Обрнута психологија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Reverse psychology)
Шаљива порука која позива људе да не притискају тастер

Обрнута психологија је техника која укључује тврдњу о уверењу или понашању које је супротно жељеном, са очекивањем да ће овај приступ подстаћи субјекта убеђивања да учини оно што се заправо жели. Ова техника се ослања на психолошки феномен реактанције,[1] у којем особа има негативну емоционалну реакцију на наговор и на тај начин бира опцију против које се заговара.[2] Сходно томе, успех примене обрнуте психологије може се очекивати на раздражљивим и пркосним људима, док директни захтеви позитиван одговор имају од људи који су послушни и попустљиви.[3] Особа којом се на тај начин манипулише обично није свесна шта се заиста догађа.[4]

Примери коришћења[уреди | уреди извор]

Примена на деци[уреди | уреди извор]

Обрнута психологија се често примењује на деци због њихове високе тенденције да одговоре реактанцијом. Неки родитељи сматрају да је понекад обрнута психологија најбоља стратегија, што се огледа у примеру да ће деци рећи да остану у кући када заправо желе да изађу напоље и играју се.[5] Тако је изведен закључак да „обрнута психологија подразумева паметну манипулацију дететом које се лоше понаша“.[6] Џеф Гринберг, професор социјалне психологије на Универзитету у Аризони, сматра да успех обрнуте психологије зависи од когнитивних способности које су слабије развијене код деце млађих узраста. Као други пример наводи се адолесценција, те да су деца у тој фази склона побуни против родитеља, али да су управо због тога подложна обрнутој психологији.[7] С друге стране, има и аутора попут Сузан Фаулер, која сматра да метода може бити контрапродуктивна јер деца могу приметити покушај манипулације издалека.[8] Професор психологије Џон М. Готман саветује да се обрнута психологија не користи код тинејџера, уз претпоставку да ће се побунити, наводећи да су „такве стратегије збуњујуће, манипулативне, непоштене и ретко делују“.[9]

У психотерапији[уреди | уреди извор]

Уско повезана са обрнутом психологијом у психотерапији је техника „Парадоксалне интервенције”,[10] за коју су употреби и термини „прописивање симптома” или „антисугестија”.[11] Терапеут усмерава своје поруке тако да изазове отпор који би покренуо промене у животу и понашању особе. Такве интервенције могу имати сличан утицај као хумор, помажући клијентима да своје проблеме сагледају из другог угла. Терапеут својим понашањем и причом подстиче постојећи проблем, како би код саговорника изазвао супротну реакцију од уобичајене.[12] Циљ такве технике је да појединац свесно и самостално закључи у чему је грешио.[13]

Емоционални и љубавни односи[уреди | уреди извор]

Неки људи више цене ствари или људе уколико су им недоступни или се претварају да су заузети, јер желе оно што не могу имати.[14] Међутим, емоционална недоступност партнеру може штетити одржавању дуготрајне романтичне везе.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Poljak, Ina (5. 8. 2013). „“Bagovi” ljudskog mišljenja”. psihoverzum.com. Приступљено 14. 3. 2021. 
  2. ^ „Reverse Psychology”. Changingminds.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2018. 
  3. ^ Pantalon, Michael (8. 4. 2011). „Do You Use "Reverse Psychology"? Stop Right Now!” (на језику: енглески). Psychology Today. Приступљено 22. 9. 2018. 
  4. ^ Elena N. Malyuga; Svetlana N. Orlova (14. 11. 2017). Linguistic Pragmatics of Intercultural Professional and Business Communication. Springer. стр. 71. ISBN 978-3-319-68744-5. 
  5. ^ Eliot R. Smith/Diane M.Mackie, Social Psychology (Hove 2007) p. 380
  6. ^ R. J. Delaney/K. R Kunstal, Troubled Transplants (2000) p. 81
  7. ^ Kulic, Renata (16. 4. 2019). „Kako funkcioniše obrnuta psihologija?”. PRess Serbia. Приступљено 14. 3. 2021. 
  8. ^ Susan Fowler (30. 9. 2014). Why Motivating People Doesn't Work . . . and What Does: The New Science of Leading, Energizing, and Engaging. Berrett-Koehler Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-62656-184-7. 
  9. ^ John Gottman, The Heart of Parenting (London 1997) p. 21, p. 179 and p. 212
  10. ^ Ryan Howes PhD, ABPP (23. 1. 2010). „Cool Intervention #8: Paradoxical Interventions” (на језику: енглески). Psychology Today. Приступљено 14. 3. 2021. 
  11. ^ Gerald Corey, Theory and Practice of Counselling and Psychotherapy (1991) p. 155
  12. ^ Corey, p. 385 and p. 155
  13. ^ Leon F Seltzer Ph.D. (27. 2. 2013). „When All Else Fails,Try Reverse Psychology!” (на језику: енглески). Psychology Today. Приступљено 30. 9. 2018. 
  14. ^ Dodgson, Lindsay (31. 5. 2018). „The psychological reasons why we want what we can't have — and why we chase someone who pulls away” (на језику: енглески). Insider. Приступљено 14. 3. 2021. 
  15. ^ Susan Krauss Whitbourne Ph.D. (13. 11. 2012). „The Lure of the Unpredictable Lover” (на језику: енглески). Psychology Today. Приступљено 28. 9. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]