Меркосур

Из Википедије, слободне енциклопедије
Меркосур
Flag of Mercosur.svg

Меркосур (шп. Mercado Común del Sur, порт. Mercado Comum do Sul) политичка је и привредна организација коју чине Аргентина, Бразил, Парагвај, Уругвај, Венецуела.

Циљ ове организације је промовисање слободне трговине и слободног протока добара, људи, и капитала. Службени језици су шпански, португалски, и гварани.[1] Меркосур и Андска заједница народа, као царинске уније, заједно учествују у процесу економске интеграције Јужне Америке у оквиру Унију јужноамеричких нација.

Боливија, Гвајана, Еквадор, Колумбија, Перу, Суринам и Чиле имају статус придружених чланова.[2]

Историја[уреди]

Меркосур је основан 1991. Споразумом у Асунсиону, који је касније допуњен и измењен Споразумом у Оуро Прету 1994. године.

Године 1985. председници Аргентине Раул Алфонсин и Бразила Жозе Сарнеј потписали су Програм о интеграцији и привредној сарадњи Аргентине и Бразила (порт. Programa de Integração e Cooperação Econômica Argentina-Brasil, шп. Programa de Integración y Cooperación Económica Argentina-Brasil),[3] што је био увод ка даљем привредном повезивању јужноамеричких земаља.

На председничком самиту децембра 2004. договорено је оснивање Скупштине Меркосура. Предвиђено је да у њему свака земља има по 18 представника без обзира на број становника.

Венецуела је 31. јула 2012. постала пуноправна чланица Меркосура,[4] након суспензије Парагваја 22. јуна исте године, због кршења Демократска клаузуле Меркосура.[5] Иначе, Венецуела је 17. јуна 2006. потписала споразум о чланству.[6]

Циљеви[уреди]

Свечаност поводом потписивања споразума о приступању Венецуеле Меркосуру.

Меркосур промовише:

  • Слободан проток добара, услуга, и радне снаге међу земљама чланицама. Између осталог, то подразумева елиминисање царинâ и укидање квота на промет роба или било каквих мера са сличним ефектима;
  • Усклађивање заједничких царина и усвајање заједничке политике трговине са другим земљама или заједницама земаља, и координацију позиција на регионалним и међународним трговинским и привредним скуповима;
  • Координацију макроекономске и секторске политике спољне трговине, пољопривреде, индустрије, пореза, монетарног система, девизног курса, капитала, услугâ, царинâ, саобраћаја и комуникација земаља чланицâ, и свих других око којих се постигне договор, с циљем осигуравања слободне конкуренције међу земљама чланицама;
  • Посвећеност земаља чланица ка успостављању неопходних имена њихових закона у областима које се односе на јачање интегративног процеса. Споразум из Асунсиона је заснован на доктрини о реципрочним правима и обавезама земаља чланица. Меркосур је првобитно био усмерен на зоне слободне трговине, затим на заједничку царинску политику, и на крају на заједничко тржиште. Поред доктрине о реципроцитету, Споразум из Асунсиона такође садржи одредбе појма о најповлашћенијој нацији. Под тим се подразумева да након стварања заједничког тржишта, буду омогућене повластице за производе који нису из земаља чланица Латиноамеричког удружења за интеграцију.

Извори[уреди]

  1. [1]
  2. „Avanza propuesta de incorporación de Guyana y Surinam al Mercosur”. América Economía (на језику: Spanish). 18. 7. 2013. 
  3. Tratado de Integración, Cooperación y Desarrollo entre Brasil y Argentina
  4. „Venezuela irrumpe en el Mercosur”. El País. 31. 7. 2012. 
  5. „Argentina 'no convalidará el golpe en Paraguay' mientras que Brasil sugirió que quedaría fuera de la Unasur y el Mercosur” [Argentina 'will not support the coup in Paraguay' and Brazil suggested that it would be left out of Unasur and Mercosur] (на језику: Spanish). La Nación. 22. 6. 2012. Приступљено 18. 12. 2012. 
  6. Venezuela is Officially Accepted in MERCOSUR