Patandžali

С Википедије, слободне енциклопедије
Patandžali
Patañjali – Modern art rendering in Patanjali Yogpeeth, Haridwar
Moderni umetnički prikaz Patandžalija
Mesto rođenjaIndija
Mesto smrtiIndija
Zanimanjemudrac, pisac

Patandžali (पतञ्जलि) bio je mudrac u Indiji, za koga se smatra da je autor brojnih sanskritskih radova. Najveći o njih je Joga sutra, klasična joga tekst. Nije sasvim izvesno da je mudrac Patandžali autor svih dela koja su mu pripisana, jer postoji niz istoimenih poznatih istorijskih autora. Znatna istraživanja su bila posvećena tokom prošlog veka pitanju istoričnosti ili identiteta ovog autora ili ovih autora.[1]

Među važnijim autorima koji se zovu Patandžali su:[2][3][4]

  • Autor Mahabhasija, drevnog traktata o sanskrtskoj gramatici i lingvistici, zasnovan na Astadjaji od Paninija. Život ovog Patandžalija se datira u sredinu 2. veka pre nove ere, i o tome se zapadni i indijski učenjaci slažu.[5][6][7] Ovaj tekst je naslovljen kao bhasja ili „komentar” Katjajana-Paninijevog dela po Patandžaliju, ali je toliko poštovan u indijskim tradicijama da je široko poznat jednostavno kao Maha-bhasja ili „Veliki komentar”. Njegov je tekst tako energičan, dobro obrazložen i obiman da je ovaj Patandžali već 2000 godina autoritet koji se smatra poslednjim gramatičarem klasičnog sanskrita, a Panini i Katjajana su mu prethodili. Njihove ideje o strukturi, gramatici i filozofiji jezika uticale su i na naučnike drugih indijskih religija, poput budizma i džainizma.[8][9]
  • Sastavljač Joga sutre, teksta o teoriji i praksi joge,[10] i ugledni naučnik hinduske filozofije Samkhja.[11][12] Smatra se da je živeo između 2. veka pne i 4. veka ove ere, pri čemu mnoštvo naučnika prihvata datume između 2. i 4. veka.[13][10][14] Jogasutra je jedan od najvažnijih tekstova indijske tradicije i temelj klasične joge.[15] Tekst o indijskoj jogi bio je najviše prevođen u srednjovekovnom dobu na četrdeset indijskih jezika.[16]
  • Autor medicinskog teksta pod nazivom Patandžalatantra. Taj tekst je citiran i navođen u mnogim srednjovekovnim tekstovima vezanim za zdravstvene nauke, a Patandžali se pominje kao medicinski autoritet u mnogim sanskrtskim tekstovima kao što su Jogaratnakara, Jogaratnasamukaja i Padartavijnana.[17] Postoji četvrti hinduistički naučnik po imenu Patandžali, koji je verovatno živeo u 8. veku i napisao komentar o Čaraka Samhiti, i taj tekst se nazivae Karakavartika.[18] Prema nekim indijskim naučnicima moderne ere, kao što su P.V. Šarma, dva medicinska naučnika koja se zovu Patandžali, mogu biti ista osoba, ali je to potpuno različita osoba od Patandžalija koji je napisao klasik sanskritske gramatike Mahabhasja.[18]
  • Patandžali je jedan od 18 sidhara u tradiciji Tamil sidhe (Šiva).[19]

Patandžali je i dalje poštovan, što se izražava invokacijama i oltarima u nekim oblicima moderne posturalne joge, kao što su ajengar joga[20] i aštanga vinjasa joga.[21]

Život[уреди | уреди извор]

Luis Reno je bio među mnogobrojnim naučnicima koji su sugerisali da je Patadžali koji je pisao o jogi bio različita osoba od Patandžalija koji je napisao komentar Paninijeve gramatike.[22][23] Godine 1914, Džejms Vud je izneo stanovište da se radi o istoj osobi.[24] Godine 1922, Surendranat Dasgupta je prezentirao seriju argumenata kojima se preliminarno predlaže da su autor teksta Gramatike i teksta Joge jedna osoba.[25]

Stajalište da su to verovatno dva različita autora generalno je prihvaćeno,[26][27] mada neki zapadni učenjaci smatraju da se radi o jedinstvenom entitetu.[28][29]

Deo pripadnika indijske tradicije je smatrao da je jedan Patandžali napisao traktate o gramatici, medicini i jogi. Ovo je ovekovećeno u stihu koji je Bhodža napisao na početku svog komentara Jogasutri zvanog Radžamartanda (11. vek), i u sledećem stihu koji je pronađen u tekstu Šivarama iz 18. veka:[30]

योगेन चित्तस्य पदेन वाचां मलं शरीरस्य च वैद्यकेन। योपाकरोत्तं प्रवरं मुनीनां पतञ्जलिं प्राञ्जलिरानतोस्मि॥

Prevod: Klanjam se sa sklopljenim rukama eminentnom mudracu Patandžaliju, koji je nečistoće uma uklanjao jogom, govora gramatikom, i tela medicinom.

O ovoj tradiciji govori Meulenbeld[17] koji tu „relativno kasnu“ ideju prati do Bhodže (11. vek), na koga je možda uticao stih Bhartrharija (oko 5. veka) koji govori o jednom stručnjaku za jogu, medicinu i gramatiku, koji međutim nije imenovan. Nijedan poznati tekst na sanskrtu pre 10. veka ne navodi da jedan i isti Patandžali staji iza sva tri traktata.[31]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raghavan, V.; et al. (1968). New Catalogus Catalogorum. 11. Madras: University of Madras. стр. 89—90.  lists ten separate authors by the name of "Patañjali."
  2. ^ Ganeri, Jonardon. Artha: Meaning, Oxford University Press 2006, 1.2, p. 12
  3. ^ Radhakrishnan, S.; Moore, C.A., (1957). A Source Book in Indian Philosophy. Princeton, New Jersey: Princeton University, ch. XIII, Yoga, p. 453
  4. ^ Gavin A. Flood, 1996.
  5. ^ Sures Chandra Banerji (1989). A Companion to Sanskrit Literature: Spanning a Period of Over Three Thousand Years, Containing Brief Accounts of Authors, Works, Characters, Technical Terms, Geographical Names, Myths, Legends and Several Appendices. Motilal Banarsidass. стр. 233. ISBN 978-81-208-0063-2. 
  6. ^ Scharf, Peter M. (1996). The Denotation of Generic Terms in Ancient Indian Philosophy: Grammar, Nyāya, and Mīmāṃsā. American Philosophical Society. стр. 1—2. ISBN 978-0-87169-863-6. 
  7. ^ Cardona, George (1997). Pāṇini: A Survey of Research. Motilal Banarsidass. стр. 267—268. ISBN 978-81-208-1494-3. 
  8. ^ Scharfe, Hartmut (1977). Grammatical Literature. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 152—154. ISBN 978-3-447-01706-0. 
  9. ^ Harold G. Coward; K. Kunjunni Raja (2015). The Encyclopedia of Indian Philosophies, Volume 5: The Philosophy of the Grammarians. Princeton University Press. стр. 3—11. ISBN 978-1-4008-7270-1. 
  10. ^ а б Maas, Philipp A. (2006). Samādhipāda: das erste Kapitel des Pātañjalayogaśāstra zum ersten Mal kritisch ediert (на језику: German). Aachen: Shaker. ISBN 978-3832249878. 
  11. ^ Dasgupta, Surendranath (1992). A History of Indian Philosophy, Volume 1, p.229 Motilal Banarsidass Publications. ISBN 8120804120
  12. ^ Phillips, Stephen H.,(2013). Yoga, Karma, and Rebirth: A Brief History and Philosophy, Columbia University Press. ISBN 0231519478
  13. ^ Bryant 2009, стр. xxxiv, 510 with notes 43-44.
  14. ^ Michele Desmarais (2008), Changing Minds: Mind, Consciousness and Identity in Patanjali's Yoga Sutra, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120833364, pages 16-17 with footnotes
  15. ^ Desmarais, Michele Marie (2008). Changing Minds : Mind, Consciousness And Identity In Patanjali'S Yoga-Sutra And Cognitive Neuroscience. Motilal Banarsidass. стр. 15—16. ISBN 978-81-208-3336-4. , Quote: "The YS is widely acknowledged to be one of the most important texts in the Hindu tradition and is recognized as the essential text for understanding classical Yoga".
  16. ^ White 2014, стр. xvi.
  17. ^ а б Meulenbeld, G. Jan (1999). History of Indian Medical Literature, vol. I part 1. Groningen: E. Forsten. стр. 141—44. ISBN 978-9069801247. 
  18. ^ а б Meulenbeld, G. Jan (1999). History of Indian Medical Literature, vol. I part 1. Groningen: E. Forsten. стр. 143—144, 196. ISBN 978-9069801247. 
  19. ^ Feuerstein, Georg. „Yoga of the 18 Siddhas by Ganapathy”. Traditional Yoga Studies. Архивирано из оригинала 23. 09. 2019. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
  20. ^ „Invocation to Patanjali”. Iyengar Yoga (UK). Приступљено 31. 8. 2019. 
  21. ^ „Sharath Jois”. Kpjayi.org. Архивирано из оригинала 10. 01. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2019. 
  22. ^ Louis Renou (1940). „On the Identity of the Two Patañjalis”. Ур.: Narendra Nath Law. Louis de La Vallée Poussin Memorial Volume. Calcutta. стр. 368—73. 
  23. ^ Sharma, P. V. (1970). चरक-चिन्तन (चरकसंहिता का ऐतिहासिक अध्ययन) (Carak-cintan. Carakasaṃhitā kā aitihāsik adhyayan). Vārāṇasī: Caukhamba Saṃskṛt Saṃsthān. стр. 23—43. ; Sharma, P. V. (1992). History of Medicine in India. New Delhi: Indian National Science Academy. стр. 181—82. ; Tripāṭhī, Yogendra Kumār (1987). न्यायसूत्र एवं चरक-संहिता. Vārāṇasī: Trividhā Prakāśan. стр. 26—27. ; Woods, James Haughton (1914). The Yoga-system of Patañjali: or, the ancient Hindu doctrine of Concentration of Mind Embracing the Mnemonic Rules, called Yoga-sūtras, of Patañjali and the Comment, called Yoga-bhāshya, attributed to Veda-Vyāsa and the Explanation, called Tattvaiçāradī, of Vāchaspati-miçra. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. xv—xvii. .
  24. ^ Woods, James Haughton (1914). he Yoga-system of Patañjali: or, the ancient Hindu doctrine of Concentration of Mind Embracing the Mnemonic Rules, called Yoga-sūtras, of Patañjali and the Comment, called Yoga-bhāshya, attributed to Veda-Vyāsa and the Explanation, called Tattvaiçāradī, of Vāchaspati-miçra. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. introduction. 
  25. ^ Surendranath Dasgupta (1992). A History of Indian Philosophy. Reprint: Motilal Banarsidass (Original: Cambridge University Press, 1922). стр. 230—238. ISBN 978-81-208-0412-8. 
  26. ^ James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-ZНеопходна слободна регистрација. The Rosen Publishing Group. стр. 506–507. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  27. ^ David Gordon White (2014). The "Yoga Sutra of Patanjali": A Biography. Princeton University Press. стр. 34—38. ISBN 978-1-4008-5005-1. 
  28. ^ Diane Collinson; Kathryn Plant; Robert Wilkinson (2013). Fifty Eastern Thinkers. Routledge. стр. 81—86. ISBN 978-1-134-63151-3. 
  29. ^ Michael Edwards (2013). The Oxford Handbook of Civil Society. Oxford University Press. стр. 273—274. ISBN 978-0-19-933014-0. 
  30. ^ Patañjali; James Haughton Woods (transl.) (1914). The Yoga Sutras of Patañjali. Published for Harvard University by Ginn & Co. стр. xiv—xv. 
  31. ^ Chandramouli S. Naikar (2002). Patanjali of Yogasutras. Sahitya Akademi. стр. 13—14. ISBN 978-81-260-1285-5. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Patandžali na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patandžali&oldid=27676772”