Завод за заштиту природе Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Завод за заштиту природе Србије је организација која се бави заштитом и унапређењем природне баштине Србије. Овај завод је основан 30. априла 1948. године уредбом владе. Првобитно име је било „Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије“. Под данашњим називом, као Завод за заштиту природе Србије постоји од 1993. године[1]. Седиште завода је у Београду, а има и одељења у Новом Саду и Нишу док одељење у Приштини тренуно није у функцији. Завод је подељен у три сектора: Сектор за заштиту природе, Сектор за истраживачко научну делатност и Сектор за опште послове. У оквиру ових сектора се налази 6 одељења и 7 одсека. Завод за свој рад одговара Влади Србије, а финансира се из буџета Србије[2]. На челу завода се налази директор, а о доношењу стратешких одлука одлучује управни одбор, док новчано пословање завода надгледа надзорни одбор[2]. Садашњи директор Завода је Александар Драгишић.

Завод има 117 запослених, од тога 64 са високом стручном спремом[2] (2006. године је имао 115 запослених, од којих је 65 било са високом стручном спремом [1]).

Завод поседује богату документацију са преко 3.500 књига, 12.000 часописа, 650 студија Завода, 400 студија других установа, 20.000 фотографија итд. Тренутно се ради на прављењу електронске базе података библиотеке.

Делатност[уреди | уреди извор]

Завод врши следеће делатности[3]:

  • покретање поступка заштите неког природног добра
  • истраживачки рад и проучавање биодиверзитета и геодиверзитета
  • стручни надзор (надгледање заштићеног природног добра и предузимање мера његове заштите)
  • међународна сарадња
  • издавачка делатност
  • образовање, презентација и комуникација
  • музејско-природњачка делатност
  • развијање базе података
  • учествовање у изради просторних планова
  • давање мишљења за издавање дозвола за сакупљање заштићених врста у комерцијалне сврхе

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б *брошура „Завод за заштиту природе Србије“; пето издање, Београд 2006. године; тираж 3.000 примерака
  2. ^ а б в „О организацији завода, на званичној веб-страници”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 31. 08. 2018. 
  3. ^ „О заводу, на званичној веб-страници”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2018. г. Приступљено 31. 08. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]