Obična uvijača

Obična uvijača
Научна класификација
Царство:	Fungi
Тип:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Boletales
Породица:	Paxillaceae
Род:	Paxillus
Врста:	P. involutus
Биномно име
Paxillus involutus (Batsch, Fr.) (1838)
Синоними
Agaricus involutus Batsch, 1786 Agaricus adscendibus James Bolton, 1788 Omphalia involuta Samuel Frederick Gray, 1821 Rhymovis involuta Gottlob Ludwig Rabenhorst

Obična uvijača (lat. Paxillus involutus) vrsta je nejestive gljive koja pripada razdelu Basidiomycota, a familiji Paxillaceae. Ime roda potiče od latinske reči paxillus, koja ima značenje klin ili plug. Pridev involutus potiče iz grčkog jezika i znači uvijen.

Opis

Elipsoidne spore

• Šešir je u nijansama oker, maslinaste, prljavo žućkasto-smeđe ili braon boje. Širok je od 5 cm do 15 cm. Kod mladih plodonosni tela je konveksnog oblika, potom postaje široko konveksan, a kod starijih primeraka je udubljen ili levkast. Na dodir je somotast, a nakon kiše sluzav i lepljiv. Rubovi su izuvijani, posebno kod mladih plodonosnih tela;
• Himenofor je listast. Listići su gusto zbijeni, spuštaju se niz dršku i lako se odvajaju od šešira. U pošetku su bledo oker boje, a sazrevanjem plodonosnog tela postaju smeđi. Na dodir dobijaju crvenosmeđu boju;
• Drška je visine od 2cm do 8 cm, a širine od 1 cm do 3 cm. Valjkastog je oblika, puna i neretko pri bazi zakrivljena. Iste je boje kao i šešir ili bleđa, dok je pri osnovi nešto tamnija. Na dodir je glatka i ne poseduje prsten. Na mestima gde se dodirne, može potamniti;
• Meso je takođe oker boje, mekano je i na dodir tamni. Prilikom termičke obrade dobija crnu boju;
• Ukus je blag do kiseo i poseduju oštar gljivlji miris;
• Spore su dimenzija 7.5-10 x 4-6 µm. Elipsoidnog su oblika i glatke;
• Otisak spora je ljubičasto-braon ili žuto-braon.

Otrovnost

Obična uvijača je potencijalno otrovna gljiva. U srednjoj, a naročitoistočnoj Evropi, tradicionalno je korišćena u ishrani sve do Drugog svetskog rata. Prvo poznato trovanje ovom gljivom, jeste slučaj nemačkog mikologa Julius Schäffer-a, 1944. godine. Samo sat vremena nakon obroka usledilo je povraćanje i dijareja, koje se završilo smrtnim ishodom. Izazivač je paksilus sindroma. Sindrom se vrlo retko javlja i predstavlja imunohemolitičku anemiju. Do paksilusovog sindroma dolazi tek posle dugog perioda konzumiranja ove gljive. Nakon obroka, latentni period traje od 1 h do 2 h, posle čega dolazi do pojave prvih simptoma: oligurije, anurije, hemoglobinurije i jakih bolova u bubrezima. Do trovanja dolazi zbog neidentifikovanog antigena, koji u organizmu stimuliše sintezu igG antitela u serumu. Formiraju se antigen-antitelo kompleksi, koji se vezuju za površinu eritrocita, dovodeći do njihove aglutinacije i hemolize.

Slične vrste

Paxillus involutus

• P. involutus je gotovo identičan vrsti Paxillus vernalis. DNK analizama utvrđeno je da se radi o dvema biološki i filogenetski različitim gljivama. P. vernalis poseduje nešto širu dršku (od 4 cm) i raste u blizini papiraste breze (Betula papyrifera);
• Iako je vrsta Paxillus rubicundulus veoma slična vrsti P. involutus, razlikuje se po tome što stupa u mikorizu sa vrstama iz roda jova (Alnus) i poseduje manje spore (5.5-8.5 x 4-5μm);
• Četinarska uvijača (Tapinella atrotomentosa) se od obične uvijače razlikuje po tome što je krupnija i poseduje deblju i kraću dršku.
• P. invollutus se može zameniti i sa nekim gljivama iz roda Lactarius, poput vrste Lactarius turpis. Ova gljiva je tamnije boje, poseduje tamniji otisak spora i najčešće se nalati ispod topola (Populus).

Ekološki odnosi

Mikorizna je vrsta. Stupa u mikorizu pre svega sa hrastovima i bukvom, ali i četinarima.

Plodonošenje

Plodonosi u toku leta i jeseni,u periodu od sredine jula do kraja oktobra, na kiselom zemljištu. U retkim slučajevima, plodonosi do zime.

Rasprostranjenost i stanište

Široko rasprostranjena na severnoj hemisferi. Ima je u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U druge delove sveta se smatra da je dospela nenamernim čovekovim delovanjem, preko sadnica stabala. Raste pojedinačno u šumama, na rubovima šuma ili u parkovima.