Joga

Из Википедије, слободне енциклопедије
Statua jogina u Delhiju.

Joga (sanskrit: योग yóga - jedinstvo) je drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Asana), vežbi kontrole prane (energije) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Djana) i samorealizacije (Samadhi). Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Njen nastanak se vezuje za susret Arijaca i Dravida u Indiji. Znanja o joga metodu, koja se nalaze u Vedama, Upanišadama i drugim izvornim spisima uobličio je i sistematizovao Patanđali u legendarnom spisu Joga sutre. Joga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema (Darshana). Zbog delotvornosti joge kao discipline pronalazimo je u upotrebi mnogih religijskih kultova [1][2]. Međutim, do danas joga kao disciplina samorazvoja uspeva da sačuva svoju autentičnost u značajnoj meri zahvaljujući Patanđalijevom trudu. Danas su joga tehnike važne u zdravstvenoj preventivi, kao i rehabilitaciji. Prisutne su u psihoterapeutskim metodama, kao vid relaksacionih vežbi, kao nezavisni terapeutski metod. Koriste se i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu i umetnosti. Značaj praktikovanja joge sve više se ogleda i u rezultatima koji se postižu u radu sa decom sa posebnim potrebama i osobama trećeg doba. Joga podstiče fizičko zdravlje, normalizuje aktivnost fizioloških sistema, pomaže u uspostavljanju emocionalne ravnoteže, podstiče kreativno izražavanje, jača stvaranje oslonca u sebi usmeravajući pojedinca ka otkrivanju unutrašnjih potencijala koji ga povezuju sa smislom.

Stilovi joge[уреди]

Svi stilovi joge predstavljaju jedan celovit sistem koji uglavnom uključuje sve pomenute tehnike. Tehnika kojoj se opredeli najveći značaj u samorazvoju, opredeljuje stil joge. Nabrojaćemo samo neke:

  • Radža joga je put kojim se stiče sposobnost upravljanja umnim procesima na putu dostizanja viših nivoa svesnosti.
  • Hatha joga je put gde se u upregnuću ka višim nivoima svesnosti dominantno praktikuju joga asane, pranajame ali i sve ostale metode koje opisuje Patanjđali.
  • Nada joga je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu korišćenjem zvukova.
  • Svara joga je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu svesnošću, razumevanjem i upravljanjem suptilnim energetskim kretnjama koje se odvijaju u energetskim kanalima (nadijima).
  • Bhakti joga - put poštovanja, zahvalnosti i predanosti.
  • Karma joga je put aktivnog delovanja iz osećaja jedinstva čiji je plod dobro delo.
  • Džnana joga je put dostizanja viših nivoa svesnosti sticanjem mudrosti, tj. usvajanjem (pounutrenjem) suštinskih znanja.

Naučno izučavanje joge u Srbiji[уреди]

Joga se organizovano praktikuje u Srbiji (u formi društava i centara) još od 60-tih godina 20. veka. Joga je okupljala tragaoce koji su praktikovanjem uviđali prednosti koje ona nudi. Beograd su posećivali predstavnici skoro svih joga škola iz različitih zemalja. I danas su u Srbiji prisutni predstavnici različitih škola joge, različiti pristupi jogi kao i različiti načini života. Joga Savez Srbije neguje stav poštovanja različitosti. Prisutni su: hata, bakti, radža, tantra i svi drugi integralni pristupi jogi. Na Internacionalnoj konferenciji joge (Rim, 2009) pružena je podrška od strane svih relevantnih joga društava iz sveta za pokretanje Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije o jogi, za pokretanje Međunarodnog festivala joge i pokretanje Međunarodne joga akademije sa sedištem u Beogradu, Međunarodnog društva za naučna interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge i Međunarodnog naučnog časopisa o jogi Smisao.

Realizacija pomenutih inicijativa omogućila je na najvišem akademskom nivou verifikaciju doprinosa praktikovanja joge, pomogla je popularizaciji joge kao discipline koja oplemenjuje životnu svakodnevicu i sve sfere života. Pored uticaja na lični razvoj, pomogla je i u pronalaženju prepoznatljivog i prihvatljivog mesta za joga instruktore u društvenom okruženju stvarajući preduslove za implementaciju profesije joga instruktora u registar zanimanja.

Prva naučna Međunarodna naučna interdisciplinarna konferencija o jogi u organizaciji Joga Saveza Srbije okupila je istraživače iz različitih zemalja i različitih naučnih oblasti: medicine, filozofije, ekonomije, menadžmenta, psihologije, sociologije, psihologije rada, menadžmenta ljudskih resursa, psihoterapije, fizioterapije itd. Prvi put se na najvišem međunarodnom nivou predstavljaju radovi naučnika iz različitih naučnih oblasti sa joga tematikom[3].

Kao gosti prof. dr Predraga Nikića Srbiju u 2012. godini posećuju predstavnici četiri najprestižnija Univerziteta joge: Vivekananda, Patanjđali, Kajavaladama i Sagar. Povod je bilo učestvovanje u radu treće međunarodne naučne konferencije o jogi održanoj u kongresnom centru Sava u Beogradu. Razmatrani su i detalji primene sporazuma o naučno-obrazovnoj saradnji potpisanih u 2011. godini.

Koncept joga inteligencije[уреди]

Joga inteligenciju možemo definisati kao sposobnost korišćenja potencijala u celini, sposobnost da uvidimo, razumemo i upravljamo unutrašnjim mogućnostima, najdubljim značenjima i ciljevima, sposobnost da životne okolnosti prepoznamo kao prostor za razvojnu promenu a s ciljem dostizanja jedinstva – stanja samadhi.

Joga inteligencija je koncept u povoju, i teorijski i empirijski. Predstavlja nov koncept kojem predstoje istraživanja o ljudskim kvalitetima sa kojima se može povezati. Međutim, imajući u vidu da joga inteligencija funkcioniše kao svesni, kompleksni i adaptivni sistem uma, kvaliteti ovog sistema predstavljaju prvo mesto na kome treba tražiti indetifikujuće kvalitete joga inteligencije. Koriste se nekoliko validnih i pouzdanih instrumenata sa dobrim mernim karakteristikama za procenu pojedinih sposobnosti uključenih u model. Joga inteligencija predstavlja sposobnost prepoznavanja različitosti i jedinstvenosti u sagledavanju svrhe i smisla u mislima, emocijama i ponašanju. Joga inteligenciju čine sposobnosti i veštine koje pomažu u uspešnom savladavanju izazova svakodnevice u putu samousavršavanja. Joga inteligencija je sposobnost prihvatanja da se teži višim potrebama i omogućuje da se deluje na njih. Traganje za smislom predstavlja ključni okidač koji pokreće joga praktičare. Joga inteligencija podstiče na traganje za sve većim značenjem, svrhom i vrednostima, podstiče rast i razvoj s ciljem dostizanja samopostignuća (samađi). Joga inteligencija predstavlja sposobnost neograničenog uvida u celinu egzistencije kao takve. Daje dublji smisao spoznavanja ili otkrivanja dubine ili važnosti pojava. Pomaže u samorazumevanju, tj.u prepoznavanju razloga koji stvarno pokreću ponašanje. Joga inteligencija omogućava kritički osvrt na ono što jeste sa stanovišta onoga što bi moglo biti. Joga inteligencija omogućava da zamišljamo situacije i mogućnosti koje još ne postoje u stvarnosti razgrađujući stare obrasce i stare načine mišljenja i ponašanja[4].

Joga u prevazilaženju stresa[уреди]

Stres je stanje ili osećanje u kojem se nalazi osoba kada smatra da zahtevi njene svakodnevice prevazilaze njenu spremnost i sposobnost da na njih adekvatno odgovori. Istraživanje je potvrdilo da praktikovanje tehnika joge, uključujući telesne vežbe joge, tehnike disanja, meditaciju i relaksaciju, doprinose boljem snalaženju u stresnim situacijama koje.

Praktikovanjem tehnika joge postiže se veća emotivna uravnoteženost, odsustvo doživljaja uskraćenosti i destrukcije, zadovoljstvo sobom, osećanje smisla života, poznavanje sopstvenog načina reagovanja – kroz usredsređivanje pažnje na dešavanja u svom telu, usporavanje i produbljivanje disanja, sklad disanja i pokreta, telesnu i mentalnu relaksaciju. Na taj način se podstiče i okrenutost sadašnjosti, utemeljnost u realnosti i perspektivno posmatranje budućnosti[5].

Reference[уреди]

  1. ^ Denise Lardner Carmody, John Carmody, Serene Compassion. Oxford University Press US, 1996, page 68.
  2. ^ Stuart Ray Sarbacker, Samadhi: The Numinous and Cessative in Indo-Tibetan Yoga. SUNY Press, 2005, pages 1-2.
  3. ^ Nikić, P. (2010): Uvodno predavanje: Joga – svetlost mikrouniverzuma. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga - svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd, Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, pp. 7-9
  4. ^ Nikić, P. (2010): Povezanost suštinskih i joga kompetencija. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd, Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, pp. 27-37
  5. ^ Janjušević, B. (2010): Uticaj praktikovanja joga tehnika na prevazilaženje stresa. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd, Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, pp. 38-50

Literatura[уреди]

  • Nikić, P. (2011): Koncept joga inteligencije. U. P.Nikić, Međunarodni naučni časopis o jogi "Smisao". Beograd: Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge. ISSN 2217-804X
  • Nikić, P. & Nikić, G. (2011). Menadžment i organizaciono ponašanje u svetlu efekata praktikovanja tehnika joge, Zbornik Univerziteta “V.G.Šuhova”, Belgorod, Rusija, pp. 261-273.
  • Nikić, P. (2011): Koncept joga inteligencije – smisleno upravljanje ljudskim potencijalima. U: Zbornik radova sa Međunarodne konferencije o istraživanjima u jogi i njenoj primeni, Bangalor, Indija. Bangalor: Univerzitet Vivekananda.

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Joga
Традиционална (комплементрана и алтернативна) медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине АпитерапијаАроматерапијеБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звукомЛечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапијеЛечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонг