Пређи на садржај

Đavolja kandža (koren)

С Википедије, слободне енциклопедије

Đavolja kandža
Harpagophytum procumbens
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Angiosperms
Класа:
Eudicots
Ред:
Asterids
Породица:
Pedaliaceae
Род:
Harpagophytum
Врста:
Procumbens

Đavolja kandža је biljka iz porodice susama. Glavna vrsta ovog roda Harpagophytum procumbens, obično se naziva đavolja kandža. Na grčkom reč phiton znači biljka, a reč harpagos, znači kukica.[1]

Izgled biljke i uzgoj

[уреди | уреди извор]

Ovo je višegodišnja, zeljasta, puzajuća biljka. Listovi biljke su naspramno raspoređeni, a cvetovi su krupni, tamnopurpurne boje. Plod biljke je u vidu čaure. Đavolja kandža se sakuplja zbog njenih lekovitih delova, što su krtolasto zadebljali, bočni korenovi. Radi lakšeg sušenja koren se seče u kriške. Spoljni deo korena je svetlobraon, a unutrašnjost je svetlija. Ukus korena je gorak.[1]

Etimologija i stanište

[уреди | уреди извор]

Afrička plemena već hiljadama godina koriste ovu biljku kao sredstvo protiv bolova i za lečenje kožnih tegoba. Za prenos biljke u Evropu zaslužan je nemački lekar Otto Heinrich Volk, koji je drugi svetski rat proveo u Namibiji. Posmatrao je seoskog šamana kako leči lokalne ratnike. U Nemačkoj je đavolja kandža službeno priznata kao lekovito sredstvo u lečenju artritisa,reumatoidnog artritisa. Biljka raste u polupustinjskim oblastima južne Afrike.

Hemijski sastav i lekovito delovanje

[уреди | уреди извор]

Koren đavolje kandže sadrži iridoidne heterozide (0,5-3%)[2]. Najvažniji su harpagozid i prokumbin. Prisutni su i fitosteroli, flavonoidni heterozidi, šećeri. Gorki sastojci izazivaju pojačano lučenje enzima u digestivnom traktu. Upotrebljava se u obliku čaja, od suvog korena, kapsula, tableta, ekstrakata, masti i gela za kožu. Koristi se kod oboljenja jetre i stomačnih problema, kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenje hrane. [2]

  1. ^ а б Ковачевић, Нада (2004). Основи фармакогнозије. Београд: Српска школска књига. 
  2. ^ а б „Harpagophyti radix”.