Morfologija zemljišta

С Википедије, слободне енциклопедије

Morfologija zemljišta je deo[1] nauke o zemljištu, koja obuhvata izučavanje morfoloških osobina, odnosno morfoloških karakteristika zemljišta.[2]

Morfološke osobine spadaju među najvažnije i najčešće izučavane osobine zemljišta, čije izučavanje je najstarija metoda izučavanja zemljišta. Morfologija zemljišta spada među najvažnije karakteristike pojedinih sistematskih jedinica zemljišta. Razlikuju se dva tipa morfologije:

  • Ektomorfološka morfologija
  • Endomorfološka morfologija

Među najvažnija endomorfološka svojstva zemljišta spadaju:

  1. Građa zemljišnog profila
  2. Dubina pojedinih horizonata
  3. Boja zemljišta
  4. Mehanički sastav
  5. Struktura
  6. Poroznost i zbijenost
  7. Stepen vlažnosti
  8. Specifična pedogenetska obrazovanja
  9. Umeci u zemljištu

Građa zemljišnog profila[уреди | уреди извор]

Profili većine tipova naših zemaljišta diferencirani su na manji ili veći broj genetskih horizonata. Oni se razlikuju i prema drugim fizičkim, hemijskim i mineraološkom sastavu. Genetski horizonti su dobili nazive prema [3] pedogenetskom procesu koji je doveo do njihovog obrazovanja. Za obeležavanje raznih horizonata koriste se kao simboli velika slova latinice. Pored velikih slova koriste se i mala slova latinice kao i arapski brojevi kao dopunske oznake.

Najpoznatiji horizonti su:

  • Ao ili O - Organogeni horizont
  • A ili Ai - Inicijalni horizont
  • Ah ili A1 - Humusni ili humusno-akumulativni horizont
  • Ahp ili P - Oranični ili plužni horizont
  • E ili A2 - Eluvijalni horizont
  • B - Iluvijalni horizont
  • (B) - Kambični horizont
  • G - Glejni horizont
  • g - Pseudoglejni horizont
  • T - Tresetni horizont

Boja zemljišta[уреди | уреди извор]

Boja je najupadljivija fizičko-morfološka karakteristika zemljišta, prema kojoj se međusobno razlikuju razni genetski horizonti u zemljišnom profilu, a zavisna je od sadržaja u zemljištu raznih bojenih sastojaka, u znatnom [4] stepenu takođe od mehaničkog sastava i od stepena vlažnosti zemljišta. Preovlađuju tri osnovne boje : crna, crvena i bela, sa mnogobrojnim nijansama. Boju daju uglavnom sledeće bojene materije :

  1. Humusne materije daju im razne nijanse, od tamno-sive i sivo-smeđe do crne boje
  2. Oksidi i hidroksidi gvožđa daju zemljištima crvenu, smeđu do žutu boju
  3. Kvarc daje zemljištima belu do svetlo-sive boje
  4. Fero jedinjenja daju plavu i zelenu boju

Unutrašnja građa pojedinih horizonata[уреди | уреди извор]

Pod unutrašnjom građom pojedinih horizonata se podrazumeva način pakovanja mehaničkih frakcija i strukturnih agregata zemljišta. Mehanički sastav, struktura, stepen zbijenosti i karakter poroznosti su najvažnije osobine unutrašnje građe pojedinih horizonata.[5] Na osnovu stepena zbijenosti, građa zemljišta se deli na sipkava, rastresita, zbijena i jako zbijena . Na osnovu karaktera poroznosti, građa zemljišta se deli na:

  • Sitno porozna(pore prečnika) <1mm
  • Porozna(pore prečnika) 1-3mm
  • Sunđerasta(pore prečnika) 3-5mm
  • Šupljikasta(pore prečnika) 5-10mm
  • Krupno šupljikasta(pore prečnika) >10mm

Specifična novoobrazovana zemljišta[уреди | уреди извор]

Specifičnim novoobrazovanjima zemljišta nazivaju se nakupine raznih materija u zemljišnim porama i na površinama strukturnih agregata, obrazovane u rezultatu proticanja raznih pedogenetskih procesa, uglavnom iluvacije rastvorenih materija, kao i tragovi rada zemljine faune . Prema njohovom poreklu, izdvajaju se dve grupe specifičnih novoobrazovanja zemljišta : Hemijska i biogena.

  • Hemijska novoobrazovanja obuhvataju veliki broj raznih materija koje se premeštaju po dubini zemljišnog profila. Talože se i nakupljaju u zemljišnim porama kao i na površinama strukturnih agregata, najčešće u iluvijalnim horizontima zemljišta. Javljaju se u raznim formama: iscvetanjima na površini zemljišta, proslojcima gipsa, krečnog pseudomicelijuma i konkrecija, sitnih zrnaca i konkrecija feri i mangan hidroksida.
  • Biološka novoobrazovanja se javljaju u formi ekskremenata glista i larvi insekata, hodnika kišnih glista i drugih zemljišnih rovki kao i šupljika zaostalih posle mineralizacije biljnih korena.

Umeci u zemljištu[уреди | уреди извор]

Umeci predstavljaju strana tela u zemljišnom profilu, koja su u njega dospela na razne načine. Među umetke spadaju neraspadnuti ljudski i životinjski ostaci, zatim ljušture puževa i školjki itd. Меđutim većina umetaka u zemljištima su antropogenog porekla. U zemljištima dospevaju na razne načine. Značaj umetaka u zemljištu je mali sa aspekta determinacije zemljišta . U zadnje vreme je sve veće interesovanje za umetke, jer je većina umetaka na tržištu veoma skupa.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nastanak, sastav i osobine zemljišta” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  2. ^ Buol, Stanley W.; Southard, Randal J.; Graham, Robert C.; McDaniel, Paul A. (2003). Soil Genesis and Classification, 5th Edition. Ames, Iowa: Iowa State Press, A Blackwell Pub. Co. стр. 494. ISBN 0-8138-2873-2. 
  3. ^ „Morfološka svojstva i terensko istraživanje zemljišta” (PDF). [мртва веза]
  4. ^ „Pedomorfologija” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  5. ^ Zoran Andrić. „Postanak zemljišta – Geneza i evolucija”. Academia.edu. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Aleksandar Đorđević, Svjetlana Radmanović (2016): Pedologija
  • Husnija Resulović, Hamid Čustović (2002) : Pedologija
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Morfologija_zemljišta&oldid=27386792”