Maligni tumor

Maligni tumor je abnormalna masa tkiva koja nastaje kao rezultat nekontrolisanog rasta ćelija. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje tumore u četiri glavne grupe: benigne, tumore in situ, maligne tumore, i tumore neizvesnog ili nepoznatog ponašanja.^[1] Maligni tumor se označava i kao kancer. Pre abnormalnog rasta (poznatog kao neoplazija), ćelije često podležu abnormalnom obrascu rasta, kao što je metaplazija ili displazija.^[2]

Međutim, metaplazija ili displazija ne napreduju uvek do neoplazije. Rast neoplastičnih ćelija premašuje, i nije koordinaran sa rastom normalnih tkiva oko njih. Rast se istrajno nastavlja u istom maniru prekomernom, čak i nakon prestanka stimulusa. To obično uzrokuje nastanak čvorcića ili tumora u obolelom delu tela.

Epidemiologija

Morbiditet/mortalitet

Pored kardiovaskularnih bolesti, maligni tumori su vodeći uzročnik smrti u savremenom svetu. Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena umiru od neke maligne bolesti. Preko 90% bolesnika sa malignim tumorom umire zbog pojave metastaza

Muško-ženski odnos

Karcinom dojke je najčešća maligna bolest žena, dok su karcinomi pluća i prostate najčešće maligne bolesti muškaraca. Zbog toga se ove tri maligne bolesti definišu kao maligne bolesti sa najvećom incidencijom. Kod karcinoma pluća, visoku incidenciju prati i visok mortalitet. U razvijenim zemljama, i pored visoke incidencije, smrtnost od karcinoma dojke i prostate je mala.

Životna dob

Najčešće maligne bolesti dece su leukemije. U Evropi trenutno živi i radi oko 400.000 ljudi koji su u detinjstvu izlečeni od različitih malignih tumora^[3] Međutim, bez obzira na ohrabrujuće rezultate, rak je i dalje vodeći uzrok smrtnosti u pedijatrijskoj populaciji nakon prve godine života.

Geografske razlike

Epidemiološke studije pokazuju određenu pravilnost u geografskoj zastupljenosti pojedinih vrsta malignih bolesti. Tako je jedna vrsta malignog tumora jetre (hepatocelularni karcinom) retka u zapadnom svetu, a česta u Kini i okolnim zemljama Dalekog istoka. Karcinom pluća je vodeći tumor „trećeg sveta“, verovatno kao posledica velikog broja pušača.

Etiopatogeneza

Tumori se dele na benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne). Osnovna razlika između benignih i malignih tumora je ta što maligni tumori imaju sposobnost invazije i metastaziranja.

Neoplastična transformacija ćelija

Maligne bolesti nastaju neoplastičnom transformacijom ćelija i tkiva. Neoplastična transformacija je proces narušavanja tkivne homeostaze u pravcu nekontrolisane proliferacije ćelija i inhibicije ćelijskog umiranja po tipu apoptoze. Neoplastična transformacija je višestepeni proces. Svaki stepen karakterišu genetičke i epigenetičke izmene koje dovode do transformacije neizmenjene („normalne“) ćelije u malignu. Poznato je da se, u toku procesa neoplastične transformacije, u ćelijama gube različiti kontrolni mehanizmi, što dovodi do uvećanja potencijala rasta, izmena na ćelijskim membranama, kariotipskih abnormalnosti, morfoloških i biohemijskih izmena, i izmena drugih ćelijskih osobina. Kao posledica svih tih promena dolazi do nekontrolisane deobe ćelija i formiranja malignog tumora.

Kancerogen

Kancerogen je svaka supstanca ili agens koji indukuje razvoj maligne bolesti. Kancerogeni su često, mada ne i obavezno, i mutageni i teratogeni. Uopšteno, slično mutagenima, razlikujemo hemijske, fizičke i biološke kancerogene.

Podela tumara na osnovu vrste ćelija ili tkiva

Prema najopštijoj podeli, maligni tumori se dele se na osnovu vrste ćelija ili tkiva od kojih su serazvili, i to na:

Epitelne tumore – karcinomi, mezenhimski tumori
Tumore vezivnog tkiva — među kojima su najpoznatiji sarkomi.
Tumore sačinjene od epitelnih i mezenhimskih ćelija — npr. karcinom dojke.
Limfome i leukemije — maligne tumore krvi i ćelija koštane srži.
Tumore nervnih ćelija — koji se razvijaju na nervnom tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama, intrakranijalnim delovima moždanih živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi i unutrašnjoj površini kranijuma.^[4]
Embrionalne tumore — koji nastaju usled patološke proliferacije tkiva tokom organogeneze i mogu se naći u mozgu (meduloblastom), simpatičkom nervnom sistemu (neuroblastom), u bubregu se lokalizuje nefroblastom ili Vilmsov (Wilms) tumor, u oku retinoblastom, u jetri hepatoblastom, a embrionalni rabdomiosarkom spada u sarkome mekih tkiva.

Pored pušenja, veruje se da na razvoj malignih tumora negativni efekat imaju i neke druge životne navike, kao što je alkoholizam, gojaznost, kalorična ishrana, rana seksualna aktivnost, promiskuitet. Zagađenje radne i životne sredine, zračenje, infektivni agensi, samo su neki od faktora spoljašnje sredine koji se takođe dovode u vezu sa razvojem pojedinih vrsta malignih bolesti.

Metastaziranje

Metastaziranje je pojava „širenja“ tumora sa mesta nastanka na druga tkiva i organe. Proces kojim se odigrava metastaziranje (metastatsko širenje bolesti) može biti putem krvotoka ili limfnim putem. Na drugim tkivima ili organima metastatski proces se detektuje u vidu ćelijskih skupina ili formiranih novih tumora istog porekla.

Komplikacije

Komplikacije malignih tumora se dele na urgentne, akutne i kasne.

Urgentne komplikacije

Nastaju od same bolesti.Tako npr. sindrom lize tumora kod hiperleukocitoze u ALL, sindromu gornje šuplje vene kod limfoma lokalizovanog u prednjem medijastinumu, diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK) kod promijelocitne leukemije, kompresija različitih tumora na vitalne organe itd.

Akutne komplikacije

Ovav vrste komplikacija mogu da budu blage i životno ugrožavajuće. Akutne komplikacije se dele po zahvaćenim organima i sistemima, i prikazane su na ovoj tabeli:

Akutne komplikacije organskog sistem	Znaci i simptomi
Kardiopulmonalne	Trehobronhijalna kompresija, tamponada srca
Gastrointestinlne	Oralni mukozitis, ezofagitis, gastritis ulkus, tifitis, akutni pankreatitis
Bubrežne	Tubulopatija, proteinurija, akutna bubrežna insuficijencija
Jetrene	Akutna insuficijencija jetre
Neurološke	Posteriorni reverzibilni encefalopaltski sindrom, encefalopatija
Mišićno-skeletne	Osteopenija, osteoporoza, osteonekroza
Metaboličke	Kušingov sindrom, elektrolitski i acidobazni disbalans, sindrom neadekvatne sekrecije ADH
Hematološke	Poremećaji hemostaze, anemija, trombocitopenija, neutropenija
Infektivne	Fibrilna neutropenija, sepsa, gljivične infekcije, hepatitis C/B, HIV
Psihičke	Depresija, agitacija, samoubilački pokušaji, agresija prema okolini
Opšte	Alopecija, malakslost, kaheksija

Kasne komplikacije

Mogu da budu prolazne i trajne. Kasne komplikacije takođe zahvataju brojne organe i sisteme, na prvom mestu: bubrege, jetru, štitastu žlezdu, utiču na neurološki, hormonski i kognitivni status.^[5]

Jedna od ključnih briga roditelja dece obolele od raka jeste pitanje njihovog potomstva. Plodnost je vrlo verovatna kod većine pacijenata nakon završenog lečenja, ali nije zagarantovana. Zavisi od stadijuma/grupe rizika, a samim tim i modaliteta lečenja. Operativni zahvat u cilju izlečenja maligne bolesti koji direktno ugrožava fertilitet (npr. orhiektomija, ovariektomija), zračna terapija pelvisa, primena određenih citostatskih agenasa i TMĆH, značajno smanjuju šanse za potomstvo. Postoji mogućnost da se izvrši krioprezervacija jajnih ćelija ili semene tečnosti pre početka lečenja, u cilju kasnije fertilizacije.^[6]

Izvori

^ „II Neoplams”. World Health Organization. Приступљено 19. 6. 2014.
^ Abrams, Gerald. „Neoplasia I”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2012.
^ Vassal G, Fitzgerald E i sar. Challenges for children and adolescents with cancer in Europe: The SIOP-Europe agenda. Pediatr Blood Cancer. 2014;61(9):1551-7.
^ Louis DN, Ohgaki H, Wiestler OD, Cavenee WK, urednici. World Health Organization Classification of tumours of the central nervous system. Lyon, France: IARC Press, 2007.
^ Dickerman JD. The late effects of childhood cancer therapy. Pediatrics. 2007;119(3):554-68
^ Bizet P, Saias-Magnan J. i saradnici. Sperm cryopreservation before cancer treatment: a 15-year monocentric experience. Reprod Biomed Online. 2012;24(3):321-30.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] „II Neoplams”. World Health Organization. Приступљено 19. 6. 2014.

[Abrams-2] Abrams, Gerald. „Neoplasia I”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2012.

[3] Vassal G, Fitzgerald E i sar. Challenges for children and adolescents with cancer in Europe: The SIOP-Europe agenda. Pediatr Blood Cancer. 2014;61(9):1551-7.

[4] Louis DN, Ohgaki H, Wiestler OD, Cavenee WK, urednici. World Health Organization Classification of tumours of the central nervous system. Lyon, France: IARC Press, 2007.

[5] Dickerman JD. The late effects of childhood cancer therapy. Pediatrics. 2007;119(3):554-68

[6] Bizet P, Saias-Magnan J. i saradnici. Sperm cryopreservation before cancer treatment: a 15-year monocentric experience. Reprod Biomed Online. 2012;24(3):321-30.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]