumentalnoga oltara Svetog Marka (sa 17 figura), ali ga nije završio, a ono što je stvorio nije očuvano. Iz tog periode potiče izražajni reljef Blažene Device Marije u padovanskomu muzeju i poprsje A. Zena u muzeju ''Correr''. Zadnji svoj rad, grobnicu Blaženoga G. Gianellija, Duknović je pred smrt 1509. ostavio u katedrali u Ankoni.<ref>
{{cite web |last1=Orlić |first1=Krsto |title=Ivan Duknović, hrvatski kipar čija je Bogorodica s djetetom 'čuvala' grobove budućih svetaca |url=http://laudato.hr/Novosti/Kultura/Ivan-Dukovic,-hrvatski-kipar-cija-je-Bogorodica-s.aspx |website=www.laudato.hr |accessdate=8. 4. 2020}}</ref>
<center>'''Deo skulptura Ivana Duknović iz italijanskog perioda'''</center>
<gallery mode="packed" heights="180">
Grabmonument für Kardinal Tebaldi; Santa Maria sopra Minerva, Rom.jpg|Grob kardinala Tabaldia
Giovanni dalmata, elemento decorativo, 1470 ca., da monumento a paolo II nell'antica basilica vaticana 04.JPG|Dekoratrivni elementi, na bazilici u Vatikanu
Palazzo Venezia Portal (Dalmata).jpg|Portal palate u Venciji
</gallery>

== Umentničko stvaralaštvo ==
=== Doprinos razvoju renesansne umetnosti u Italiji ===
Nakon što je  u prvim radovima iskazo svoje umeće Ivan Dunković je iako jako mlad vajar, u Rimu je izradio dva portala na Venecijanskoj palati, skulpture za monumentalnu grobnicu pape Pavla II u bazilici Svetog Petra (koja je sada demontirana a smatra se najvećom ikad izgrađenom grobnicom u Rimu). {{цитат2|Njegov rad karakteriše energičnost i živost, a lica njegovih skulptura zrače psihološkom uverljivošću. Lica svetaca ne prikazuje idealistički, nego ih prožima realizmom, dajući im crte portreta.<br> Prepoznatljiv je i po načinu oblikovanja tkanine – lepršave, oblikovane vetrom, s mnoštvom pregiba i malih trouglastih nabora koji se spuštaju niz telo – u čemu gotovo dostiže antičke uzore.|}}

Svojim vajarskim delima Dunković ne samo da je zauzeo visok položaj u ukupnomu razvoju renesansne skulpture, već se ubraja među najznačajnije strane umetnike koji, ne samo da su dali svoj doprinos italijanskoj umetnosti, već i svojim iskustvom obogatili i kulturnu baštinu Hrvatske.
 
<gallery mode="packed" heights="150">
Giovanni dalmata, monumento del beato ginelli, 1509, 03.jpg|1509. Ankona
Giovanni dalmata, monumento del beato ginelli, 1509, 05.jpg|1509 Ankona
Christus von Engeln getragen.jpg|Hrist koga nose anđeli, Sveti Augustin, Rim
</gallery>

=== Figuralna fontana Herakla s lernejskom hidrom ===
U dvorištu Kraljevske palate u Višegradu u Mađarskoj, danas se nalazi kopija fontane od crvenog mermera pod nazivom „Figuralna fontana Herakla s lernejskom hidrom”, Dunkovićevo delo, koji je nastalo oko 1485. godine kada je on boravio u Ugarskoj na dvoru Matije Korvina. Izradom fontane on je proširio tematiku svog dotadašnjeg rada.<ref>{{cite web |title=Sights of Visegrad - The Royal Palace |url=https://www.visegrad.hu/-95 |website=www.visegrad.hu |accessdate=8. 4. 2020 |archive-date=12. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032035/https://www.visegrad.hu/-95 |url-status=dead }}</ref>

<center>'''Replika figuralne fontane Herakla s lernejskom hidrom u Kraljevskoj palati u Višegradu''' </center>
<gallery mode="packed" heights="180">
Herkules kút, díszudvar.JPG
Königsschloß4 - Mátyás Király Múzeum (König-Matthias-Museum), Visegrád.jpg
Mátyás király palotája 07.jpg
</gallery>
;Zanimljivost
U stara vremena, na banketim i večernim druženjima, iz fontane Herakla s lernejskom hidrom je umesto vode teklo penušavo [[vino]], koje su pili gosti kraljevskog para, Mateaša i Beatrise.

== Priznanja ==
Njegova dela danas se čuvaju u Luvru i Vatikanskim muzejima, a u rodnom Trogiru odnedavno je izložena stalna postavka njegovih radova u [[Muzej grada Trogira|Muzeju grada Trogira]].

== Vidi još ==
* [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)]]
* [[Figuralna fontana Herakla s lernejskom hidrom]]

== Izvori ==
{{извори}}
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat-inline|Giovanni Dalmata}}

{{нормативна контрола-лат}}

{{СОРТИРАЊЕ:Дунковић, Иван}}
[[Категорија:Хрватски вајари]]
[[Категорија:Рођени 1440.]]
[[Категорија:Умрли 1509.]]
[[Категорија:Трогирани]]
{{портал бар|Биографија|Уметност}}