Бесни Орландо

Руђеро сопасава Анђелику рад Гистава Дора

Orlando Furioso, 1551

Бесни Орландо (итал. Orlando furioso) је италијански еп Лодовика Ариоста, који је извршио широки утицај на каснију културу. Прва верзија се појавила 1516. године мада песма није објављена у целости до 1532. године. Ова поема је својеврсни наставак раније поеме Матеа Бојарда Заљубљени Орландо (итал. Orlando inamorato). Оба дела су написана у једанаестерцу (итал. endecasilabo), и у октавама. У Бесном Орланду, за разлику од ранијег Бојардовог епа, осећа се свест о писању, аутор пише да би други читали. У Бојардовом епу наратор је више рецитатор, који пред окупљеном публиком на неком јавном месту приповеда дела јунака епа. У делу се описују витешки подухвати витеза Орланда у рату са Сараценима за време ратова Карла Великога против Сарацена. Витез Орландо се заљубљује у паганску принцезу Анђелику, која је побегла из замка баварскога војводе. Орландо креће за њом и срећу се у многим авантурма, све док се Анђелина не заљубљује у рањенога сараценскога витеза Медора. Орландо након тога постаје луд и уништава све пред собом.