Пређи на садржај

Neuro-simbolička veštačka inteligencija

С Википедије, слободне енциклопедије

Neuro-simbolička veštačka inteligencija je tip veštačke inteligencije koja integriše neuronske i simboličke VI arhitekture za rešavanje slabosti svake od njih, obezbeđujući robustnu veštačku inteligenciju sposobnu za rasuđivanje, učenje i kognitivno modeliranje. Kao što tvrde Lesli Valijant[1] i drugi,[2][3] efikasna konstrukcija bogatih računarskih kognitivnih modela zahteva kombinaciju simboličkog zaključivanja i efikasnog mašinskog učenja. Geri Markus je tvrdio: „Ne možemo da konstruišemo bogate kognitivne modele na adekvatan, automatizovan način bez trijumvirata hibridne arhitekture, bogatog prethodnog znanja i sofisticiranih tehnika za rasuđivanje.“[4] Dalje, „da bi izgradili robustan pristup zasnovan na znanju za veštačku inteligenciju moramo imati mašineriju za manipulaciju simbolima u našem kompletu alata. Previše korisnog znanja je apstraktno da bi se nastavilo bez alata koji predstavljaju i manipulišu apstrakcijom, a do danas, jedina poznata mašinerija koja može pouzdano da manipuliše takvim apstraktnim znanjem je aparat simboličkih manipulacija.“[5]

Henri Kauc,[6] Frančeska Rosi,[7] i Bart Selman[8] takođe su se zalagali za sintezu. Njihovi argumenti pokušavaju da se pozabave dvema vrstama razmišljanja, o čemu se govori u knjizi Daniela Kahnemana Razmišljanje brzo i sporo. On opisuje spoznaju tako da obuhvata dve komponente: Sistem 1 je brz, refleksivan, intuitivan i nesvesan. Sistem 2 je sporiji, korak po korak i eksplicitan. Sistem 1 se koristi za prepoznavanje obrazaca. Sistem 2 upravlja planiranjem, dedukcijom i deliberativnim razmišljanjem. U ovom pogledu, duboko učenje najbolje upravlja prvom vrstom spoznaje, dok simboličko rezonovanje najbolje upravlja drugom vrstom. Oba su potrebna za robusnu, pouzdanu veštačku inteligenciju koja može da uči, rasuđuje i komunicira sa ljudima kako bi prihvatila savete i odgovorila na pitanja. Na takvim modelima dualnog procesa sa eksplicitnim referencama na dva suprotna sistema radilo je više istraživača od 1990-ih, kako u VI tako i u kognitivnoj nauci.[9]

  1. ^ Valiant 2008.
  2. ^ Garcez et al. 2015.
  3. ^ D'Avila Garcez, Artur S.; Lamb, Luis C.; Gabbay, Dov M. (2009). Neural-symbolic cognitive reasoning. Cognitive technologies. Springer. ISBN 978-3-540-73245-7. 
  4. ^ Marcus 2020, стр. 44.
  5. ^ Marcus & Davis 2019, стр. 17.
  6. ^ Kautz 2020.
  7. ^ Rossi 2022.
  8. ^ Selman 2022.
  9. ^ Sun 1995.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]