Дете

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дечји креветац

Дете је потомак људског рода. Дете мушког пола се зове дечак, а женског девојчица.

Сваки дечак и девојчица доживљавају разне промене од рођења па до постизања зрелости.[1][2] Те промене су физиолошке (физичке) и психичке природе. Може се рећи да дете пролази кроз етапе развоја, од којих свака има своје специфичности. Оне су свакако, све једнако важне, али нису и једнако „тешке“ према својим захтевима и проблемима. Један од најбурнијих периода је прелаз између детињства и зрелог доба — пубертет и адолесценција. То је последња фаза биолошког развоја у коју дечји организам улази око једанаесте године, мада ту старосну границу треба прихватити са резервом. Уобичајено је повезивати пубертет са раздобљем у коме долази до полног сазревања младих, али то је само један аспект. У току пубертета долази до телесног сазревања при коме сва ткива и сви органи добијају своју коначну форму, структуру и функционална својства. Све те промене праћене су и различитим манифестацијама понашања.[3]

Прелаз од дечака ка мушкарцу и од девојчице ка жени је условљен пре свега цивилизацијским и културним постигнућима друштва у коме дотични појединац живи. По правилу, што је заједница примитивнија, доба адолесценције је краће. Наиме, код неких племена, полна зрелост представља једини критеријум за зрелост уопште. У савременијим друштвима, осим телесне зрелости, од младих се очекује да стекну и одређено искуство и знање како би се сматрали одраслим људима и добили нека права која до тада нису имали. С обзиром да такво друштво поставља веће захтеве, постизање зрелости траје дуже.[3]

Појам дете исто тако може да означава однос са родитељем (као што су синови и кћери било ког узраста)[4] или, метафоричном, ауторитативном фигуром, или да означава припадност групи у смислу клана, племена, или религије; смисао речи може да буде у великој мери под утицајем специфичног времена, места, или околности, као у изразу „дете природе” или „дете шездесетих”.[5]

Правне, биолошке, друштвене дефиниције[уреди]

Деца се играју лоптом, Римско уметничко дело, 2. век

Правно, термин „дете” се може односити на особе које млађе од доба пунолетства или од неке друге старосне границе. Конвенција о правима дјетета Уједињених нација дефинише дете као „људско биће испод узраста од 18 година, осим ако се под законом применљивим на дете, пунолетност не достиже раније”.[6] Ово су ратификовале 192 од 194 земаља чланица. Термин „дете” се такође може односити на особу испод неког другог правно дефинисаног граничног узраста, невезаног за доба пунолетстава. У Сингапуру, на пример, „дете” се правно дефинише као особа испод узраста од 14 година под „Законом о деци и младима”, док је доба пунолетства 21 година.[7][8] У Имиграционом закону САД, дете је особа која је млађа од 21 године.[9]

Биолошки, дете је генерално свака особа између рођења и пубертета.[1][2] Неке енглеске дефиниције речи дете обухватају фетус (који се понекад назива нерођеним).[10] У многим културама, дете се сматра одраслим ако прође кроз обред зрелости, што може или не мора одговарати времену пубертета.

Деца генерално имају мања права од одраслих и класификују се као неспособна за доношење озбиљних одлука, и правно увек морају да буду под надзором одговорне одрасле особе или дечијег старатеља, независно од тога да ли су родитељи разведени. Препознавање детињства као стања које се разликује од зрелости почело се јавља у 16. и 17. веку. Друштво је почело да се односи према деци не као према минијатурним одраслим особама, већ као особама са нижим степеном зрелости којама је потребна заштита, љубав и нега. Ова промена може се пратити на сликама. У средњем веку, деца су портретисана у уметности као минијатурне одрасле особе без дечијих карактеристика. У 16. веку, слике деце су почеле да стичу особен дечији изглед. Од краја 17. века па надаље, деца су приказивана како се играју играчкама, а касније је и књижевност за децу почела да се развија.[11]

Активност детета[уреди]

Из законитости да „функција развија орган” произилази да се дечји организам развија у оној мери у којој је активан. Дете је, пре свега, активно биће и за њега поступци које врши, кретање, покушаји, трагања, игре и друге активности представљају природне путеве, односно начине помоћу којих се развија и учи. Ове активности су срж програма васпитно-образовног рада у предшколској установи, чији садржаји, као и поступци васпитача, добијају смисао у оној мери у којој су децу покренули на њих у складу са циљевима и задацима васпитања и образовања. Само тако васпитно-образовни поступак може да се заснује на интересовању деце за прави живот, социјалну и природну средину којом су окружена, њиховој радозналости и потреби за стваралачким истраживањем. Према једном савременијем приступу проблематици учења и развоја више се ни на најмлађу децу не гледа као на бића која располажу само навикама и меморијом, већ као на субјекте који су способни да испитују предмете и појаве, анализирају их, увиђају разлике, откривају сличности, закључују о односима, организују нове синтезе и иду преко датих информација, само ако им се за то пружи подесна могућност и на одговарајући начин се усмере. Као што је доказао Ж. Пијаже, мисао постоји само преко структура које дете уводе у ствари, а сазнање носи печат његове личне интерпретације. Преко активних односа у које улази са стварима и људима око себе, повратних информација које му долазе као последица његових активности, дете, са једне стране, сазнаје стварност која га окружује, а са друге, испитује своје могућности за деловање у тој стварности, односно, остварује сопствени идентитет.

Учење мора да буде активан процес, јер ако је знање једна унутрашња конструкција, ништа што је дете научило није му у готовом облику дато од других. Активности деце о којима је реч разликују се од руковођених активности у којима се извршава воља других, односно, оне се одређују као самосталне или усмерене вољне радње за постизање одређених циљева или резултата који за децу имају смисла. Имајући у виду различите изворе сазнања до кога долазе деца, активности су подељене на следећи начин:

Врсте сазнања Врсте активности
физичко сазнање Деловање на физичку стварност
а) Перцептивно-моторне активности
б) Откривачке активности
социјално сазнање Активности комплементарне деловању васпитача
а) Посматрачке и рецептивне активности
б) Здравствено-хигијенске активности
Учествовање у околном животу и стварности
логичко сазнање Прерађивање, превазилажење и дистанцирање од појавног и датог
а) Активности резоновања, увиђања и изумевања
б) Активности представљања, изражавања и стварања.[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Child”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 5. 01. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Child”. Oxford University Press. Приступљено 5. 01. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Браут-Казић, С. & Малеш, Д. 1986. Кућни лијечник: Тинејџери траже одговоре. Алфа: Загреб.
  4. „For example, the US Social Security department specifically defines an adult child as being over 18”. Ssa.gov. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2013. Приступљено 9. 10. 2013. 
  5. „American Heritage Dictionary”. 7. 12. 2007. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2007. 
  6. "Convention on the Rights of the Child" Archived 31 October 2010[Date mismatch] at the Wayback Machine. The Policy Press, Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights
  7. „CHILDREN AND YOUNG PERSONS ACT”. Singapore Statutes Online. Приступљено 20. 10. 2017. 
  8. „Proposal to lower the Age of Contractual Capacity from 21 years to 18 years, and the Civil Law (Amendment) Bill”. Singapore: Ministry of Law. Приступљено 21. 10. 2017. 
  9. 8 U.S.C. § 1101(b)(1)
  10. See Shorter Oxford English Dictionary 397 (6th ed. 2007), which's first definition is "A fetus; an infant;...". See also ‘The Compact Edition of the Oxford English Dictionary: Complete Text Reproduced Micrographically’, Vol. I (Oxford University Press, Oxford 1971): 396, which defines it as: ‘The unborn or newly born human being; foetus, infant’.
  11. . „Essays on childhood”. Elizabethi.org. Приступљено 9. 10. 2013. 
  12. Теодосић, Радован. Педагошки речник. 

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]