Стандардизација

Стандардизација је уједначавање операција чији завршни производ треба да задовољи одређене квалитете, односно норме. Прописивањем утврђеног стандарда обезбеђује се могућност компарације по било ком основу, односно објективност. Норма омогућава рангирање сваког појединца, а тиме и објективност процене у односу на референтну групу. Процес припреме, доношења, усвајања и практичне примене ових прописа назива се стандардизација, а сами прописи називају се стандарди.^[1]

Стандардизација је процес имплементације и развоја техничких стандарда заснованих на консензусу различитих страна које укључују фирме, кориснике, интересне групе, организације за стандардизацију и владе.^[2] Стандардизација може помоћи да се максимизира компатибилност, интероперабилност, безбедност, поновљивост или квалитет. Такође може олакшати нормализацију претходно прилагођених процеса. У друштвеним наукама, укључујући и економију,^[3] идеја стандардизације је блиска решењу проблема координације, ситуације у којој све стране могу да остваре заједничку корист, али само доношењем међусобно доследних одлука. Стандардизација је стварање емоционалне равнотеже, конвенционалних детаља, универзалне познатости и природне дефиниције концепта заснованог на физичкој или емоционалној удобности и прихватању променом друштвеног понашања и развоја.

Историја

Рани примери

Стандардне тежине и мере развила је цивилизација долине Инда.^[4] Централизовани систем тегова и мерења служио је комерцијалном интересу трговаца из Индије, јер су мање мере коришћене за мерење луксузне робе, док су веће тежине коришћене за куповину крупнијих предмета, као што су житарице за храну итд.^[5] Тегови су постојали у умношцима стандардне тежине и у категоријама.^[5] Техничка стандардизација је омогућила ефикасну употребу мерних уређаја за мерење углова и мерење у грађевинарству.^[6] Једнообразне јединице дужине коришћене су у планирању градова као што су Лотал, Суркотада, Калибанган, Долавира, Харапа и Мохењо-даро.^[4] Тегови и мере цивилизације Инда такође су досегле до Персије и Централне Азије, где су даље модификоване.^[7] Шигео Ивата описује ескавиране тегове из цивилизације Инда:

Укупно 558 тегова је ископано из Мохенџодара, Харапа и Чанху-дара, не укључујући неисправне тегове. Нису пронађене статистички значајне разлике између тегова који су ископани из пет различитих слојева, од којих је сваки мерио око 1,5 м дубине. Ово је био доказ да је јака контрола постојала најмање 500 година. Сматра се да је тежина од 13,7 g била једна од јединица које су кориштене у долини Инда. Запис је заснован на бинарном и децималном систему. 83% тегова који су ископани из горња три града били су кубни, а 68% је било направљено од рожнаца.^[4]

Покушаји из 18. века

Имплементација стандарда у индустрији и трговини је постала веома важна са почетком Индустријске револуције и потребом за високо прецизним машинским алаткама и заменљивим деловима.

Хенри Модслеј је 1800. године развио први индустријски практичан струг за резање шрафова. Ово је омогућило стандардизацију величина навоја по први пут и утрло пут за практичну примену заменљивости (идеја која је већ била присутна) на навртке и вијке.^[8]

Пре тога, навоји шрафова су се обично израђивали чиповањем и турпијањем (односно вештом, слободноручном употребом длета и турпија). Шрафови су били ретки; метални завртњи, када су уопште направљени, обично су били за употребу у дрвету. Метални вијци који пролазе кроз дрвени оквир до металног причвршћивања на другој страни обично су причвршћени на начине без навоја (као што је завртање или набијање на подлошку). Модслеј је стандардизовао навоје шрафова који се користе у његовој радионици и произвео сетове алата који би правили навртке и вијке доследно тим стандардима, тако да би сваки вијак одговарајуће величине одговарао било којој навртци исте величине. Ово је био велики напредак у радионичкој технологији.^[9]

Национални стандард

Модслејев рад, као и доприноси других инжењера, постигли су скромну количину индустријске стандардизације; интерни стандарди неких компанија су се мало проширили унутар њихових индустрија.

Графички приказ формула за кораке навоја вијака

Мерења навоја Џозефа Витворта су усвојена као први (незванични) национални стандард од стране компанија широм Британије 1841. Постао је познат као британски стандард Витворт, и био је широко прихваћен у другим земљама.^[10]^[11]

Национално тело за стандарде

До краја 19. века, разлике у стандардима између компанија, чиниле су трговину све тежом и затегнутијом. На пример, трговац гвожђем и челиком је забележио своје незадовољство у Тајмсу: „Архитекте и инжењери генерално одређују тако непотребно различите врсте материјала или задатог посла да било шта попут економичне и континуиране производње постаје немогуће. У овој земљи не постоје два професионална човека која се слажу у погледу величине и тежине носача који се користи за дати посао."

Комитет за инжењерске стандарде основан је у Лондону 1901. године као прво национално тело за стандарде на свету.^[12]^[13] Касније је проширио своје стандардизационо деловање и постао Британско удружење за инжењерске стандарде 1918. године, усвајајући назив Британска институција за стандарде 1931. након што је добио своју Краљевску повељу 1929. Национални стандарди су усвојени универзално широм земље и омогућили су тржиштима да делују рационалније и ефикасно, уз повећан ниво сарадње.

После Првог светског рата, слична национална тела основана су и у другим земљама. Немачки институт за стандардизацију је основан у Немачкој 1917. године, а затим су уследили Амерички национални институт за стандарде и француска Комисија за сталну стандардизацију, оба 1918. године.^[8]

Организација регионалних стандарда

На регионалном нивоу (нпр. Европа, Америка, Африка, итд.) или на субрегионалном нивоу (нпр. Меркосур, Андска заједница, Југоисточна Азија, Југоисточна Африка, итд), постоји неколико регионалних организација за стандардизацију (погледајте такође Организација за стандарде).

Три регионалне организације за стандардизацију у Европи – или Европске организације за стандардизацију (ЕСО) које су признате Уредбом ЕУ о стандардизацији [Уредба (ЕУ) 1025/2012] су CEN, CENELEC и ETSI. CEN развија стандарде за бројне врсте производа, материјала, услуга и процеса. Неки сектори које покрива CEN укључују транспортну опрему и услуге, хемикалије, грађевинарство, потрошачке производе, одбрану и безбедност, енергију, храну и храну за животиње, здравље и безбедност, здравствену заштиту, дигитални сектор, машинерију или услуге..^[14] Европски комитет за електротехничку стандардизацију (CENELEC) је европска организација за стандардизацију која развија стандарде у електротехничкој области и одговара Међународној електротехничкој комисији (IEC) у Европи.^[15]

Међународни стандарди

Прва модерна међународна организација (међувладина организација) Међународна телеграфска унија (сада Међународна телекомуникациона унија) створена је 1865. године^[16] да би поставила међународне стандарде у циљу повезивања националних телеграфских мрежа, као спајање две претходне организације (Берн и Париски уговори) који су имали сличне циљеве, али на ограниченијим територијама.^[17]^[18] Са појавом радиокомуникација убрзо након стварања, рад ITU-а се брзо проширио од стандардизације телеграфских комуникација до развоја стандарда за телекомуникације уопште.

Референце

^ Војислав Милтеновић: Машински елементи (облици, прорачун, примена), 7. издање, Ниш, 2009. страна 17
^ Xie, Zongjie; Hall, Jeremy; McCarthy, Ian P.; Skitmore, Martin; Shen, Liyin (2016-02-01). „Standardization efforts: The relationship between knowledge dimensions, search processes and innovation outcomes”. Technovation. Innovation and Standardization. 48–49: 69—78. doi:10.1016/j.technovation.2015.12.002 .
^ Blind, K. (2004). The economics of standards. Cheltenham: Edward Elgar. ISBN 978-1-84376-793-0.
^ ^а ^б ^в Iwata, Shigeo (2008), "Weights and Measures in the Indus Valley", Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures (2nd edition) edited by Helaine Selin, pp. 2254–2255, Springer, ISBN 978-1-4020-4559-2.
^ ^а ^б Kenoyer, Jonathan Mark (2006), "Indus Valley Civilization", Encyclopedia of India (vol. 2) edited by Stanley Wolpert, pp. 258–266, Thomson Gale, ISBN 0-684-31351-0
^ Baber, Zaheer (1996), The Science of Empire: Scientific Knowledge, Civilization, and Colonial Rule in India, State University of New York Press, ISBN 0-7914-2919-9.
^ In the third millennium BCE the Indus measuring system was further developed in the ancient regions of Iran and Afghanistan -- Iwata, 2254.
^ ^а ^б Wang Ping (април 2011), A Brief History of Standards and Standardization Organizations: A Chinese Perspective (PDF), EAST-WEST CENTER WORKING PAPERS, Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2019. г., Приступљено 16. 04. 2022
^ Rolt, L. T. C. (1962). Great Engineers. Bell and Sons.
^ Gilbert, K. R.; Galloway, D. F. (1978). „Machine Tools”. Ур.: Singer, C.; et al. A history of technology. Oxford: Clarendon Press.
^ Lee, Sidney, ур. (1900). Dictionary of National Biography. LXI. London: Smith Elder.
^ „BSI Group Annual Report and Financial Statements 2010” (PDF). стр. 2. Приступљено 3. 4. 2012.
^ McWilliam., Robert C. (2001). BSI: The first hundred years. London: Thanet. ISBN 978-0727730206.
^ Verdera, Francisco (2020). „CEN - European Committee for Standardization”. GENORMA.COM.
^ Verdera, Francisco (2020). „CENELEC”. CENELEC in Genorma.
^ „Overview of ITU's History”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.
^ „Pre-1865 International Telegraph Agreements”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.
^ „Focus on Standardization”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.

Литература

{{Литература|30em

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Dickson, E. W.; Singh, S.; Cheung, D. S.; Wyatt, C. C.; Nugent, A. S. (2008). „Application of Lean Manufacturing Techniques in the Emergency Department”. Journal of Emergency Medicine. 37 (2): 177—182. PMID 18722732. doi:10.1016/j.jemermed.2007.11.108.
Langenberg, T. (2005). Standardization and Expectations. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 3-540-28112-6.
Murphy, C. N.; Yates, J. (2008). The International Organization for Standardization (ISO) : Global Governance Through Voluntary Consensus. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-77429-1.
Wenzlhuemer, Roland (2010). „The History of Standardisation in Europe”. European History Online.
International standards and private standards. International Organization for Standardization. 2010. ISBN 978-92-67-10518-5. Приступљено 26. 9. 2021.
Dankers, Cora (2007). Private Standards in the United States and European Union Markets for Fruit and Vegetables: Implications for Developing Countries. Rome: FAO. ISBN 978-92-5-105779-7.
Henson, Spencer; Humphrey, John (2009). The Impacts of Private Food Safety Standards on the Food Chain and on Public Standard-Setting Processes (PDF). FAO. ISBN 978-92-5-106430-6.
Private Food Safety Standards: Their Role in Food Safety Regulation and their Impact. Food and Agriculture Organization. 2010.
Washington, Sally (2011). Private standards and certification in fisheries and aquaculture. FAO. ISBN 978-92-5-106730-7. Архивирано из оригинала 29. 09. 2021. г. Приступљено 16. 04. 2022.

Спољашње везе

International Organisation for Standardisation
„Benefits of standards and standardization”. COoperation Platform for Research And Standards (COPRAS project).
„Which type of standards should my project pursue”. COoperation Platform for Research And Standards (COPRAS project).
Међународна организација за стандардизацију
- „Benefits of Standards”. ISO.
- „Good Standardization Practices (GSP)”. ISO.
- „International standards and private standards”. ISO.
- „Publications”. ISO.
- „Research Library”. ISO.
- „Standards & economic growth”. ISO.
„Standards Myths”. European Committee for Standardization (CEN). Архивирано из оригинала 29. 08. 2009. г. Приступљено 8. 7. 2009.

[1] Војислав Милтеновић: Машински елементи (облици, прорачун, примена), 7. издање, Ниш, 2009. страна 17

[2] Xie, Zongjie; Hall, Jeremy; McCarthy, Ian P.; Skitmore, Martin; Shen, Liyin (2016-02-01). „Standardization efforts: The relationship between knowledge dimensions, search processes and innovation outcomes”. Technovation. Innovation and Standardization. 48–49: 69—78. doi:10.1016/j.technovation.2015.12.002 .

[Blind_2004-3] Blind, K. (2004). The economics of standards. Cheltenham: Edward Elgar. ISBN 978-1-84376-793-0.

[Iwata2254-4] а ^б ^в Iwata, Shigeo (2008), "Weights and Measures in the Indus Valley", Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures (2nd edition) edited by Helaine Selin, pp. 2254–2255, Springer, ISBN 978-1-4020-4559-2.

[Kenoyer265-5] а ^б Kenoyer, Jonathan Mark (2006), "Indus Valley Civilization", Encyclopedia of India (vol. 2) edited by Stanley Wolpert, pp. 258–266, Thomson Gale, ISBN 0-684-31351-0

[Baber_b-6] Baber, Zaheer (1996), The Science of Empire: Scientific Knowledge, Civilization, and Colonial Rule in India, State University of New York Press, ISBN 0-7914-2919-9.

[Iwata2254_quote-7] In the third millennium BCE the Indus measuring system was further developed in the ancient regions of Iran and Afghanistan -- Iwata, 2254.

[Ping-8] а ^б Wang Ping (април 2011), A Brief History of Standards and Standardization Organizations: A Chinese Perspective (PDF), EAST-WEST CENTER WORKING PAPERS, Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2019. г., Приступљено 16. 04. 2022

[9] Rolt, L. T. C. (1962). Great Engineers. Bell and Sons.

[10] Gilbert, K. R.; Galloway, D. F. (1978). „Machine Tools”. Ур.: Singer, C.; et al. A history of technology. Oxford: Clarendon Press.

[11] Lee, Sidney, ур. (1900). Dictionary of National Biography. LXI. London: Smith Elder.

[12] „BSI Group Annual Report and Financial Statements 2010” (PDF). стр. 2. Приступљено 3. 4. 2012.

[Robert_C_McWilliam_2001-13] McWilliam., Robert C. (2001). BSI: The first hundred years. London: Thanet. ISBN 978-0727730206.

[14] Verdera, Francisco (2020). „CEN - European Committee for Standardization”. GENORMA.COM.

[15] Verdera, Francisco (2020). „CENELEC”. CENELEC in Genorma.

[16] „Overview of ITU's History”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.

[17] „Pre-1865 International Telegraph Agreements”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.

[18] „Focus on Standardization”. www.itu.int. Приступљено 2019-06-19.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]