Пириформни кортекс
| Пириформни кортекс | |
|---|---|
 Предња страна људског можданог стабла (пириформни кортекс није означен, али већина је видљива близу #7) | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | cortex piriformis |
| MeSH | D066195 |
| NeuroNames | 165 |
| NeuroLex ID | birnlex_1097 |
| FMA | 62484 |
| Анатомска терминологија | |
Пириформни кортекс је регион у мозгу, део риненцефалона који се налази у великом мозгу. Функција пириформног кортекса односи се на чуло мириса.
Структура[уреди | уреди извор]
Пириформни кортекс је део риненцефалона који се налази у великом мозгу. У људској анатомији, пириформни кортекс је описан као да се састоји од кортикалне амигдале, ункуса и предњег парахипокампалног гируса.[1] Тачније, људски пириформни кортекс се налази између инсуле и темпоралног режња, антериорно и бочно од амигдале.[2]
Функција[уреди | уреди извор]
Функција пириформног кортекса односи се на олфакцију, што је перцепција мириса. Ово се посебно показало код људи за задњи пириформни кортекс.[3] Показало се да пириформни кортекс код глодара и неких примата садржи ћелије које експримирају маркере пластичности као што су двоструки кортин и PSA-NCAM који су модулисани системом норадренергичких неуротрансмитера.[4]
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Пириформни кортекс садржи критичну, функционално дефинисану епилептогену тригер зону, „Area Tempestas“.[5] Са овог места у пириформном кортексу могу се покренути хемијски и електрично изазвани напади. То је место деловања за проконвулзивно дејство хемоконвулзаната.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ FitzGerald, M. J. T. (2007). Clinical neuroanatomy and neuroscience. Gregory Gruener, Estomih Mtui, M. J. T. Fitzgerald (5th изд.). Philadelphia, PA: Elsevier Saunders. ISBN 978-1-4160-3445-2. OCLC 77528517.
- ^ GAREY, LAURENCE J. (1997). „Atlas of the Human Brain. By Jurgen K. Mai, Joseph Assheuer and George Paxinos. (Pp. viii+328; fully illustrated; $135 hardback, $89.95 paperback; ISBN 0-12-465360 hardback, 0 12 465361 8 paperback.) San Diego: Academic Press. 1997.”. Journal of Anatomy. 191 (3): 477—478. ISSN 0021-8782. doi:10.1046/j.1469-7580.1997.191304773.x.
- ^ Howard, J. D., Plailly, J., Grueschow, M., Haynes, J. D., & Gottfried, J. A. (2009). Odor quality coding and categorization in human posterior piriform cortex. Nature neuroscience, 12(7), 932-938. Supplementary material, p.4
- ^ Fasemore, Thandi M.; Patzke, Nina; Kaswera-Kyamakya, Consolate; Gilissen, Emmanuel; Manger, Paul R.; Ihunwo, Amadi O. (2018). „The Distribution of Ki-67 and Doublecortin-Immunopositive Cells in the Brains of Three Strepsirrhine Primates: Galago demidoff , Perodicticus potto , and Lemur catta”. Neuroscience. 372: 46—57. PMID 29289719. S2CID 46878369. doi:10.1016/j.neuroscience.2017.12.037..
- ^ Piredda, Salvatore; Gale, Karen (1985). „A crucial epileptogenic site in the deep prepiriform cortex”. Nature. 317 (6038): 623—5. Bibcode:1985Natur.317..623P. PMID 4058572. S2CID 2534009. doi:10.1038/317623a0..
- ^ Löscher, Wolfgang; Ebert, Ulrich (1996). „The Role of the Piriform Cortex in Kindling”. Progress in Neurobiology. 50 (5–6): 427—481. PMID 9015822. S2CID 28259439. doi:10.1016/s0301-0082(96)00036-6..