Психотерапија

Психотерапија се дефинише као лечење говором или лечење уз помоћ говора.[1][2][3] Психотерапија представља процес који се одвија између терапеута и пацијента или групе пацијената, и састоји се од низа вербалних и невербалних техника које имају за циљ да доведу до бољег менталног функционисања или елиминације симптома менталних болести.[4] Циљ психотерапије је промена до које се долази на постепен и структурисан начин. Психотерапија је у сржи терапија разговором, међутим, психотерапеути могу користити цели дијапазон метода, укључујући уметност, музику, инсценације и покрет.[5] Однос с психотерапеутом кључни је елемент сваке психотерапије. Терапеут с клијентом успоставља добровољан однос, подстакнут од стране клијента и прихваћен од терапеута. Психотерапеут нуди поверљиво и приватно окружење у којем се на сигуран начин могу истраживати и прерађивати тешка искуства. Тренутна теоријска и емпиријска истраживања потврђују важност психотерапијског односа као кључног фактора који утиче на успешност психотерапије.[5]
Најстарији облици психотерапијског деловања могу се приметити у древним видовима лечења и утицања на ментално стање кроз магијске ритуале, а касније у рафинисанијим и систематизованим религијским обредима. Савремена психотерапија, која представља систематски и организовани начин лечења психичких обољења и побољшања менталног функционисања личности, започели су у Француској Шарко и Бернем, а у Аустрији Бројер, којем се касније придружио и Зигмунд Фројд, родоначелник психоанализе.
На саветовању и психотерапији може се радити на различитим проблемима и остваривању различитих циљева. Неки људи уз помоћ психотерапеута желе да боље разумеју себе, други развијају нове животне вештине или унапређују оне којима нису задовољни, неки требају подршку за суочавање с тешким и/или изазовним животним ситуацијама. Помоћ психотерапеута може се тражити и због специфичних разлога, попут траума из раног детињства, поремећаја прехране, психосоматских стања, самоубилачких мисли, посттрауматског стресног поремећаја, опсесивног понашања или фобичних анксиозности. У неким другим ситуацијама, клијенти траже помоћ због свеприсутног осјећаја депресије или анксиозности, због потешкоћа с концентрацијом, незадовољства на послу или немогућности стварања и одржавања задовољавајућих односа.[5] Према подацима Психолошког саветовалишта Универзитетског саветовалишта у Ријеци[6] најчешћи разлози тражења помоћи код студената су: тешкоће у учењу (проблеми с одгађањем, концентрацијом и памћењем, неадекватне навике и/или стратегије учења,...), лоша организација времена, незадовољавајући односи с другима, потиштеност, осамљеност, туга, тескоба, страх, нервоза, брига, паника, ниско самопоштовање, особна несигурност, незадовољство властитим изгледом и проблеми с храњењем. Знакови да је можда време да особа потражи стручну помоћ јесу:[7] проблем који траје дуже времена, особа не функционише на пожељан начин, особа не успева да проблем решити сама или уз помоћ породице, пријатеља и других блиских особа те кориштењем уобичајених стратегија решавања проблема.
Психотерапија није корисна само за појединце који се осећају преплављенима животном ситуацијом, већ и за све појединце жељне личног раста и развоја, јачања на путу до остварења жеља, откривања властитих потенцијала и живљења испуњенијег живота. Наиме, добро психичко здравље много је више од неприсутности психичких болести и тешкоћа, а укључује бројне позитивне карактеристике, као што су: осећај задовољства, жељу за животом, смех и забаву, способност суочавања са стресом и опорављања након тешкоћа, осећај смисла и сврхе (како у активностима, тако и у односима с другим људима), флексибилност у учењу нових ствари и прилагодби на промене, равнотежу посла и забаве, одмора и активности, високо самопоуздање, ... Што не значи да емоционално и психички здраве особе не проживљавају тешке тренутке или не осећају емоционалне проблеме. Промене, разочарања, губици, итд. саставни су и нормални део живота сваке особе, а са собом неизбежно носе осјећај туге и тескобе, стрес и напетост. Предност је емоционално здравих људи што се и након тешкоћа, траума и стресова поновно опораве. Такве особе имају развијене или усвојене начине суочавања са захтевним ситуацијама и задржавају позитиван поглед на ситуацију. Остају фокусиране, флексибилне и креативне, како у тешким временима, тако и у добрим. Када се догоде лоше ствари брже се опорављају и настављају даље.
Неки од циљева психотерапијског сусрета могу бити боље ношење с проблемима и емоционалном нелагодом, подстицање увида и самоанализе код клијента те усвајање нових вештина.[4] Психотерапијски сусрети могу се одвијати један-на-један, укључивати партнера или члана породице и/или се одвијати групно.[5]
Разлике између психолога, психијатра и психотерапеута[уреди | уреди извор]
Психолог, психотерапеут и психијатар међусобно су различите професије. Психолог' је особа која је завршила додипломске или преддипломске и дипломске студије психологије, која има положен психолошки стручни испит и која је члан је државне психолошке коморе.[8] Психологија је друштвена наука чији су предмет проучавања психичких процеса и понашања људи те тако психолозима пружа широко разумевање људског понашања. Примена психологије је разноврсна, те се стога психолози могу срести у школама, болницама, асоцијација, приватним праксама, пословним организацијама, војсци, социјалним службама и разним другим радним контекстима.[9]
За разлику од психолога, психијатар је особа која је дипломирала медицину на Медицинском факултету, а затим специјализовала психијатрију. Најчешће ради у болницама, приватној пракси или заводима за јавно здравство. Психијатар стиче компетенције о информацијама о телу и телесним процесима у човеку, те поседује детаљнија знања о анатомији и функцијама мозга. Кроз своје образовање учи о симптомима и знацима психичких поремећаја и болести, начину њиховог дијагнозирања, те о физиологији, фармакологији и деловању лекова. Уочљива разлика између психијатра и психолога је та што само психијатри могу прописивати лекове и дијагнозирати поремећаје, јер за то поседују потребно медицинско знање. Тако су психијатри више усредоточени на лечење биомедицинских процеса, док психолози могу пружати подршку у контексту клијентових емоција, мотивације, питања идентитета, међуљудских односа, смисла и слично. За разлику од психијатра, само психолог сме примењивати и интерпретирати психологијске тестове, будући да психолози поседују потребно знање из подручја психометрије, конструкције и интерпретације тестова. Резултати психолошких тестирања психијатру олакшавају доношење тачније дијагнозе, а самим тиме осигуравају и бољу помоћ клијенту.[9]
Психотерапеут је особа која обавља психотерапијску делатност. Психотерапеут може бити особа која има завршен преддипломске и дипломске универзитетске студије или интегрисане преддипломске и дипломске универзитетске студије у подручју медицине, психологије, социјалног рада и образовне рехабилитације, социјалне педагогије и логопедије; која има завршен стручни део образовања из психотерапије у трајању од најмање четири године у неком од психотерапијских праваца; која заведена је у именик државне коморе психотерапеута, те која има одобрење за самосталан рад.[3] Психотерапеути могу имати своју приватну праксу, радити у удружењима, болницама и другим установама које нуде услуге психолошке подршке.[9]
Психотерапијски правци[уреди | уреди извор]
Психотерапија покрива широки спектар праваца и метода. Психотерапијски правци означавају специфичан скуп теоријских знања, вештина и техника који се темеље на различитим начинима гледања човека и одредница човековог понашања. Сваки је правац утемељен на утврђеним теоријама, методологијама и истраживањима, укорењенима у филозофији личности и људског стања. Неки су приступи оријентисани на третирање и разрешавање симптома те освртање на понашање и спознају. Код других је приступа циљ да дође до промене у личности и емоционалном развоју особе.[5]
Психотерапијски правци могу се поделити у четири главне категорије:
- Дубинске психотерапије (психоанализа, аналитичка психотерпаија, психодинамска психотерпаија)
- Психодинамски правци
- Хуманистички/феноменолошки правци (на особу усмерена терапија, гесталт терапија, егзистенцијалистичка терапија)
- Бихевиорално-когнитивне терапије
- Системски приступи
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ McAleavey, Andrew A.; Castonguay, Louis G. (2015). „The process of change in psychotherapy: common and unique factors”. Ур.: Gelo, Omar C. G.; Pritz, Alfred; Rieken, Bernd. Psychotherapy research: foundations, process, and outcome. Vienna; New York: Springer-Verlag. стр. 293—310 (293). ISBN 9783709113813. OCLC 899738605. doi:10.1007/978-3-7091-1382-0_15. „Though there are hundreds if not thousands of different kinds of psychotherapy, in many ways some are quite similar—they share some common factors.”
- ^ Jeremy Schwartz (14. 7. 2017). „5 Reasons to Consider Group Therapy”. US News. Архивирано из оригинала 22. 7. 2017. г.
- ^ а б „Zakon o djelatnosti psihoterapije”. zakon.hr. 26. 07. 2018. Приступљено 1. 08. 2020.
- ^ а б PsiHelp. „Što je psihoterapija”. psihelp.hr. Приступљено 01. 08. 2020.
- ^ а б в г д Savez psihoterapijskih udruga Hrvatske. „Što je psihoterapija”. savez-spuh.hr. Приступљено 01. 08. 2020.
- ^ Psihološko savjetovalište Sveučilišnog savjetovališnog centra Sveučilišta u Rijeci. „Zašto nas posjetiti”. uniri.hr. Приступљено 01. 08. 2020.
- ^ Psihološko savjetovalište Sveučilišnog savjetovališnog centra Sveučilišta u Rijeci (2013). „Psihološko savjetovanje – mitovi i činjenice” (PDF). uniri.hr. Приступљено 01. 08. 2020.
- ^ „Zakon o psihološkoj djelatnosti”. zakon.hr. 24. 10. 2019. Приступљено 01. 08. 2020.
- ^ а б в PsiHelp. „Razlike između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra”. psihelp.hr. Приступљено 01. 08. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
Библиотечки ресурси о Психотерапија |
- When You Don't Know Where to Turn: A Self-diagnosing Guide to Counseling and Therapy. 1987. Bartlett, S. ISBN 9780809248292
- Introduction to the Psychotherapies. 4th Edition, 2006. Bloch, S. (Editor). ISBN 0198520921.
- Theory and Practice of Counseling and Psychotherapy. 10th Edition, 2015. Corey, G. ISBN 9781305263727.
- The Neuroscience of Psychotherapy: Healing the Social Brain. 3rd Edition, 2017. Cozolino, L. ISBN 9780393712643.
- The Complete Adult Psychotherapy Treatment Planner. 5th Edition, 2014. Jongsma, Peterson & Bruce. ISBN 111806786X.
- Systems of Psychotherapy: A Transtheoretical Analysis. 9th Edition, 2018. Prochaska & Norcross. ISBN 9780190880415
- Psychotherapy: An Introduction for Psychiatry Residents and Other Mental Health Trainees. 2005. Slavney, P. ISBN 0801880963.
- The Basics of Psychotherapy: An Introduction to Theory and Practice. 2nd Edition, 2019. Wampold, B. ISBN 9781433830198.
- American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders
(5th изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing. ISBN 978-0-89042-554-1. OCLC 830807378.
- Frances, Allen; First, Michael B. (1999). Your Mental Health: A Layman's Guide to the Psychiatrist's Bible
. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-83720-8. OCLC 605729701.
- Hafner, H. (јануар 2002). „Psychiatrie als Beruf” [Psychiatry as a profession]. Der Nervenarzt (на језику: немачки). 73 (1): 33—40. PMID 11975061. doi:10.1007/s115-002-8144-1.
- Stout, Chris E. (1993). From the Other Side of the Couch: Candid Conversations with Psychiatrists and Psychologists. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-27765-8. OCLC 27897880.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Geštalt asocijacija za psihoterapiju i savetovanje
- Савез друштава психотерапеута Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2014)
- Удружење за психотерапију, саветовање и коучинг Србије
- Друштво психолога Србије-Секција за психотерапију, саветовање и коучинг психологију Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2014)
- Београдско психоаналитичко друштво Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2014)
- САТА Српска асоцијација за Трансакциону анализу Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2014)
- Удружење телесних психотерапеута Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2014)
- О. Л. И. Центар за Интегративну Психодинамску Психотерапију Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2018)
- Друштво психолога Србије-Секција за О. Л. И. Интегративну Психодинамску Психотерапију Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2014)
- Портал посвећен психотерапији и другим методама психолошке помоћи'
- ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
- Психолошко саветовалиште Комуникације Београд
- Центар за психотерапију и психологију
Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
|